Terorizam u BiH – mit ili stvarna opasnost

UVOD
Povod odabira teme „Terorizam u Bosni i Hercegovini – mit ili stvarna opasnost“ je danjašna važnost samog pojma terorizma, a koji je dospio u centar pažnje zbog čestih terorističkih akata, velikih ljudskih žrtava, materijalnih razaranja, medijske uključenosti u borbu i praćenje borbe protiv terorizma i odnosa Bosne i Hercegovine prema terorizmu i borbi protiv terorizma.

Još od starogrčkih filozofa Platona i Aristotela, koji su opravdali tiranocid, pa preko Tome Akvinskog, koji je još podrobnije razmatrao pomenutu tezu proganjanja tirana, od slavnih antičkih mislilaca i kasnije buržoazijskih revolucija nastalih kao posljedica antagonizma u građanskom društvu, pa sve do danas, prisutan je fenomen terorizma. Ovisno u kojem se prostornom i vremenskom oviru pojavljivao, karakterisalo ga je nasilje i žrtrve kao glavne odlike, a ponekad i sporedne, kao što su: spektakularnost i publicitet, u današnjem vremenu izrazito aktuelne.

Zanimljivo i inetresanto je i to da se prema fenomenu terorizma različito odnosi i da se na njega različito gleda od strane određenih grupa, naroda i država, te da nema jedinstvene opšte prihvaćene definicije terorizma koja bi uopšteno objasnila sam pojam, iako postoji veliki broj raznih dijela napisanih baš na tu temu sa ciljem objašnjena i deflnisanja pojma terorizam. Tome u mnogome doprinose različiti stavovi različitih država koje se na drugačije načine odnose prema terorizmu i različito kategorizirale stvari i akte terorizma. Što je za jedne terorizam, za druge je jedini trenutni mogući način borbe i što je za neke borba protiv terorizma, za druge je sam čin terorizma.

Sagledavanje ovog problema kao višeslojne pojave u svoj njegovoj sveukupnosti, zahtjeva interdisciplinarni pristup i uporedno istraživanje u više oblasti. Ovo je neophodno iz razloga što pravo i nepristrasno izučavanje i prezentacije terorizma, posebno savremenog, komplikuje i sputava postojanje subjektivnih i objektivnih faktora, koji otežavaju prodor u ovu široku i veoma složenu problematiku. Objektivne faktore predstavljaju društveni odnosi proturiječnosti, tj.sukobi interesa između država ili u samoj državi, kao i normativno-pravno regulisanje ove pojave.
Subjektivni faktori, koji otežavaju pristup terorizmu kao kompleksnoj pojavi, proizilaze iz politički motivisanog ponašanja država, društvenih grupa i pojedinaca, koji zarad svojih trenutnih i uskih interesa izbjegavaju, izigravaju ili čak krše preduzete međunarodne obaveze, a čije sprovođenje treba upravo da doprinose suzbijanju ovog društvenog zla.

Zbog svega navedenog, kroz ovaj rad pokušat će se dat odgovori na mnoge kontroverze vezane za postojanje terorizma u Bosni i Hercegovini iz razni aspekata koji su nam bitni za obradu teme „Terorizam u Bosni i Hercegovini – mit ili stvarna opasnost“, a koristeći se viđenjima i stavovima međunarodnih organizacija, priznatih profesora i drugih naučnih radnika koji u svojim delima govore o terorizmu i nastoje da definušu sam pojam terorizma uprkos njegovoj konstantnoj mogućnosti evoluiranja i promjeni metoda u načinu svoga delovanja.

Bosna i Hercegovina je i mlada i mala država tek izašla iz rata kroz koju je prodefilovalo na hiljade dobronamjernih i nedobronamjernih likova koji su pišući o temi terorizma na ovom prostoru, gledali samo vlastite interese i korist, zanemarujući stvarno stanje. Slično su se ponašale i mnoge države koje su koristeći se nesređenim i haotičnim posljeratnim stanjem pokušale, a i sada pokušavaju da „ušićare“ na nesreći svih naroda u Bosni i Hercegovini. Upravo zbog toga, tema zaslužuje da se obradi sa krajnjom ozbiljnoću i na nauci zasnovanim činjenicama.