Savremena politička istorija

AMERIČKI RAT ZA NEZAVISNOST I NASTANAK SAD (1760.-1789.)

1607. osnovana prva britanska kolonija u Americi- Virdžinija. Sredinom 18. veka Britanija je u Americi imala 13 kolonija. 1756.-1763. rat Britanije i Francuske zbog kog Britanija nameće poreze Americi i izaziva nezadovoljstvo u kolonijama.
-Do 1760. kolonije su bile kao jedinice lokalne samouprave a onda je kralj Džordž uspostavio „apsolutistički“ odnos prema njima.
-1773. Bostonska čajanka (izazvana nezadovoljstvom kolonista zbog nametanja poreza na čaj) posle koje vlada traži da se raspusti skupština Masačusetsa a kralj izjavljuje da su kolonisti otpadnici od krune.
-Kolonije su održavale Kontinentalne kongrese:
1. 5.septembar 1774. u Filadelfiji. Odluka da se kolonisti ne oporezuju bez njihovog pristanka.
2. 15.maj 1775. Džordž Vašington je izabran za vrhovnog komandanta.
1775.-1783. Rat za nezavisnost.
3. 4.jul 1776. Deklaracija nezavisnosti; Tomas Džeferson; 13 kolonija.
-Pariskim ugovorom je dogovoreno da će Francuzi pomagati Amerikancima u ratu na kopnu i na moru (Lafajet, Sen-Simon). I neki Poljaci su se borili na strani Amerikanaca (Tadeuš Košćuško).
-Bitke:
1775. Leksington (pobeda Amerikanaca), Konkord (pobeda Britanca).
1781. Jorktaun (pobeda Amerikanaca).
-1783. mir u Versaju- Britanija je priznala nezavisnost kolonijama.
-1789. I Ustav SAD-a po kom je SAD savezna republika na čelu sa predsednikom. Zakonodavno telo je Kongres a čine ga Senat i Predstavnički dom.
I predsednik je Džordž Vašington. (zatim: Džon Adams, Tomas Džeferson, Džejms Medison…)
-Ustavna konvencija održana je u Filadelfiji da bi se uredili odnosi između kolonija.
-Javile su se dve grupacije:
Federalisti- za Ustav,
Antifederalisti- protiv Ustava.

REVOLUCIJA U FRANCUSKOJ (1789.-1794.(1799.))

U drugoj polovini 18.veka Francuska je feudalno-apsolutistička država.  Staleži: sveštenstvo, plemstvo i treći stalež. Revolucija predstavlja prelazak od feudalizma ka kapitalizmu.
U Francuskoj vlada Luj XVI (1774.-1792.)
-5.maj 1789. Luj XVI u Versaju saziva Skupštinu državnih staleža, posle 150 godina.
-17.jun 1789. treći stalež sam saziva Narodnu skupštinu jer je bio nezadovoljan odlukom da u Skupštini državnih staleža svaki stalež ima po jedan glas jer bi tako uvek bio nadglasan od strane sveštenstva i plemstva iako je bio najbrojniji.
-Za vođu revolucije izabran je Mirabo.
-14.jul 1789. pad Bastilje- predstavlja pad apsolutizma i početak organizovanja buržoaske vlasti. (Opljačkani su Arsenal i Dom invalida).
-Revolucijom je rukovodila krupna buržoazija. Njena oružana snaga bila je Narodna garda.
-4.avgust 1789. ukinut je feudalni poredak, ali je delimično ipak postojao do 1793.
-26.avgust 1789. Deklaracija prava čoveka i građanina; ukinuta je nejednakost po poreklu, postojala je samo nejednakost po imovnom stanju.
-1791. Ustav Francuske; po njemu je Francuska ustavna monarhija, podeljena je na departmane, uveden je metrički sistem i zavedena je centralizacija.
-Politički klubovi:
Jakobinci- sitna buržoazija; Maksimilijan Robespjer- bio je demokrata, za radikalnu revoluciju.
Kordeljeri- sitna buržoazija i gradska sirotinja; Mara, Danton, Eber.
Žirondinci- srednja buržoazija.
Fejani- krupna buržoazija.
-1792. rat sa Austrijom, Pruskom i Engleskom. Za rat su se zalagale ekstremna desnica i umerena levica. 20.septembar 1792. bitka kod Valmija.
-10.avgust 1792. kralja su zbacili sa vlasti jakobinci i narod. (21.januara 1793. kralj je pogubljen).
-Septembar 1792. Prva Francuska republika. Proglasio je Konvent, vladajuća klasa su žirondinci.
-31.maj 1793. jakobinci su uz pomoć sankilota izvršili državni prevrat.
Jul 1793.- jul 1794. Jakobinska diktatura. Jakobinci su uveli princip jedinstva vlasti (svu vlast imao je Konvent). Služili su se terorom da bi sačuvali zemlju.
-1793. Montanjarski Ustav; Francuska je republika; cilj vlade je sreća svih. Ovaj Ustav je bio previše demokratski i nikada nije stupio na snagu.
-Kod jakobinaca se javljaju 2 frakcije:
-umereni- zastupaju interese nove buržoazije, Danton.
-besni- zastupaju interese pariske sirotinje, protiv Komiteta janog spasa.
-26.oktobar 1793. poslednja sednica Konventa.
-27.jul 1794. pogubljen je Robespjer, pad jakobinske diktature.
-1795. Novi Ustav kojim se jača centralizam.

SANKILOTI- bezličan, pretežno gradski pokret radne sirotinje(trgovci, zanatlije, sitni preduzetnici). Teže za egalitarnom demokratijom, da se izravnaju interesi naroda, podržavaju rat