Relativni indikatori stanja zaštite na radu

Rezime

Iako se sada nalazimo u veku modernizacije i unapređenja proizvodnje, povrede na radu, profesionalne bolesti i invalidnosti se i dalje dešavaju. Naime, njihov uzrok leži u činjenici da se u nekim radnim sredinama nisu promenili uslovi rada, a u onima u kojima su se poboljšali, nije se poklanjala odgovarajuća pažnja unapređenju zaštite na radu. U cilju sagledavanja problematike zaštite na radu neophodno je posmatrati negativne posledice i to sa stanovišta apsolutnih veličina i relativnih indikatora radne sredine. Sagledavanje putem relativnih indikatora dobija se realna slika o kvalitetu radne sredine, zaštite na radu i o negativnim posledicama koje se dešavaju na radu. Podatke o broju negativnih posledica dobijamo iz: evidencije preduzeća, dokumentacije zdravstvenih ustanova i nadležnih institucija.

Ključne reči: Relativni indikatori,, broj negativnih neposrednih posledica na 1000 zaposlenih, indeksa frekvencije, indeksa težine i indeksa onesposobljavanja.

 
Uvod

Sa novom informacionom tehologijom došlo je i do porasta količine i raspoloživosti podataka o radnoj, društvenoj, ekonomskoj i životnoj sredini, a da bi se ta količina podataka izbegla, upotrebvljavaju se određeni indikatori koji služe kao alat za dobijanje informacija. Drugačije rečeno, u procesu odlučivanja nužno je brojne, raznovrsne i kompleksne pojave, procese i odnose, kao i dinamičnost njihovih promena u prostoru i vremenu prevesti na ograničen broj objektivnih pokazatelja, odnosno indikatora, prema kojima se primenom odgovorajućih kriterijuma zauzima odrećeni stav i daje tumačenje za potrebe usmeravanja planskih akcija, donošelja i sprovođenja odgovorajućih odluka. Indikator predstavlja nešto što nam pomaže da shvatimo:

• gde se nalazimo,
• kojim putem idemo i
• koliko smo udaljeni od onoga mesta gde želimo da stignemo,
• što bi značilo da informacije o promeni vrednosti indikatora nas upozoravaju:
• na problem pre nego što on postane prevelik i
• pomaže nam da shvatimo šta treba uraditi da bi se problem rešio.

Gledajući da su nam radna i životna sredina svakim danom sve važniji segment u svakodnevnom životu, dolazi se do toga da je sve vaćnije upoznati značajnu vezu između preduzeća i okruženja, koja, može se reći, nije ni jednosmerna ni jednostrana. Kako preduzeće u velikoj meri utiče na okruženje, tako i okruženje utiče u velikoj meri na preduzeće. Ali, treba pomenuti da pored pozitivnih efekta koji se ostvaruju preduzećima, njihov razvoj ima i negativne efekte na radnu i životnu sredinu. Ti negativni efekti, odnosno uticaji na radnu sredinu uglavnom nastaju na radnim mestima na kojima se stvaraju nepovoljni mikroklimatski uslovi, a na životnu sredinu nepovoljni efekti se ispoljavaju kroz zagađenjnj vazduha, vode i zemljišta. Stoga se može reći da pozitivni efekti rada koji se ogledaju u povećanju materijalnih i nematerijalnih dobara delom se potiru negativnim efektima na radnu i životnu sredinu, pa je zbog toga neophodno preduzimati određene mere zaštite radne i životne sredine, što podrazumeva i konkretna ulaganja u ove oblasti. Međusobni uticaj preduzeća i njegovog neposrednog i šireg okruženja je izuzetno veliki, pa u skladu sa tim svako preduzeće, da bi bilo uspešno, mora da vodi jedni fleksibilnu poslovnu politiku privređivanja jer je to i jedini način na koji preduzeće može sebi i društv/sredini u kome se nalazi da donese dobrobit i željenu efikasnost. Međutim, da bi se to i ostvarilo, u velikoj meri mogu da pomognu indikatori kvaliteta radne i životne sredine, ko kojima će se i govoriti u ovom radu.
U prvom delu rada, Pojam i klasifikacija indikatora upoznaćemo se sa pojmom indikatora, njegovim funkcijama, osobinama i tipovima indikatora, njihovom primenom i značajem, mestom i svrhom primene indikatora, nivoom primene indikatora kao i njegovom klasifiacijom.
U drugom delu rada Indikatora stanja zaštite na radu upoznaćemo se sa apsolutnim i relativnim indikatorima stanja zaštite na radu, odnosno njihovom klasifikacijom.
Treći deo rada Relativni indikatori stanja zaštite na radu ukazuje na povrede na radu na nivou države, povrede na radu po delatnostima, profesionalne povrede, povrede sa smrtnim ishodom.
Četvrti deo rada, Izračunavanje relativnih pokazatelja, objašnjava izračunavanje relativnih pokazatelja: indeksa frekvencije, indeksa težine i indeksa onesposobljavanja.
Na osnovu ovako koncipiranog rada svi zainteresovani za ovu problematiku imaće priliku da saznaju znatno više o indikatorima stanja zaštite na radu.