АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ
ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ У СПОРТУ
СПОРТ И ДРУШТВЕНИ СИСТЕМИ
СЕМИНАРСКИ РАД
СПОРТ
У КАПИТАЛИСТИЧКОМ УРЕЂЕЊУ
МЕНТОР:
СТУДЕНТ:
Проф.др Виолета Шиљак Милан Крејић
Број индекса
13/8
Београд, 2015 . година
С А Д Р Ж А Ј:
УВОД
….....................................................................
.................1
1.
НАСТАНАК МОДЕРНОГ СПОРТА
.............................2
2.
КЛАСНИ ОДНОСИ И СПОРТ
.......................................6
2.1. Капиталисти................................................................6
2.2. Пролетаријат...............................................................7
3.
КАПИТАЛИСТИЧКА ДРЖАВА И СПОРТ
.................8
4.
ПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈА СПОРТА
..........................9
5.
КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈА СПОРТА
............................10
5.1. Спортска индустрија.................................................11
5.2. Спортско тржиште....................................................11
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
…......................................................12
ИЗВОРИ
2
1. НАСТАНАК МОДЕРНОГ СПОРТА
Француском буржоаском револуцијом 1789.године, започео је нови период
друштвеног развоја: капиталистички друштвени поредак, (нови век, савремено
доба).
Од настанка капиталистичког система привређивања, спорт је његов део и средство
и начин интегрисања човека у капиталистички поредак.
Под утицајем различитих, али међусобно повезаних фактора (развој манифактуре, а
потом развој машинске производње и тежње националне буржоазије усмерене ка
националном уједињењу и независности), почетком 19.века у Европи се стварају
три спортска, тачније три гимнастичка система, а то су:
1. Енглески систем спорта -
острвски систем вежбања,
2. Немачко турнерско физичко вежбање -
континентални систем вежбања
3. Шведско здравствено физичко вежбање -
северни систем вежбања
Енглеска
Модерни спорт је настао тамо где и модерна буржоаска држава – у Енглеској. И
термин "Спорт" је реч енглеског порекла
1
. Спорт је настао повезивањем игара и
телесног вежбања које је упражњавало племство (пливање, јахање, лов и мачевање)
са народним облицима надметања (веслање, трчање, рвање и песничење). Енглески
„модел“ спорта био је у функцији пионирске улоге Енглеске у индустријском
капитализму.
1
desport
- забава, релаксација
3
У његовом развоју се истичу четири фазе:
o
Патронажни, покровитељски спорт
- прва фаза у настанку модерног
спорта (18.век). Племство је оганизовало такмичења на којима су учесници били из
свих сталежа и сносило је све трошкове. Појављују се и први облици
професионализма у спорту.
o
Џентлменски спорт
- друга фаза. Такмичења у трчању, рвању, боксу и
енглеском фудбалу су постала подручје за стицање профита и били су веома
интересантни за клађење .
o
Школски – универзитетски спорт
је трећа фаза. Спорт постаје обавезан
предмет јер се сматрало да обликује човека не само физички већ и друштвено и
етички.
o
Грађански спорт
- четврта фаза у развоју модерног спорта у Енглеској.
Након школовања, млади људи су настављали да се такмиче. Оснивају се спортска
друштва и клубови и организују првенства.
Развоју спорта су допринели доношење правила, додела награда победницима,
организовање такмичења, уређење терена, тачно мерење постигнутих резултата и
тренинзи.
Оснивају се и први спортски клубови.
Клађење је повећавало атрактивност спортских такмичења, подстицало играчке
страсти и бројност публике. Број професионалаца из народа се повећавао, јер су
једино на тај начин могли да изађу из анонимности и сиромаштва. Клађење је
довело до унутрашњег усавршавања спортских игара и настанка одређених
основних правила.
Утврђена су правила игре за многе спортове: атлетику, крос контри, веслање, бокс,
фудбал, рагби, тенис, стони тенис, пливање, ватерполо, хокеј на трави и крикет.
5
Француска
Систем гимнастике у Француској основао је Шпанац Франциско Аморос, бивши
официр Наполеонове војске. Он гимнастичке вежбе дели на: грађанске, војничке,
медицинске и сценске. Почело је оснивање првих спортских клубова. Барон Пјер де
Кубертен, поред тога што је битно допринео обнови Олимпијских игара, залагао се
за реформу и увођење спорта у образовни систем француске.
Србија
Први организовани облик физичког васпитања појавио се 1808.године, у Великој
школи у Београду, у оквиру предвојничке обуке. У јавним школама физичко
васпитање се факултативно уводи 1844.г., школским законом који предвиђа за
ученике гимназије бављење физичким вежбањем. Године 1908., уводи се чешки
соколски систем. Оснивањем првих приватних школа за телесно вежбање у Србији,
јавили су се организовани облици физичког вежбања, прво школе мачевања,
пливања, борења и гимнастике. Организована такмичења су се јавила у другој
половини 19. века , прво у стрељаштву
Сједињене Америчке Државе
Модерно схватање спорта се у Америци , од почетка, разликовао од европског.
