Универзитет у Приштини са привременим седиштем у
Косовској Митровици
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Семинарски рад
МЕЂУНАРОДНО ЈАВНО ПРАВО
Тема: Сукцесија и континуитет државе
Ментор: проф. Дејан Мировић Студент: Милица Качаревић 95/2015
Новембар, Врање, 2017.
С А Д Р Ж А Ј
1. Увод.......................................................................................01
2. Појам сукцесије……...…………...……………………….02
3. Сукцесија и међународноправно
континуитет…………….………………...........................03
4. Правна природа сукцесије………………………………..05
5. Правила о сукцесији држава.............................................06
6. Закључак...............................................................................12
7. Литература……………………………………………….13
2. ПОЈАМ СУКЦЕСИЈЕ
Израз ''сукцесија државе'' се често користи у широком, непрецизном значењу
обухватајући 2 ствари:
1) Територијалну промену у смислу замене једне државе дугом у одговорности за
међународне односе неког подучја ;
2) Пренос дела права и обавеза са државе претходнице на државу сукцесора.
1
Територијална промена не мора бити обавезно праћена и преносом права и обавеза са
државе претходнице на државу сукцесора. Да би територијална промена подразумевала и
пренос права и обавеза које је поседовао претходни територијални суверен, неопходно је да
је извршена lege artis ( прописи у пракси ) , у складу са са релевантним правилима
међународног права.
Овај принцип је изражен и у Конвенцији о сукцесији држава у односу на међународне
уговоре 1978. године, тј. у Конвенцији о сукцесији држава у односу на државну имовину,
дугове и архиве 1983. године.
Тако сукцесију треба схватати као легалну промену териториалног суверенитета која са
собом повлачи супституцију дела права и обавеза државе претходнице.
У међународном праву постоје случајеви сингуларне и универзалне сукцесије, тј.
потпуне и делимичне. Што се тиче сингуларне сукцесије она представља ступање
следбеника у једно или више тачно одређених права претходника, међу живима или за
случај смрти, док универзална сукцесија јесте ступање следбеника у једну
имовинскоправну целину, чији елементи нису одређивани појединачно, већ је та целина
формирана применом неког општег критеријума.
1
V. Kelsen. , “ Dictionnaie de la terminologie du droit intenational “ , Academie de droit intenational , vol. 42 , стр.
314.
3. СУКЦЕСИЈА И МЕЂУНАРОДНО ПРАВНИ КОНТИНУИТЕТ
Територијалне промене, могу покренути и питање међународног правног континуитета
државе погођене тим променама. У овој тачки се сукцесија и међународноправни
континуитет државе додирују.
Могуће је повући јасну демаркациону линију између ова два појма.
Сукцесија подразумева пренос дела права и обавеза са државе претходнице на државу
сукцесора. Сукцесија јесте однос према правима и обавезама државе претходнице.
Међународноправни континуитет се тиче односа према субјективитету државе
претходнице, тј. питања да ли је ранији субјект услед територијалних промена нестао или
наствља да егзистира као идентичан субјект међународног права.
Међунардноправни континуитет као правни израз суштинског поклапања права и
обавеза државе у периоду који претходи и следи територијалној промени и подразумева
непрекинуто деловање државе као независног субјекта у међународним односима.
Умањење државне територије само по себи не утиче на правни идентитет државе.
Однос према континуитету у великој мери је опредељен разноврсним интересима, тако
да се неретко становишта државе која је погођена територијалним променама и трећих
држава не поклапају. Аустрија је, у преамбули Мировног уговора из Сен Жермена од 10.
септембра 1919. године , квалификована као међународноправни продужетак Аустро –
Угарске монархије да би се обезбедио континуитет обавеза пропале двојне монархије.
Аустрији је овакво решење наметнуто, будући да су у Ноти од 2. септембра 1919. године,
савезничке и удружене силе саопштиле аустријској делегацији да '' аустријски народ јесте и
остаће до потписа уговора непријатељски народ ''.
После Октобарске револуције, совјетска власт је формулисала тезу о Совјетском Савезу
као новој држави да би се ослободила обавеза плаћања тзв. царских дугова.
Велика Британија и Француска, су у Ноти од 28. фебруара 1918. године изнеле став да је
''руска царска власт при уговарању представљала Русију па је обавезана, и ова обавеза не
може бити одбачена од било које власти која руководи или ће руководити Русијом '' .
2
Случај Социјалистичке Федеративне Републике Југославије карактеришу 2 момента.
С једне стране, већина држава јесте оспоравала континуитет Савезне Републике Југославије
са ослонцем на мишљења Бадинтерове арбитражне комисије за која би се тешко могло рећи
да су јасна и кохерентна. С друге стране, та оспоравања су добрим делом била политичке ,
декларативне природе , јер су у у практичном деловању треће државе третирале СР
Југославију као државу која наставља континуитет СФРЈ. Тако су одржавале односе са СРЈ
и третирале је као страну уговорницу у међународним уговорима која је закључила СФРЈ
3
,
иако СРЈ није изразила пристанак на обавезивање тим уговорима након осамостаљења
2
Cansacchi , op . cit . , стр. 23 .
