ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

НОВИ САД

Развој посебних облика туризма у Сремској Митровици

-Семинарски рад-

Ментор:

Студент:

Проф. Др Милутин Мркша Савић Марко, број индеxа 36/12ТХ,

Нови Сад, 2014.

САДРЖАЈ

УВОД............................................................................................................................3
ПОЛОЖАЈ И ИСТОРИЈАТ.....................................................................................4
ПРИРОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ................................................................................6
АНТРОПОГЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ.......................................................................7
МАТЕРИЈАЛНА БАЗА.............................................................................................8
СМЕШТАЈНО- УГОСТИТЕЉСКИ ОБЈЕКТИ

..................................................8

ПОСТОЈЕЋИ ОБЛИЦИ ........................................................................................10

Еко- туризам...............................................................................................................10
Манифестациони туризам.........................................................................................11

МОГУЋИ ОБЛИЦИ ТУРИЗМА - ПОСЕБНИ ..................................................12

Религиозни туризам...................................................................................................12
Вински туризам..........................................................................................................13

ЗАКЉУЧАК..............................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................15

Туристичко – географски положај Сремске Митровице представља битну

компоненту туристичке валоризације регије у целини, а самим тим њених туристичких
ресурса различите структуре, просторне величине и организације.

Он представља сложену категорију која обухвата:



Географски положај



Карактеристике територије и граница округа



Туристички положај



Функционални положај

Територија града Сремске Митровице се простире на северозападу Србије, на контакту

трију различитих морфолошких целина : сремске равнице, мачванске равнице и
фрушкогорског побрђа. Површина износи 76.153 хектара и на њој живи 85.902 становника.

Град се налази на 44 степени и 58 минута северне географске ширине и 19 степени 36

минута источне географске дужине и простире се по јужном ободу сремске лесне терасе и на
алувијалној равни реке Саве, на просечној надморској висини од 82 м. Град Сремску
Митровицу чини конурбација три насеља : Сремска Митровица и Лаћарак на левој и
Мачванска Митровица на десној обали реке Саве и 23 сеоска насеља.

Сремска Митровица: 40.488 становника

Саобраћај је сложена друштвена делатност, уско повезана, комплементарна и

директно и индиректно повезана са низом делатности, посебно са туризмом, са којим чини
недељиву целину. Посебан значај за развој саобраћаја приписује се управо туризму, који је
утицао на повећање брзине, удобности, сигурности, тачности и више од свега проширењу
радијуса кретања до најудаљенијих дестинација

Сремска Митровица налази се

на повољном месту

, удаљена је 75 кm од Београда

км од Новог Сада

, а

од границе са Републиком Хрватском 35 кm

Поред овог града пролази

ауто-пут

Е-70

, пут од европског значаја.

Сремска Митровица је град с веома дугим континуитетом живота у којем је неколико

пута из основа мењала не само своје име, већ и своју физиономију: испрва дрвено илирско-
келтско насеље, затим антички град и престоница, средњовековна варош са много господара,
оријентална паланка с минаретима, пуковско граничарско место, занатско-трговачки центар у
доба грађанског просперитета и, најзад, савремен индустријски град у пуном напону једне
нове историје.

Римљани освајају Сирмијум крајем I века старе ере. Град расте вртоглавом брзином и

у I веку нове ере стиче највиши градски ранг - постао је

Colonia Flavia

Сирниенсиум и добија

изузетан војнички и стратешки значај. У њему се припремају ратне експедиције царева

Резултати пописа становништва из 2002. године

Станковић, С. (2000)

Туристичка географија

, Београд: А.М.И.Р.стр. 308-309).

Трајана, Марка Аурелија и Клаудија II Готског. Од средине III века Сирмијум је постао
економско средиште читаве Паноније, те је дао Империји неколико великих људи. У њему
или у околини рођени су цареви Деције Трајан, Аурелијан, Проб и Максимилијан, сви
романизовани Илири-домороци.

Потврду свог изузетног положаја у оквиру Римске империје Сирмијум добија у време

тетрархије   када   постаје   једна   од   четири   престонице   царства,   град   са   царском   палатом,
хиподромом,   ковницом   новца,   амфитеатром,   позориштем,   многобројним   радионицама,
јавним купатилима, храмовима, као и мноштвом јавних палата и раскошних вила. Од 313.
године хришћанска црква у Сирмијуму игра велику улогу као седиште епископије. Готово
један век трајале су огорчене верске борбе око различитих учења и јереси. У граду је одржано
пет црквених сабора. Познате "сирмијске формуле" решавале су догматска питања значајна
за читав хришћански свет. У В веку развој града је прекинут хунским разарањима. Градом су
наизменичн   огосподарили   Источни   Готи   и   Гепиди,   све   док   га   Јустин II   није   прикључио
Источној римској држави. Половином 6. века у Срем су продрли Авари са првим словенским
групама и 582. године дефинитивно заузели и разорили Сирмијум.

У IX веку Срем се налази у саставу Бугарске и улога Сирмијума расте, јер је у њему,

пошто су Бугари примили хришћанство, основана епископија. Сматра се да је словенски
просветитељ Методије, пре него што је отишао у Моравску, био епископ Сирмијума.
Доласком Мађара Сирмијумом наизменично господаре Византинци и Мађари, све до 1180.
године кад византијска власт заувек нестаје с овог тла, а од некад славног града остају само
рушевине. Једино је још остао обновљени манастир св. Димитрија с тврђавом. Ново насеље,
израсло крај зидина, добија у XIII веку по манастиру своје данашње име Дмитровица
(латински "Цивитас Санцти Деметри", мађарски "Сзава Сзент-

Деметер

").

Пред турском најездом мађарско становништво се повлачи ка својој матици, а Срби се

све више досељавају, тако да је Срем током једног века постао српска област, а деспот Стеван
Лазаревић, међу осталим поседима, добија и Митровицу. После 1529. године Срем је коначно
у   саставу   турског   царства.   За   неколико   деценија   Митровица   се   од   опустошеног   места
претворила   у   Шехер-Димитровице,   град   оријенталног   типа   са   великом   чаршијом,   који   је
постао привредни и административни центар Срема. Миром у Пожаревцу град је ослобођен
од   Турака   и   припојен   Хабзбуршкој   монархији.   Средином XВIII   века   основан   је   Девети
петроварадински граничарски пук са седиштем у Митровици. Граничарска команда подиже
око тридесет зграда, као војно средиште пука.