Спорт је највише био присутан на колеџима и универзитетима. Млади спортисти су
били мотивисани доделом стипендија за школовање и тренирање, а спортске
активности је водио специјализовани педагошки кадар. После студија, најбољи су
остајали као професионални играчи (кошарка, бејзбол, рагби). Професионализам и
комерцијализација доводе до појаве спортског бизниса у коме је велики новац.
Крајњи циљ и мотив бављења спортом је резултат, победа и постављање рекорда.
У почетку, основни циљ међународних спортских савеза био је усаглашавање и
стварање јединствених међународних правила одређеног спорта, организовање
система европских и светских такмичења и даљи развој и ширење спорта у свету.
У Енглеској су настали фудбал, тенис, пливање, атлетика, ватерполо, веслање и
хокеј на трави. У Сједињеним Америчким Државама настали су кошарка, одбојка и
уметничко клизање, у Канади хокеј на леду, у Данској хазена и рукомет, у
Норвешкој нордијско скијање, у Аустрији алпско скијање, у Јапану џудо…
6
2. КЛАСНИ ОДНОСИ И СПОРТ
"Историјски гледано, спорт је настао са развојем индустријског
капитализма. Он је од самих својих почетака био везан за механизме
инвестирања, циркулације и оплодње капитала. Тек што се родила,
институција спорта одмах је дошла у руке трговачком капиталу и била
искоришћена као извор профита. Продаја спортског спектакла и клађење
нису се појавили са настанком спортског професионализма, већ са првим
облицима институционализованог организовања спортског такмичења."
Жан-Мари Бром
2
2.1 Капиталисти
Капиталисти користе спорт као:
- средство за остваривање својих економских и политичких интереса,
- средство за интеграцију радника у капиталистички поредак и
- средство за одвлачење пажње људи од основних егзистенцијалних питања.
Првобитно, сва окупљања радника, па и игре и такмичења, била су незаконита и
„забрињавајућа“ за јавни ред и мир. Идеје о томе да се спорт употреби за
контролисање радника у нерадном времену и стишавање њиховог незадовољства,
јавила се у другој половини 19.века у Енглеској, након што су радници, после
упорне борбе, успели да се изборе за краћи радни дан. Скраћивање радног дана и
побољшавање услова рада доприносе томе да рад буде све мање извор
незадовољства.
Инсистирањем на укључивању радника у „телесно вежбање“, радницима су као
циљ наметнуте вредносни на којима се заснива капиталистичко друштво,
успоставља се контрола над радницима и у слободном времену. Поново се
активира синтагма „хлеба и игара“ и спортске игре и такмичења служе за
одвраћање пажње са озбиљних друштвених проблема.
2
Jean-Marie Brohm- француски социолог
8
3. КАПИТАЛИСТИЧКА ДРЖАВА И СПОРТ
Идеологија и политика све више су постајали примарни елементи спортских
догађаја. Спорт је средство којим се идеологија изражава у масовно прихваћеној и
популарној форми.
Спорт постаје средство политике, све више је у служби одређене идеологије и
државних интереса. Спорт у капиталистичком друштву је био средство владајуће
класе и у развоју патриотизма, национализма и војне дисциплине у редовима
грађана. Спорт постаје и инструмент у служби империјализма.
Током 20.-ог века јавља се тзв. савремени спортски покрет. Долази до појаве нових
спортских грана, формирања све већег броја спортских клубова, спортских савеза и
међународних савеза. Њихов примарни циљ је организација такмичења на
светском нивоу и међу националним савезима исте спортске гране.
Све државе подупиру спортске активности путем система јавног финансирања, али
и других облика стимулисања. Државни капитализам ствара масовни спорт. Од
1914. године, држава је преузела највеће спортске догађаје. Већ у време Првог
светског рата, спорт има глобалну димензију.
Многе земље су желеле да повежу своје стратегије економског развоја с
организацијом великих међународних спортских догађаја. Државе финансирају
градњу великих спортских комплекса, стадиона, базена…
Сваки масовни спортски догађај се допуњава идеолошком нотом. Уместо
спортиста као појединаца, победу захтевају државе у име својих идеолошко-
политичких стратешких циљева. Олимпијаду 1936.године, Хитлер је искористио да
промовише и прикаже снагу немачке индустрије и спортску надмоћ. Немачки
спортисти су морали да буду "ратници за Немачку".
За време хладног рата, такмичење међу државама значило је конфронтацију две
идеологије, два политичка и економска система и два војна блока. Спорт постаје
део глобалног стратешког надметања великих сила, али је истовремено омогућавао
да мале државе покажу да су присутне и да учествују у светским процесима.
Глобална спортска такмичења су својим развојем довела до појаве
професионализма и комерцијализације спорта.
9
4. ПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈА СПОРТА
Модерни спорт се јасно разликује од игара, забаве и физичких активности из
прошлости. Спорт престаје да буде игра. Победа и рекорд постају императив и
крајњи циљ који се добро наплаћује. Врхунски професионалци постижу огромну
цену на спортском тржишту и постају „живи“ капитал. Спорт је данас развијена и
добро организована професија и део је великог бизниса.
