Snovi i njihovo tumačenje

SNOVI I NJIHOVO TUMAČENJE
San je stanje u koje organizam čoveka dolazi postepeno i neprimetno prekidajući pri tome vezu sa spoljnim svetom. Za vreme sna u organizmu se obavljaju samo najvažnije funkcije, neophodne za život: disanje, rad srca i maštanje psihe. To je biološka potreba i služi za odmaranje ljudskog organizma. Za vreme sna psiha čoveka radi i čoveku se pričinjavaju razni mogući i nemogući doživljaji. Sve ono što čovek doživi na javi, ostaje zapisano u njegovom mozgu. Za vreme sna psiha čoveka prezentuje i zapisane događaje, malo izmenjene, doterane ili izmešane, pod određenim uslovima i u određenim momentima. Ali postoje i događaji koji se jave u snu, a koje čovek nije nikad doživeo i događaji koji nemaju nikakve veze ni sa našom prošlošću ni sa stvarnim životom. U tim nestvarnim, nikad doživljenim, fizički, psihički i tehnički nemogućim događajima i doživljajima koje čovek proživi u snu leži tajanstvenost čovekovih snova. Ti misteriozni, nemogući i na javi nikada nedoživljeni snovi dali su čoveku povoda da se pozabavi snovima i da ih pokuša odgonetnuti.
Snovi nam najpotpunije pomažu u proučavanju nesvesnog i spoznavanju samog sebe. Većina ljudi odrasta u pogrešnom uverenju da su snovi nevažni i sporedni u životu, ali to je netačno. U snu mi nemamo kontrolu nad događajima, kao dok smo budni. Sve dok smo budni kontrolišemo stvari i utičemo na njih, ali u snu mi nismo gospodari događanja u vlastitom životu. San prelazi granicu naše moći i naše svesti, i mi, dotadašnji život koji smo čvrsto držali u rukama, prepuštamo nesvesnom da ga vodi i proživi po svojoj volji. Svaka misao koja zakorači u svesno automatski prestaje da bude san. San po scenariju nije moguć. Svaki san je u početku nepoznat; nepoznavanje sna vodi nemiru. San kome ne možemo dati objašnjenje i koji ne razumemo, stvara duboki nemir. Nemir je tačka s koje se polazi u traženje značenja sna. San čoveka vodi u istraživanje…..
Mnogi istraživači ljudske duše posvetili su svoje vreme snovima, u nadi da će otkriti smisao i značaj snova. Neki od njih su ostavili veliki trag u istoriji proučavanja snova, poput Frojda i Junga, i došli do zaključka da značenje sna treba najpre tražiti u životu onoga koji sanja. San je pojava koja je posebna za svakog čoveka, u kojoj se samo ponekad sreću elementi iz kolektivne svesti. Da bi sanjao čovek mora da živi, da aktivno posmatra svet oko sebe, a san je taj koji će čoveka staviti pred vlastiti život, oči u oči sa njegovom istinskom stvarnošću.

ISTORIJA SNOVA

« Mi smo predivo od kojeg se snovi tkaju,i naš život malen uokviren je snom”
Snovi su uvek opčinjavali ljude. Još od najstarijih vremena, sve dokle dopiru tragovi istorije, čovek je svojim snovima pridavao nekad veći, a nekad manji značaj. Snove je delio na dobre, zle i neutralne. Od snova je zavisilo da li će se prihvatiti nekog posla ili ne. Na osnovu nekog sna čovek je protumačio da li će mu se život poboljšati ili će biti još teži. Za veliki deo onoga što ga je pritiskalo ili što mu je bilo nepoznato, čovek je tražio razrešenje u snovima.
Na sociokulturnoj mapi drevnih civilizacija, snovi su imali povlašćen status. Kult sna i njegovo tumačenje bili su ugrađeni u sve važne forme privatnog i javnog života. Tumačenje snova bilo je namenjeno samo odabranima. Tokom istorije civilizacije u mnogim društvima snove su koristili vračevi da bi postavili dijagnozu neke bolesti ili ušli u spiritualni svet. Najznačajnija misija sna bila je spoznavanje budućnosti, u čovekovoj težnji da rastumači sopstvenu i sudbinu sveta u kome živi.
Stari Egipćani i Grci su verovali da su to poruke od Bogova, stari Rimljani su im se obraćali kako bi od njih dobili savet ili proročanstvo, a i danas je u brojnim, civilizacijom neiskvarenim, kulturama praćenje i tumačenje snova važan deo obrednog i svakodnevnog života. Za budiste su snovi znakovi koji presecaju putanje mišljenja i pred sanjača izranjavaju maglovito poput odraza u ogledalu, dok su kineski mudraci držali da su snovi događaji onda kad se duša, hun, privremeno odvoji od tela i tada može razgovarati sa duhovima, dušama mrtvih ili sa bogovima. I stari i novi zavet puni su snova koje šalje Bog da bi na taj način preneo svoje poruke i naredbe. Prorok Muhamed smatrao ih je razgovorom između čoveka i njegovog boga i sa svojim je učenicima svakodnevno razgovarao o njihovim snovima. Najstariji otkriveni spisi posvećeni snovima potiču iz drevnog Egipta, u kome su snovi bili tesno povezani sa visokom politikom. Stari Egipćani su verovali da čovekova duša u snu biva oslobodjena telesnih okova i uranja u nebeski praokean da bi, nakon buđenja, izronila podmlađena, osvežena i očišćena. Praokean je simbolizovao carstvo mrtvih. Dijalog smrtnika i bogova kroz san bio je pod nadzorom sveštenika, posvećenih tumača snova. Verovatno najpoznatiji san bio je san jednog od egipatskih faraona o kravama i kukuruzu.