УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
Тема:
,,соко
“
(семинарски рад ТЕОРИЈА И ИСТОРИЈА ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ)
Студент:
Илија БАНИЋ 7433
Ментор:
др Верољуб СТАНКОВИЋ, професор
Јануар, 2021.
4
2. Предмет, циљ и задаци рада
Предмет рада је соколски покрет, његов историјат и посебан осврт на његов
утицај и активност у Краљевини Југославији и самосталној Србији.
Циљ рада је представити соколски покрет и његову активност.
Задаци рада су прикупити што више литературе (домаће и стране) која обрађује
тематику соколства од оснивања до његовог гашења. Такође, консултовати сајтове на
тему соколства.
5
3. Историја соколског покрета
Соколски покрет је настао у Прагу 1862. године као вид буђења националне
свести Чеха у оквиру Хабзбуршке монархије. Оснивач првог Соколског друштва био је
историчар уметности Мирослав Тирш, који је заједно за Јиндрихом Фигнером и Ема-
нуелом Тонером покренуо удружење које је пропагирало јачање националног иденти-
тета Чеха путем гимнастике и атлетике, али и других спортова. Емануел Тонер пре-
дложио је да организацију назову Сокол зато што је у словенским народним песмама
ова птица представљала синоним за јунаштво и племенитост. Жеља за независношћу
од германизоване културе Хабзбуршке монархије довела је до велике популарности
Соколског покрета међу Чесима. Занесени пансловенским идејама, концепт соколства
су веома брзо преузели други словенски народи који су живели на територији Хабзбу-
ршког царства. Словенци су били први јужнословенски народ који је основао своје со-
колско удружење већ 1863. године, док су Хрвати своје прво соколско друштво осно-
вали 1874. године. Са њима су били уједињени и Срби све док нису основали Српског
Сокола 1905. године. У Краљевини Србији прво соколско друштво основано је 1891.
године. Утицај Сокола јавио се и у другим земљама где је постојала словенска дијаспо-
ра, попут Сједињених Америчких Држава, Бразила, Француске, и Кине (Петровић, В. Ј,
1983).
Слика 1.: Споменица о I југословенскем всесоколскем злету в Љубљани 1922.
Централна манифестација соколства био је слет. Термин слет изабран је зато
што је на словенским језицима значио груписање птица у лету. Слет је представљао вр-
сту политичког церемонијала, смештеном на слетишту, стадиону квадратне основе са
трибинама. Том приликом је у кореографисаним и синхронизованим вежбама учество-
вало на хиљаде Сокола. Иако је том приликом индивидуа сведена на део многољудног
7
коли и даривали их престолонаследнику Петру II Карађорђевићу. Променом режима,
Соколи су наставили са традицијом даривања штафете новом владару, Јосипу Брозу
Титу. Соколски слетови су такође преузети као модел за прославу Дана младости.
Соколство је иза себе оставило богату културну баштину, од писаних радова на
тему философије Соколства, ручно рађених застава соколских друштава, дизајна уни-
форми, па до кореографија за потребе слетова. Осим што су допринели очувању наци-
оналног идентитета и развоју модерног спорта, Соколи су иза себе оставили велики
број мултифункционалних и спортских грађевина, попут соколских домова и стадиона.
Сваки соколски дом имао је гимнастичку салу са позорницом и галеријом, па је просто-
рија служила и за пројекције филмова, позоришне представе, концерте, предавања и
игранке. Соколски домови типолошки припадају групацији мултифункционалних ме-
ста окупљања, који су своју експанзију доживели управо између два светска рата. На
територији Краљевине СХС/Југославије подигнуто је око две стотине педесет соко-
лских домова и већина њих која је до данас сачувана и даље служе као спортски це-
нтри, биоскопи, позоришта или културни центри. Изградња соколског дома тицала се
читавог места или кварта. Грађанство је активно учествовало у реализацији пројекта
путем донација, огранизовањем догађаја за прикупљање новца или помагањем при
грађевинским радовима. Соколски домови су у мањим местима најчешће били први и
једини центри који су нудили културни садржај или пак различите видове едукације.
Већина соколских домова поседовала је библиотеку, а у некима су биле смештене
амбуланте или народна купатила. Забележено је да су соколска друштва по мањим
местима организовала изградњу чесми, мостова, као и да су садили воћњаке и паркове.
Слика 3.: Пројекат соколског дома у Аранђеловцу
