ВИСОКА СПОРТСКА И ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Рехабилитација пацијента након
инфаркта миокарда
Ментор:
Студент:
Проф. др
Марија Ђукић
Београд, 2017. године
:
Завршни рад Рехабилитација пацијента након инфаркта миокарда
4
1. Срце
Срце је шупљи мишићни орган конусног облика, смештен у средогруђу између плућа.
Затворено у перикарду, срце је у грудима косо постављено иза тела грудне кости и делова
суседних грудних хрскавица, више у левој него на десној половини грудне шупљине, тако
да се око једна трећина срца налази са десна а две трећине са леве стране средишње равни
тела. На срцу се разликују база, врх, две површине и два руба. База срца (лат.
basis cordis
)
је шири део срца, усмерен према горе, десно и назад, а врх срца (лат.
apex cordis
) усмерен
је према доле, лево и напред. Уздужна ос срца спаја средину базе и врх, а протеже се укосо
од горе, десно и позади према доле, лево и напред. Срце има предњу или грудноребарну
површину (лат.
facies sternocostalis
) и задњу или дијафрагмалну површину (лат.
facies
diaphragmatica
). Десни руб срца (лат.
margo dexter
) који је оштар, и лева ивица срца која је
заобљена, описују се као трећа површина или плућна страна (лат.
facies pulmonalis
) срца.
1
Срце је главни и централни орган циркулаторног система. На бази срца налазе се три
велика крвна суда који заједно обликују круну срца (лат.
corona cordis
). Са десна налево,
то су: горња шупља вена, трункус пулмоналисис иаорта.
Шупљина срца подељена је на: десну и леву преткомору, те десну и леву комору.
Срчана преграда (лат.
septum atrioventricularis
), раздваја десну од леве стране срца. Део
преграде између обе преткоморе назива се међупреткоморна преграда (лат.
septum
interatriale
), а део преграде између обе коморе назива се међукоморна преграда
(лат.
septum interventriculare
). Срце је, физиолошки гледано, са својим коморама и
преткоморама, двострука мишићна пумпа која прима крв из целог организма и након
оксигенације у плућима, пумпа је по целом организму. На тај начин срце својом
активношћу покреће циркулацију крви у крвним судовима великог и малог крвотока.
Крв сакупљена са периферије венским системом доспева у десну преткомору, а потом
прелази у десну комору из које наставља пут кроз плућа и његову циркулацију. Дакле
десна страна срца садржи венску крв коју пумпа кроз мали (плућни) крвоток.
2
Миокард
1
Недвидек, Б.
Основи физикалне медицине и медицинске рехабилитације
, Медицински факултет, Нови Сад, 1991. стр 51
2
Недвидек, Б.
Основи физикалне медицине и медицинске рехабилитације
, Медицински факултет, Нови Сад, 1991. стр 54
:
Завршни рад Рехабилитација пацијента након инфаркта миокарда
5
Миокард или срчани мишић (
лат.
myocardium
) срца састоји се од посебних грађених
попречно-пругастих мишићних влакана, која су дебља у подручју комора, а тања у
подручју преткомора, и од специфичне спроводне срчане мускулатуре. Попречно пругаста
мускулатура срца назива се и срчани скелет. У ендомизију се налази велики број крвних
капилара. Мишићи обе коморе су добро развијени с тим да су мишићи леве коморе јаче
развијена и најдебљи када се гледа на попречном пресеку. Разлог за то је што лева комора
пумпа крв у системски крвоток где је притисак много већи, за разлику од десне коморе
која пумпа крв у плућни крвоток.
2. Инфаркт миокарда
Акутни инфаркт миокарда настаје због наглог прекида протока крви кроз коронарне
артерије које снабдевају срчани мишић кисеоником и хранљивим материјама, због чега у
ограниченом делу мишићне срчане зида долази до одумирања, тј. пропадања ћелија. Због
смањене активности срчане масе срце више не може нормално да пумпа крв, што за
последицу може имати тренутни престанак рада срца. Недовољан проток или прекид
протока кроз коронарне артерије најчешће настаје због зачепљења артерија крвним
угрушком, који се с временом постепено ствара на подлози крвне судове оштећене
атеросклерозом.
