Rizici u bankarskom poslovanju

UVOD
Svaka banka se u svom poslovanju neminovno susreće sa različitim vrstama rizika iz kojih mogu proisteći negativni efekti na poslovanje banke. Upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju obuhvata identifikovanje, merenje i procenu rizika s ciljem minimiziranja njihovih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke. Poslovni rizici se definišu kao ,,neizvesnost ili nesigurnost ostvarenja očekivanog ishoda određene poslovno finansijske aktivnosti”. Ekonomski i finansijski racionalni učesnici ispoljavaju uvek averziju prema riziku i teže njegovom eliminisanju ili bar minimiziranju. Tako da možemo zaključiti da bankarstvko spada u visoko rizične delatnosti.
U svim zemljama sveta banke su danas sve više izložene rizicima poslovanja. Ključni faktori rizika poslovanja banaka, kao i drugih privrednih subjekata iz oblasti proizvodnje, prometa i finansija su: internacionalizacija/globalizacija, razvoj finansijskih tržišta, razvoj naučno-tehničkih dostignuća, i politička intervencija i nestabilnost nacionalne valute. Mnogi od ovih faktora rizika poslovanja su izvan moći kontrole bankarskih menadžera. radi se naime, pre svega, o tzv. faktorima iz okruženja.
Bankarski rizik bi se mogao definisati kao ,,verovatnoća gubitka nastalog kao rezultat dejstva neizvesnih događaja u poslovanju banke.” Za razliku od tradicionalnog komercijalnog bankarstva, snažna ekspanzija investicionog bankarstva u savremenim uslovima bitno je uticala na širenje lepeze rizika kojima su banke izložene u svom poslovanju .To se odnosi pre svega na banke koje posluju globalno, tj. ne samo na domaćim, već i na međunarodnim finansijskim tržištima.
U tom smislu ovde će biti definisane vrste rizika kojima su banke izložene prema standardnoj međunarodnoj klasifikaciji. To su:
1) Kreditni rizik;
2) Likvidnosni rizik;
3) Rizik plaćanja;
4) Kamatni rizik;
5) Devizni ili valutni rizik;
6) Rizik zemlje;
7) Tržišni rizik;
8) Operativni rizik.
U ostale vrste rizika spadaju : inflacioni rizik, kursni rizik, politički rizik, rizik krađe, katastrofalni rizik, rizik vanbilansnih aktivnosti, kriminalni rizik i dr. Istraživanjem je utvrđeno da su mnoge banke propale zbog kamatnog i kreditnog rizika (odobravanjem velikog iznosa kredita samo jednom komitentu kao korisniku, zajmotražiocu kredita).

KREDITNI RIZIK
Kreditni rizik se definiše kao rizik neizvršenja obaveza po osnovu nastalog duga tj. neplaćanja glavnivce i kamate od strane dužnika. Kreditni rizik je najvažniji ukoliko se pažnja usredsređuje na izvorišta njenih potencijalnih gubitaka. Neizvršenje obaveza od strane klijenata banke, kao druge strane u kreditnom poslu ima za rezultat gubitak celokupnog potraživanja. U slučaju da nekoliko ključnih klijenata banke nije u stanju da uredno servisira svoje obaveze to može izazvati velike gubitke kod banke koji mogu da uvuku banku u zonu nesolventnosti. Kreditni rizik je još uvek glavni razlog nesolventnosti banaka. Od banke do banke varira udeo pojedinih vrsta kreditnog rizika-rizik fizičkog lica ( consumer risk ), rizik kompanije ( company risk ) i rizik zemlje ( country risk ).
Kreditni rizik treba posmatrati kroz prizmu pada kreditne sposobnosti zajmotražioca, što znači da se tako povećava verovatnoća da klijent banke dođe u poziciju da ne izvršava svoje obaveze.
Pokazatelji kreditnog rizika su:
1) racio neprofitne aktive i ukupnih zajmova i iznajmljivanja;
2) racio neto otpisa zajma i ukupnih zajmova i iznajmljivanja;
3) racio rezervisanja za gubitak zajma i ukupnih zajmova i iznajmljivanja ili ukupnog vlastitog kapitala;
4) racio rezerve za gubitak zajma i ukupnih zajmova i iznajmljivanja ili ukupnog vlastitog kapitala.
Cilj ocene ( revizije ) kvaliteta kreditnog portfelja banke kao procesa je, upravo, ocena verovatnoće da tretirani kredit neće biti otplaćen. Empirijska istraživanja pokazuju da pogoršanje kvaliteta kreditnog portfelja može nastati zbog grešaka u rasuđivanju ovlašćenih lica u bankama o tome kome odobriti kredit, a ne zbog nepoštovanja utvrdjenih procedura.
Teškoće u merenju kreditnog rizika proističu iz dva fundamentalna razloga:
1) teško je predvideti u kom će trenutku dužnik doći u situaciju da ne može da servisira svoje obaveze, tako da primena mnogih statističkih metoda nem aveliku vrednost;
2) teško je posmatrati prinose koji se ostvaruju po osnovu kredita jer figuriraju u nizu godina.
Od kreditnog rizika banka se može zaštititi na više načina: obezbeđenjem pokrića, garancija; sagledavanjem spremnosti dužnika da blagovremeno izmiri preuzete kreditne obaveze i posebno njegovog boniteta; sagledavanjem profitabilnosti investiranog kredita u date investicione poduhvate; osiguranjem kod osiguravajuće kompanije uz plaćanje premije osiguranja; diverzifikacijom kreditnih plasmana; izbegavanjem odobravanja kredita komitentima iz zemalja sa visokim političkim rizikom; formiranjem rezervi. Primarne mere osiguranja od kreditnog rizika su adekvatna procena boniteta budućeg tražioca kredita i profitabilnosti investicionog projekta, kao i diverzifikacija kreditnih plasmana.