Regulisanje dečjeg ponašanja

„Problem dete“ nije naučni pojam koji objektivno obeležava pojavu iz sfere dečijeg ponašanja, već je izraz potekao iz prakse vaspitača da bi se označile one kategorije dece koja svojim „lošim“ ponašanjem skreću pažnju, izazivaju negativna osećanja i stavove drugih, najčešće odraslih, prema sebi. Pod lošim ponašanjem obično se podrazumeva netipično ponašanje u odnosu na uobičajene norme, a procena (ne)tipičnog ponašanja je uglavnom vrednosno obojena. Zato stvaranje jedinke u kategoriju „problem dece“ obično podrazumeva moralnu osudu i kaznene mere.
Deca koja prave probleme odraslima bivaju etiketirana kao neposlušna, a koja u stvari nemaju posebnih razvojnih teškoća, mogu se smatrati netipičnom, ali ne i problematičnom decom. Među njima se nalaze i natprosečna deca (kreativna, inteligentna, popularna…) koja nisu spremna da se potčinjavaju ustaljenom redu i unapred određenim pravilima. S obzirom da mogu biti konstruktivna, njihovo ponašanje treba podsticati kao poželjno, uz kanalisanje eventualnih negativnih pratećih ponašanja.
Kada se deca dugo sputavaju mogu se izazvati različiti reaktivni oblici ponašanja (npr. agresivnost), koju naknadno prepoznajemo kao problematične. S druge strane, iz kategorije „problem dete“ obično su isključena mirna i povučena deca koja mogu imati dubokih unutrašnjih problema iako ničim ne iritiraju sredinu. Tada je neophodno da odrasli (roditelji, vaspitači i druga lica koja vrše nadzor nad decom) prepoznaju skrivene psihološke probleme dece i da im pruže posebnu pažnju.
Uzroci problematičnog ponašanja kod dece su raznovrsni i tumače se na razne načine. Najučestaliji vid problematičnog ponašanja smatra se destruktivno ponašanje. Po S. Frojdu ono se objašnjava tanatosom, instiktom za smrću , za A. Adlera to je natkompenzacija za osećanje niže vrednosti , dok je K. Hornaj tumači kao reakciju na uskraćenu ljubav . Preovladava mišljenje da destruktivno ponašanje potiče od nezadovoljenih osnovnih potreba deteta, posebno za afirmacijom sopstvene ličnosti u periodima negativizma, kao i uticaja loših modela iz njegove okoline. Zanemarivanje od strane odraslih, praćeno osećanjem odbačenosti, njihova otvorena ili prikrivena agresija imaju veliki uticaj na formiranje čitave strukture ličnosti deteta, što rezultira njihovim povlačenjem u sebe, negativizmom, pasivnim ili aktivnim otporom prema uticajima iz svoje okoline, ili čak otvorenom agresijom prema ljudima ili stvarima koje ih okružuju. U psihologiji motivacije često se sreće stav da samo doživljene potrebe (one koje subjekt oseća, mada ne mora da bude u stanju da ih verbalizuje niti da ih sam adekvatno zadovolji) učestvuju u regulaciji ponašanja.