Tjuringova masina

Tjuringova mašina
, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Šabac

Sadržaj – Ovaj rad govori o veoma bitnom čoveku za veliki doprinos svetu kompijutera Alanu Matison Tjuringu kao i deteljnije o njegovom najpoznatijem radu ili masini koja je dobila ime po njemu Tjuringova mašina.

Ključne reči – MAŠINA, RAČUNAR, ALGORITAM, KOMPONENTA

1. Uvod
Tjuringove mašine su izuzetno jednostavni uređaji za manipulisanje simbolima, koji, uprkos svojoj jednostavnosti, mogu da budu prilagođeni da simuliraju logiku bilo kog računara koji bi mogao da se konstruiše. Tjuringve mašine je 1936. Godine opisao Alan Tjuring. Mada su smišljene da budu tehnički moguće, Tjuringove mašine nisu smišljene kao praktična računarska tehnologija, već kao misaoni eksperiment ogranicama mehaničkog računanja, stoga se u praksi ove mašine ne konstruišu. Proučavanje njihovih apstraktnih svojstava donosi značajne uvide u računarsku nauku i teoriju kompleksnosti.

2.Alan Matison Tjuring
Alan Matison Tjuring (Alan Mathison Turing) (1912-1954) je britanski matematičar i kriptograf koji se smatra ocem modernih kompjutera. Za vreme drugog svetskog rata radio je u Bletčli Parku (Bletchley Park) i sagradio mašinu pomoću koje su saveznici mogli čitati nemačke poruke šifrovane preko Enigma, uređaja koji je imao 15x〖10〗^19 kombinacija.
Posle rata je sagradio prve kompjutere i bavio se problemima veštačke inteligencije. Poznat po ekcentričnom životnom stilu, bio je uhapšen godine 1952. zbog povrede javnog morala i osudjen. Dve godine kasnije je izvršio samoubistvo, iako postoje teorije zavere koje tvrde da je likvidaran od strane britanske tajne službe zbog toga što je pod ucenom mogao odati državne tajne stranim agentima.
Poznat je i po tome što je definisao test inteligentnosti veštačke intelgencije. Cilj ovog testiranja je da se odredi da li je mašina zaista inteligentna, ili je tek simulacija inteligencije. Do sada ni jedna mašina nije uspela da prođe tjuringov test, dok ga ljudi prolaze.

3. Tjuringova mašina

Tjuringova mašina ima vrlo jedostavnu konstrukciju. Sastoji se od beskonačne trake, koja ima na sebi kućice u koje mogu da se upisuju simboli i glave koja može da čita i piše simbole. Za Tjuringovu mašinu se definiše azbuka simbola koja će se u njoj koristiti, i spisak stanja u kojima glava za čitanje i pisanje može da se nalazi. Definišu se početno stanje (C_1), i završno stanje (C_k).
Početno stanje je stanje u kome se mašina nalazi na početku rada, a kada mašina dođe u završno stanje, prestaje sa radom.
Glava može da se pomera za jedno polje ulevo (L), za jedno polje udesno (D), ili da ostane u mestu (M). U zavisnosti od stanja u kome se glava nalazi, i od simbola koji se nalaze u kućici, iznad koje je glava postavljena, glava će u tu kućicu pisati određeni simbol, pomeriti se levo ili desno (ili ostati u mestu), i promeniti svoje stanje. Ovaj proces se ponavlja dok Tjuringova mašina ne stigne u završno stanje.
Ideja je nastala u prvoj polovini XX veka iz takozvanih „nevažnih“ oblasti matematike, koji su pokušali da daju odgovore da li je neke još nedokazane matematičke teoreme imaju dokaze. Tim povodom je David Hilbert postavio tri pitanja:
• Da li je Matematika kompletna?
• Da li je matematika konzistentna (dosledna, neprotivrečna)?
• Da li je matematika odlučiva (da li postoji algoritam koji pokazuje da je neka formula ispravna)?
Matematičar Kurt Gedel 1930.godine odgovorio je na prva dva pitanja da Matematika nije kompletna, i da će uvek biti nedokazanih teorema. Ovi dokazi su tridesetih godina izazvali veliko razočarenje među matematičarima. Alan Tjuring je 1936 godine dao odgovor na treće pitanje I to na neobičan način. Pošto je uočio određene ptavilnosti u svakodnevnom računanju, zamislio je takozvanu Tjuringovu mašinu, koja na traci sa simbolima simulira računanje. Ova