SEMINARSKI RAD
BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
SAOBRAĆAJNE NEZGODE
Profesor: Rade Bogojević Student:
Asistent: Tihomir Đurić Broj indeksa:
Niš, decembar 2017
POJAM SAOBRAĆAJNE NEZGODE
Najvažniji pojavni oblik kada je u pitanju nebezbednost jesu saobraćajne nezgode. Samim tim,
saobraćajnim nezgodama treba posvetiti veliku pažnju. Razlikujemo dva pristupa izučavanju
saobraćajnih nezgoda, koji su isprepletani i međusobno se dopunjuju, a to su fenomenologija i
etiologija. Fenomenologija posmatra saobraćajnu nezgodu kao ,,crnu kutiju’’. Saobraćajne
nezgode izučava kao fenomen, kao pojavu, bez detaljnijeg izučavanja uzroka nezgode. Za
razliku od fenomenologije, etiologija otvara tu crnu kutiju, proučavajući uzroke saobraćajnih
nezgoda. Sam pojam saobraćajne nezgode, moguće je definisati iz više uglova. Definicije se
razlikuju od države do države. Kod nas se čak i umesto ovog pojmakoriste i pojmovi udes, sudar
i saobraćajna nesreća. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima je definisao saobraćajnu
nezgodu kao nezgodu na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je
jedno ili više lica poginulo ili povređeno ili je izazvana materijalna šteta. Naučna definicija
saobraćajne nezgode gleda na nezgodu kao događaj na putu ili drugom mestu otvorenom za
saobraćaj ili događaj koji je započet na takvom mestu, u kome je učestvovalo najmanje jedno
vozilo u pokretu i gde je jedno ili više lica povređeno ili je nastala materijalna šteta.
Komitet UN za unutrašnji transport dao je (1956) sledeću preporuku definicije saobraćajne
nezgode: Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni
saobraćaj ili koja je započeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili više lica poginulo ili
povređeno i u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu.
1
Svakodnevno se susrećemo
sa ovakvim nezgodama i ono što je najgore u vezi njih jeste to što ne možemo u većoj meri
uticati na vozače da ne učestvuju u ovakvim nezgodama. Najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda
jesu nepoštovanje saobraćajnih propisa i neprilagođavanje brzine lošim vremenskim uslovima. O
tome koliko su ovakve nezgode opasne svedoče podaci da se u svetu, na svakih pet sekundi
dogodi jedna saobraćajna nezgoda, dok na svaka dva minuta, život izgube tri osobe, a na četiri
minuta, bez života ostane jedno dete. Godišnje, na putevima širom sveta strada oko milion i
petsto hiljada ljudi. Samim tim, trebalo bi što veću pažnju posvetiti merama bezbednosti u
saobraćaju i što je moguće više uticati na vozače da ne sedaju za volan u alkoholisanom stanju ili
kada su pod dejstvom droga ili nekih psihoaktivnih supstanci, zatim da poštuju sva pravila
saobraćaja i sve bezbednosne propise, da u automobil sedaju odmorni, kao i da ne koriste
mobilni telefon i slična sredstva tokom vožnje koja im mogu odvratiti pažnju i samim tim uticati
negativno na aktivnu i pasivnu bezbednost saobraćaja. Ovaj problem treba u buduće biti tema
raznih seminara i kurseva i treba se mnogo više pažnje posvetiti osposobljavanju dece, već u
osnovnim razredima, da se na vreme razvije svest kod njih i da shvate značaj učešća u saobraćaju
i samim tim budu odgovorniji kada su u pitanju ovakve stvari.
1
Krsto P. Lipovac, Bezbednost saobraćaja-udžbenik, Javno preduzeće Službeni list SRJ, Beograd 2008.godine,
172.strana
ISTORIJA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA
Najstarija drumska prevozna sredstva bila su račvasta grana i grana ispod koje su poturene
oblice. Oko 3.250 godine pre naše ere, u Mesopotamiji, počela je upotreba točka i konstruisane
su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je točak) i prva kolica sa točkovima.
2
Prvi automobil na električni pogon, konstruisao je Truve1881.godine. Njegova maksimalna
brzina bila je 12 km/h. Nije se dugo čekalo ni na prvu saobraćajnu nezgodu. Prva saobraćajna
nezgoda, sa posledicama za ljudski život, dogodila se u Njujorku, 1899.godine, kada je na
čoveka naleteo automobil. Nešto ranije, 1891.godine, u Ohio City-u, prvi automobil je sleteo sa
puta, usled nemogućnosti uspostavljanja kontrole od strane vozača Džona Viliama Lamberta.
Prema nekim podacima, od postanka motornog vozila,pa do danas, u saobraćajnim nezgodama
drumskog saobraćaja poginulo preko dvadeset miliona ljudi, a oko petnaest miliona je bilo
nesposobno za bilo kakav rad nakon saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali. U poslednje
vreme, u svetu na godišnjem nivou, pogine oko dvesta pedeset hiljada ljudi, a lakše i teže
povrede pretrpi preko sedam miliona lica. Istorijski gledano, broj saobraćajnih nezgoda u Srbiji
se smanjuje sve više i više. Naša zemlja je iznad evropskog proseka, otprilike poginu 84 na jedan
milion stanovnika, dok je u Evropi istorijski gledano, taj broj znatno manji. U Evropi strada 51
na milion stanovnika. To je svakako problem kome bi trebalo posvetiti pažnju i poraditi na
njegovom rešavanju.
Slika broj 1-Saobraćajne nezgode u istoriji
2
Krsto P. Lipovac, Bezbednost saobraćaja-udžbenik, Javno preduzeće Službeni list SRJ, Beograd 2008.godine,
9.strana