„Појам професионалног спорта подразумева такмичења и све њихове
аспекте, одабраних, високо селектираних појединаца, који се називају
врхунским спортистима и који се спортом баве као својом професијом за шта
добијају адекватну материјалну надокнаду у складу са својим спортским
достигнућима“.
3
Ђ.Штакић
Пре педесет година већина спортова је организована на аматерским линијама, а и у
професионалном спорту суме новца су биле занемарљиве. У ери
професионализације, чак и једна Олимпијада, некада највеће спортско аматерско
такмичење, прерасла је у бизнис неслућених размера. Почетак тог процеса је
одлука дугогодишњег председника МОК-а, Хуана Антониа Самарана (
Joan Antoni
Samaranch)
, на XI Oлимпијском конгресу у Баден Бадену 1981.године, да отвори
врата Олимпијских игара свим спортистима света. Временом, прикључивали су се
и кошаркаши професионалне НБА лиге, најбољи светски тенисери, бициклисти...
„Професионализацијом спорт постаје посао, и то мукотрпан и истовремено
материјално веома уносан. Човјек – играч (професионалац) „ продајући
властито тијело за баснословне суме“ постаје више
homo oeconomicus
него
homo ludens
“
4
Р.Божовић
Професионалне лиге
су лиге затвореног типа у којима могу да учествују само они
клубови који испуне прописане услове. Професионалне лиге постоје, у правом
смислу те речи, у америчкој кошарци (НБА), америчком фудбалу и америчком
хокеју. Цела лига је, у ствари, једно предузеће - акционарско друштво, а клубови
који је чине су акционари који учествују у профиту или ризику пословања тог
предузећа.
3
Проф др Ђорђе Штакић, Факултет спорта и физичког васпитања БУ
4
Проф др
Ратко Божовић , Аматеризам и професионализам у спорту
11
5.1 Спортска индустрија
Комерцијализацијом и развојем спорта као бизниса, спорт се развио у својеврсну и
специфичну индустрију.Створена је индустрија спорта која доноси приходе за
спортске организације (спортске савезе, клубове, итд.), њихове запослене
(менаџмент, администрација, играчи, итд.) и светску, националну и локалну
економију…Спортске организације су постале максимално фокусиране на
остваривање прихода путем спонзорстава, тв права, реклама, продаје играча, итд.
Као резултат тога и зарада спортских организација је значајно порасла у последњих
неколико деценија.
Спортску индустрију чине различити производи или услуге који су повезани са
спортом. Индустрија спорта је саставни део националних економија и она је блиско
повезана са производњом, промоцијом и маркетингом спортске опреме и услуга,
као и са организовањем и одржавањем спортских догађаја, спонзорства у спорту
итд. Она као циљ, пре свега, има максимизирање профита. Спортска индустрија на
годишњем нивоу има приходе од 250-350 милијарди долара.Спорт као продуктивна
делатност, чини 1% бруто друштвеног производа у свим развијеним земљама, а
најмање је 3% светске економије везано за спорт и спортску индустрију.
5.2 Спортско тржиште
Са ширењем професионализма у спорту, ширило се и спортско тржиште, па самим
тим и круг потрошача тог тржишта. Потрошачи су: аудиторијум (гледаоци,
навијачи...), спонзори и оглашивачи (куповина права рекламирања), медији
(ексклузивно право преноса), привреда (производња и продаја спортске марке),
маркетинг агенције (посредничке услуге при куповини рекламног простора или
права ТВ преноса) и спортске организације (куповина и продаја играча).
Врхунски спорт је интегрисан у систем трговине, под доминацијом је медија и
привлачи спонзоре који континуирано улажу у спортски сектор. Највеће светске
компаније данашњице се утркују око спонзорисања Олимпијских игара и великих
шампионата. Спорт данас продаје производе и услуге, ствара компететивну
предност на тржишту. Уз помоћ медија, присуство на спортским дешавањима
ствара огроман публицитет и отвара пут до најширих слојева становништва, нудећи
свој бренд кроз призму спорта као начина живота.
12
***
Друштвени систем пресудно утиче на спорт, његову суштину, карактер,
организациону структуру итд.
„Спорт је у капиталистичком друштву досегао свој пуни развој и постао
посебна (не и засебна) друштвена појава. Тек се у њему „ослободио“
ловачких, ратничких, религиозних, културних и локалних примеса и
постао „чисто“ отелотворење основних егзистенцијалних принципа
капитализма: принципа компетиције и принципа квантитативно
мерљивог учинка. ..
…Не само да је спорт у потпуности интегрисан у процес репродукције
капитала, већ је постао најаутентичнији начин репродуковања
капиталистичког света. „Спортивизација“ је најважнији облик
капиталистичке тотализације друштвеног живота.“
Љубодраг Дуци Симоновић
Развој модерног спорта је повезан са процесима економског и културног
преображаја у вези са глобалним ширењем капиталистичког система.
Од настанка капиталистичког система, спорт је његов део и средство је
интеграције у капиталистички поредак. Спорт представља примарну област
пласмана капитала и подручје остваривања економске егзистенције милиона људи.
На пољу спорта се енормно зарађује и стварају се милионски профити.
