Reprodukcione karakteristike ovaca i koza
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ - ПОЉОПРИВРЕДНИ
ФАКУЛТЕТ, ЛЕШАК
Предмет
:
Овчарство и козарство
Семинарски рад
Тема
:
РЕПРОДУКЦИОНЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ ОВАЦА И КОЗА
Професор:
Студент:
Др. Зоран Ж. Илић
Татјана Ђокић
Бр. Индекса: 01/2009
Лешак, 2012 год
.
1

изражене код различитих врста, а и појединих раса, па чак и сојева и
сматрају се као њихове карактеристике, мада у овом погледу има у
оквиру неких врста осетних варијација.
Плодност је квантитативна особина и за њено правилно
испољавање важну улогу имају спољашњи фактори, али и оба родитеља.
Управо из тог разлога, без обзира на пол, грло које се оставља за приплод
стално се прати и селекционише. Од рођења, утврђује се да ли је
интраутерини развој текао нормално, што је практично изражено
тежином при рођењу и нормалним изгледом, затим како се развијало
током дојног периода, што се констатује како изгледом, тако и телесном
масом у одређеној старости, као и приликом првог припуста, потом,
какво потомство даје, какве је плодности, какве резултате потомство
оставрује приликом разних тестова и сл., што практично значи да је
приплодно грло у интензивној производњи у сталној контроли.
Плодност варира између појединих врста, а такође и између
различитих раса исте врсте, и одређена је:
Старошћу код пубертета;
Редовним испољавањем еструса;
Овулационом вредношћу у једном еструсном циклусу;
Оплодном способношћу;
Степеном интраутериног преживљавања;
Величином легла код партуса;
Учесталости порођаја – интезитета порођаја, односно
њиховог броја у току године;
Дужине искоришћавања у приплоду
Репродуктивних способности мужјака итд.
Најчешће се у пракси као показатељ плодности користе:
Фертилитет (вредност концепције) = бр рођених/бр припуштених
∙
100 (%)
Родност (профилакција) = бр рођ. потомака/бр порођених женки
∙
100 (%)
Оплодивост (фекундитет) = бр рођ. потомака/бр припушт. женки
∙
100 (%)
С обзиром на број младунчади у једном партусу, све домаће
животиње се деле на:
унипаре
, које доносе по једно младунче а изузетно
два или више, и
мултипаре
које доносе више младунчади. У прву групу
спадају коњ, магарац, говече, биво. Код њих долази до оплодње само
једне јајне ћелије, са једним сперматозоидом. У другу групу спадају коза,
свиња, овца, кунић, пас и мачка. Животиње могу понекад донети на свет
близанце, а у изузетним случајевима три па и више младунаца.
3
1.Основне репродуктивне функције оваца
- Овце су сезонски полиестричне животиње.
- Полно су активне у сезони са значајно краћим дневним
фотопериодом.
- Изван сезоне парења (сезонски анеструс), нема овулације и
манифестације спољашњих знакова еструса.
- Сезона парења је дужа код племенитих, а краћа код примитивних
раса оваца.
- Еструсни циклус овце траје 16 до 19 дана (просечно17 дана).
- Еструс траје око 30 сати, а овулација се догађа пред крај еструса.
- Овулациона вредност се креће од 1 до 4 јајне ћелије, зависно од
расе, старости, годишње сезоне, начина исхране, третмана
хормонима и тд.
- Индекс јагњења се креће од 1,0 до 2,5.
- Гравидност (сјагњеност) траје просечно 147 дана.
- Природно се јагње једном годишње.
- Лактација траје, природно, 3 до 4 месеца.
- Овнови производе фертилну сперму током целе године, али су
вредности свих фертилизационих параметара ејакулата знатно
нижи изван сезоне парења. Просечан волумен ејакулата овна је
0,5мл, у коме сеналази око 1 милијарда сперматозоида
.
2.Основне репродуктивне функције коза
- Полна зрелост: Јарац 4-6 месеци (потпуна зрелост са 100% одрасле
телесне масе; Коза 5-7 месеци.
- Еструсни циклус 21 дан (17-25 дана); Еструс 33 часа(24-48 часа);
- Овулација се догађа 24-36 часа после почетка еструса;
- Овулациона вредност 2-3 јајне ћелије (ретко и више).
- Карактеристичан знак еструса је фреквентно врћење репом.
- Гестација (геавидност) траје просечно 149 дана (инволуција
утеруса за 27 дана).
- Сезонска полна активност (трајање полне сезоне варира између
раса).
Др. Зоран Ж. Илић, др. Вера Радовић (2010): Овчарство и козарство. Универзитет у
Приштини, Пољопривредни факултет, Лешак.
Т. Смиљаковић, М. М. Петровић, В. Полексић, Х. Алм, Милан П. Петровић, Ч. Радовић, С.
Пејчић (2007): Анатомско-физиолошке основе репродукције домаћих животиња.
Институт за сточарство, Пољопривредни факултет, Земун.
4

се слабо примећују, а онда се постепено појачавају и постижу свој
максимум, да би после тога почеле да нестају. Према томе, комплекс
физиолошких промена женских полних органа и нервног система има
своју еволуцију и инволуцију.
Неурохормонални механизам производних функција оваца
регулише комплекс полних активности, које почињу полним
сазревањем, појавом еструса и гаметогенезом, а завршавају се ембрио-
феталним периодом и партусом. Цео полни циклус женских грла
домаћих животиња условљавају генетски, нервни и хормонални
фактори. Генетски или ендогени фактори испољавају се у виду
наследних, безусловних полних рефлекса.
Слика 1
.
Полни циклус и коришћење оваца у приплоду
Производња хормона се остварује посредством хипофизе и
хипоталамуса, где се врши трансформација и реализација нервних
импулса. Хипофиза (аденохипофиза и неурохипофиза) лучи у крв
гонадотропне хормоне, које ствара њен предњи режањ. Као инкреторна
жлезда је веома значајна, јер ствара два позната гонадотропна хормона
ФСХ и ЛХ, који регулишу функцију оварија, као и тестиса. Гонадотропни
хормони утичу на развитак и функцију мушких и женских полних
органа младих јагњади после залучења, затим и на раст и развој младих
грла, нарочито до завршетка пубертета. Уколико се не луче ови хормони
у довољним количинама код младих грла долази до ендокрине
дисфункције, тако да животиње не могу да постигну полну зрелост.
Хормони се стварају и у одговарајућим деловима хипоталамуса оваца.
За регулацију полног циклуса и шире полне активности имају
посебну важност хормони фоликулини или естрогени који се стварају у
6
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti