Svetska trgovinska organizacija

1. Nastanak svetske trgovinske organizacije

Posle Drugog svetskog rata, jedna od značajnijih tendencija u svtskoj privredi bila je institucionalizacija medjunarodnih ekonomskih odnosa. Odmah nakon rata stvorene su dve medjunarodne organizacije u oblasti medjunarodne finansijske saradnje država – Medjunarodni monetrani fond (IMF) i Medjunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD).

Ali pokušaj da se stvori jedna medjunarodna organizacija u oblasti medjunarodne trgovinske saradnje država, je propao, jer na Konferenciji Ujednjenih nacija o trgovini i zaposlenosti, koja je održana 1948. godine u Havani na kojoj je izradjen nacrt o konvenciji o Medjunaodnoj trgovinskoj organizaciji (ITO), nije došlo do usvajanja istog usled nespremnosti Kongresa SAD da ratifikuju ovu konvenciju. Neke od zemalja učesnica su nezavisno od konferencije počele da pregovaraju o sniženju carina i trgovini robom i kao rezultat tih pregovora nastao je Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT). Kasniji pregovori na istu temu, u više rundi, uslovili su nastanak medjunarodnog trgovinskog sistema. Takav sistem je funkcionisao skoro 50 godina sve do nastanka Svetske trgovinske organizacije (WTO) 1995. godine.
Na nastanak WTO bitno su uticala odluke donete na Sastank ministara 14. aprila 1994. godine. Najznačajnija je odluka kojom se osniva Pripremni komitet za Svetsku trgovinsku organizaciju. Osnovni zadatak ovog tela je da obavi pripremne radnje kako bi se omogićila nesmetana tranzicija GATT-a u WTO. Članica Pripremnog komiteta može postati svaka strana ugovornica GATT-a, s tim da prilikom odlučivanja koje se obavlja po principu konsenzusa, mogu učestvovati samo one strane ugovornice koje ispunjavaju uslove da postanu članovi osnivači.
Pripremni komitet je imao svoje podkomitete: podkomitet za budžet, finansije i administraciju i podkomitet za usluge, s tim da se ne mogu osnivati dodatni podkomiteti. Sa osnivanjem Pripremnog komiteta, predvidjene su mu sledeće funkcije:

1. za administrativna, budžetska i finansijska pitanja
2. za institucionalna, proceduralna i pravna pitanja
3. za pitanja vezana za stupanje na snagu Sporazuma o WTO i aktivnosti WTO.

2. Svetska trgovinska organizacija kao medjunarodna organizacija

Do nastanka WTO došlo je zbog toga što njene članice imaju zajedničke interese u oblasti medjunarodne trgovine koje je racionalnije realizovati zajedničkom akcijom više država.U okviru svoje oblasti delovanja WTO obavlja funkcije koje su od zajedničke koristi za sve države članice:

1. nadzor nad multilateralnim trgovinskim sporazumima koji čine Sporazum o WTO,
2. služi kao forum za miltilateralne trgovinske pregovore,
3. organizuje rešavanje trgovinskih sporova,
4. vrši nadzor nad nacionalnim trgovinskim politikama,
5. pruža tehničku pomoć i obuku za zemlje u razvoju,
6. saradjuje sa drugim finansijskim institucijama u kreiranju globalne ekonomske politike.

Veoma značajna funkcija WTO je pružanje tehničke podrške i obuke za zemlje u razvoju, koja se uglavnom obavlja preko pomoćnog organa WTO – Medjunarodnog trgovinskog centra. Što se tiče saradnje sa drugim medjunarodnim institucijama u kreiranju globalne ekonomske politike, pod tim se podrazumeva usmeravanje trgovinskih i finansijskih tokova od strane medjunarodnih ekonomskih organizacija. U tom cilju WTO saradjuje sa drugim internacionalnim organizacijama, kao što su : Medjunarodni monetarni fondo (IMF) i Svetska banka (WB).

Budući da je oblast delovanja WTO ovako precizno definisana i budući da je ona jedina medjunarodna organizacija koja se bavi medjunarodnom trgovinom, time su ispunjeni uslovi da ova organizacija postane specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija. Ovo je najviši mogući oblik saradnje jedne organizacije sa UN, kada ona postane deo UN sistema. Samim osnivanjem WTO, postavilo se pitanje kakav će biti odnos novoosnovane organizacije sa UN. Još je Pripremni komitet za WTO u svom izveštaju od 31. Januara 1995. godine, naveo „ da ne vidi osnove za formalne institucionalne veze izmedju WTO i UN “, što znači da WTO ne treba da ima status specijalizovane agencije UN. Medjutim, naglašeno je da postoji potreba za snažnim kooperativnim vezama izmedju ove dve organizacije. Osim što WTO nije specijalizovana agencija UN, ona želi da zadrži svoj status „ autonomne organizacije“ , ostajući izvan sistema UN. WTO ima zaseban sekretarijat, zaposlene sa posebnim statusom i zaseban penzioni sistem za zaposlene u odnosu na UN.

WTO je potpisala sporazume sa IMF i WB koje imaju status specijalizovanih agencije UN, dok u oblasti regulisanja intelektualne svojine WTO saradjuje sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu ( World Intellectual Property Organization – WIPO).