Teroristicki napadi na gradjane

UVOD
Veoma aktuelna svestska tema danas – terorizam, danas u našoj javnosti često je spominjan, ali još uvek nedovoljno naučno spoznan što se itekako odražava na rezultate u borbi protiv samog terorizma kao izuzetnu društvenu ugoržavajuću pojavu na društvo, kao i same građane naše zemlje.
Terorizam možemo da definišemo kao planski akt nasilja koji podrazumevaju društvene grupe za osvajanje ili zadržavanje vlasti. Terorizam sadrži socijalno-psihološku i političku komponentu. U poslednje vreme, građani i uopšte ceo svet su se na najdrastičniji način suočili sa gorkom istinom da je terorizam označio novi način ratovanja na početku XXI veka, bez sagledavanja realnih i stvarnih uzroka, dok su nam posledice svima poznate. Istina je da se svet sa terorizmom suočavao vekovima pre, ali ga je tek prosli vek I neverovatan napredak tehnologije uveo kao stalnu postavku svetkse pozornicei san je više nije sišao.
Fenomen terorizma nije zahvatio samo našu državu i građane koji živimo tu, već je zahvatio ceo svet, čitavu planetu. Neprijatelj je postao nevidljiviji i neuhvatljiviji više nego ikada ranije. Njegova svrha je širenja straha i njegovo izazivanje kod ljudi ili građana kao što je u  temi ovog rada. Karakteristike terorizma su:
•    tajnovitost
•    iracionalnost
•    protivzakonitost
•    nasilje
•    tragedijska otvorenost
•    izazivanje užasavajućeg straha
•    fanatizovanost
•    brutalnost
•    nemoralnost

Tajnovitost je sadržana u tome što pripadnici terorističkih organizacija pripremu za svaki teroristički akt, prikupljanje obaveštajnih podataka o žrtvi napada, izradu plana napada, nabavku materijalno-tehničkih sredstava i obuku neposrednih izvođača napada i njihovo dovođenje na mesto napada izvode u najvećoj tajnosti, jer ukoliko bi njihove namere bili otkrivene, smanjuje se ili onemogućava ostvarivanje zamišljenog cilja.
Iracionalnost se ispoljava kroz ativnosti kojima se nastoje ostvaritiiI nedostižni ciljevi, mada se izvršioci terorističkih akata psihološki pripremaju za izvršavanje “viših ciljeva”.
Protivzakonitost je značajna karakteristika terorizma, jer su akti nasilja u suprotnosti ne samo sa međunarodnim pravnim I moralnim normama, već često i sa elementarnim ljudskim normama.
Nasilje najčešće prati terorističke akcije, jer se time nastoje obezbediti strah kod žrtve, kao i stvaranje opšteg utiska o moći nosilaca terorističkih aktivnosti.
Tragedijska otvorenost ima za cilj da nasilje koje je izvedeno nad žrtvom projektuje na njenu okolinu. Ova karakteristika uočljiva je kroz priznanje za učinjeni teroristički akt. Na taj način odgovornost prihvata teroristička organizacija, dok se izvršioci ne pominju.
Izazivanje užasavajućeg straha ispoljava se kroz nastojanje nosioca terorističke akcije da akumulirani strah šire populacije transformišu u delovanje protiv aktuelne vlasti radi ostvarivanja određenih ustupaka. Naime, efektno izvedeni teroristički akt (Primer: Napad na kule bliznakinje u Njujorku, 11.septembar 2001. godine) uz uzazivanje straha kod stanovništva veruje se da će željena poruka postići svoj cilj.
Fanatizovanost je moguće sagledati kroz njegove dve dimenzije: fanatizovano uverenje u mogućnost ostvarivanja postojećeg cilja i fanatizovanost izvršilaca terorističkih aktivnosti koji se pripremaju najčešće uz pozivanje na versku dužnost i obezbeđenje posthumnog priznanja.
Brutalnost se ogleda u upotrebi sile koja često prevazilazi potrebe za ostvarivanjem cilja. Međutim, polazi se od činjenice da najveći psihološki uticaj se ostvaruje ukoliko su žrtve često nevine osobe (žene, deca, stari i nemoćni) čime se još više uvećava strah kod potencijalnih žrtava.
Nemoralnost je sadržana u kršenju običaja i pravila ratovanja, međunarodnog ratnog u i humatiranog prava, uz istovremeno predstavljanje terorista kao boraca u sukobu, zbog čega sebe nazivaju ustanicima, vojskama itd, čime stvaraju pozitivnije javno mnjenje o sebi.