Sistem za kočenje motornog vozila

Uvod
Sa aspekta bezbjednosti saobracaja, uređaj za zaustavljanje je jedan od najvažnih uređaja na motornom vozilu. Zadatak uređaja za zaustavljanje je veoma kompleksan, a da se takvi zahtjevi ispune, na vozliu se ugrađuju kočioni sistemi:

1. Radna kočnica
2. Pomoćna kočnica
3. Parkirna kočnica

Vozač, rukom ili nogom djeluje na komandu I na taj način se realuzuje kočenje. Aktiviranjem sistema za kočenje nastaje trenje između pokretnih I nepokretnih elemenata kočnice. Kinetička energija vozila se pretvara u toplotnu energiju, koja se oslobađa zbog radne sile trenja nepokretnih I pokretnih elementa izvrsnog mehanizma kočnice. Ostvareni moment kočenja zavisi od angažovanog momenta sile prianjanja između pneumatika I podloge. Angažovana vrijednost sile prijanjanja zavisi od stanja pneumatika, karakteristike podloge, vlažnosti podloge, brzine kretanja I drugo…

SISTEM ZA KOČENJE VOZILA
Osnovni uslov koji, u odnosu na bezbjednost saobraćaja, treba da ispuni svaki kočioni sistem jeste da uz maksimalnu moguću efikasnost ne ugrozi stabilnost kretanja i upravljivost vozila pri kočenju. Ovo će biti ostvareno samo u slučaju kada se pri kočenju ne ugrozi osnovna funkcija točka – njegovo kotrljanje po podlozi. Ako se koči točak koji se kreće po podlozi, tada se između točka i podloge pojavljuje kočiona sila čiji je pravac suprotan pravcu kretanja točka. Kočiona sila FK, sila otpora zraka i otpora kotrljanja (kretanje po ravnom putu) omogućavaju zaustavljanje vozila pri kočenju. Ako je FK = 0 zaustavljanje vozila se dešava pod dejstvom sila otpora zraka i otpora kotrljanja čiji je efekat neznatan (sl. 1 – kriva 1).
Prilikom kočenja bez isključivanja transmisije otpor obrtanja točkova se povećava na račun momenta otpora motora i povećanih otpora u transmisiji. Pri kočenju motorom znatno se
skraćuje put vozila do potpunog zaustavljanja (sl. 1 – kriva 2). Efekat kočenja još više raste ako se poveća moment otpora na vratilu motora. Ovaj efekat se postiže ako se isključi rad motora i tada motor radi kao kompresor (sl. 1 – kriva 3).
Nabolji efekat kočenja se dobije korištenjem posebnog sistema za kočenje vozila koji dejstvuje neposredno na točkove ili na jedno od vratila transmisije, koji ostvaruje znatnu kočionu silu FK (sl. 1 – kriva 4). Ako se razmotri proces kočenja, koji se ostvaruje sistemom za kočenje, na osnovu dijagrama kočenja (slika 2) koji prestavlja zavisnost sile kočenja FK od vremena, tj. FK = FK(t) ili jK = jK(t) gdje je 4jK – usporenje, moguće je proces kočenja analizirati po fazama. Kao početak posmatranja uzeće se tačka 0 kada je vozač primio signal “kočiti”.

Pri kočenju vozila moguće je ostvariti četiri karakteristična režima:

1.kočenje u slučaju iznenadne opasnosti (naglo kočenje),
2.normalno kočenje,
3.djelimično kočenje i
4.kočenje vozila u stanju mirovanja