Инфаркт најчешће почиње болно и драматично, иако мањи део људи нема
субјективних тегоба или су оне минималне, па се инфаркт открива случајно на рутински
снимљеном ЕКГ-у у виду већ формираног ожиљка. Најчешћи знак инфаркта миокарда је
бол у грудима, испод грудне кости која је врло јака, раздирујућа и изазива јаки страх од
смрти. Бол се често шири у оба рамена, чешће у лево, затим у леву руку са унутрашње
стране све до лакта. Бол у срцу траје сат, два или дуже. Понекад је праћена осећајем
недостатка ваздуха, обилним презнојавањем, повраћањем или проливом, те се јави
хипотензија или хипертензија. У првих 30 - 60 минута по зачепљењу крвних судова
накупљају се распадни продукти метаболизма срчаних комора, који се крвљу не могу
уклонити са места њиховог стварања, нити до краја прерадити у безопасне супстанце јер је
циркулација прекинута. Накупља се и млечна киселина која изазива болне надражаје
нервних окрајина срчаног мишића. Прекид циркулације крви траје дуже од пола сата,
захваћени део срца је без крви и кисеоника те постаје блед. У овом периоду јављају се по
живот опасне аритмије и клиничка смрт. Зато је важно да се болесник са акутним
инфарктом миокарда што пре транспортује до коронарне јединице где је могућа примена
адекватне медицинске помоћи или реанимације.
:
Завршни рад Рехабилитација пацијента након инфаркта миокарда
7
Фактори ризика за настанак акутног инфаркта миокарда на које се не може утицати су:
1. старост
2. пол,
3. позитивна породична анамнеза и
4. мушки тип ћелавости.
Старост:
Инциденција кардиоваскуларних обољења повећава се са старењем, при чему су ова
обољења јако ретка код деце и адолесцената. Већина пацијената који развију акутни
инфаркт миокарда су старији од 60 година. Старије особе такође имају већи морталитет и
морбидитет након инфаркта миокарда. Старост преко 75 година је најјачи пердиктор 90
дневног морталитета код пацијената са СТЕМИ који треба да се подвргну перкутаној
коронарној интервенцији. Потребни су континуирани напори како би се постигао бољи
исход код пацијената са високим ризиком.
Пол:
Акутни инфаркт миокарда се до 70. године упадљиво чешће јавља код мушкараца него код
жена. Након 70. године обољење се јавља подједнакко код оба пола. Жене у пременопаузи
су заштићене од ове болести због деловања женског полног хормона естрогена.Фактори
ризика за настанак акутног инфаркта миокарда на које се може утицати су: употреба
дувана, дијабетес, хипертензија, поремећаји метаболизма липида повећане вредности
липида у крви, гојазност, недостатак физичке активности, психосоцијални стрес, лоша
орална хигијена и тип А личности. Повећане вредности хомоцистеина и присуство
периферне васкуларне болести представљају такође факторе ризика за појаву
атеросклерозе.
Ово су фактори на које особа има утицај и увођењем чак и малих промена може
увелико смањити ризик од појаве болести и обезбедити себи даљи и квалитетнији живот.
Повишен крвни притисак -
нормална вредност крвног притиска је 120/80 ммХг. Горња
вредност нормалног крвног притиска не сме бити већа од 140/90 ммХг, а за пацијенте који
болују од шећерне болести 130/80 ммХг. Свако повећање крвног притиска изнад
нормалних вредности представља оптерећење за срчани мишић, узрокујући задебљање и
очврснуће срчаног зида. Повишен крвни притисак је болест коју карактеришу повишене
вредности систолног и/или дијастолног крвног притиска. Повишен крвни притисак је
главни, независни фактор ризика кардио - васкуларних обољења: коронарне болести,
можданог удара, срчане слабости итд.
