(Халабрија),   која   је   од   XV   века  била  под   тешким   јармом   Италије,   у   сиромашној
породици  с пуно  деце. Са  тринаест година је ступио у доминикански духовни ред,
подстакнут   жељом   да   стекне   знања   о   свету.   С   двадесет   година   похађа   студије
теологије, али упада у бројне потешкоће због филозофије природе B. Telesija којој се
приклања. Пише свој први спис Philosophia sensibus демонстрата – о филозофији која
се доказује чулима. Због тог дела је доведен пред суд и оптужен за напад на црквену
доктрину.   Пише   бројне   рукописе   о   физици,   козмологији   и   политици   због   којих   је
оптужен за  јерес. Оштро критикује  стање у Calabriji, која је под шпанском влашћу.
Бива увучен у уроту против шпанског  вицекраља, маштајући о ослобођењу Calabriji,
урота је откривена, а Campanella је ухваћен и подвргнут мучењу. Затим 27 година
проводи   у   тамници,   где   пише   већину   својих   дела:   Шпанска   монархија,   Политички
афоризми, Град Сунца, Смисао ствари и др.

Већ у детињству Campanella се истакао ретком, прераном зрелошћу: у

тринаестој години живота могао је да држи импровизован говор, било у прози било у
стиховима, на ма коју задату тему, а са овим у средњем веку много цењеним и много
негованим говорничким даром он је спојио страсну љубав за изучавање филозофије.
Већ  тада   се   он  удубљује   у  читање  Summa   светог  Tome  Akvinskog,   што   се  касније
постати одлу;ујуће за његов позив. Његов отац му је изабрао судијско звање и послао
га у Напуљ да би тамо, код једног од његових стри;ева који је био професор права,
студирао   правне   науке;   али   млади   Tomazo,   који   је   у   манастиру   у   Stilou   слушао
предавања   једног   калуђера   из   филозофије,   ушао   је   у   Hozenci,   у   петнаестој   години
живота, у духовни ред доминиканаца, који су већ  били прославили Albertus Magnus,
Toma  Akvinski  и  Savonarola,   и   из   којег  су   потицали   најборбенији   и  најнезависнији
калуђери.

Campanella је био један од најученијих људи свога времена у Италији, али и

целој Европи. Гајио је велику љубав према изучавању филозофије, посебно филозофију
природе. Наиме, филозофи природе, за разлику од хуманиста који у средиште интереса
стављају ученог човека, у средиште интереса стављају проблем спознаје природе. О
природи   промишљају   на   другачији   начин,   него   присталице  платонизма   и
аристотелизма  и  упућују   својеврсну   критику   Аристотеловом   науку,   сколастици   и
старој птоломејској слици света. Присташе су нове слике света, Коперникове науке, и
залажу се за самостално истраживање природе, првенствено емпиријом. Уз то, велика
се пажња посвећује астрологији, која се управо у ренесансној филозофији природе
посматрала као знаност и неодвојив део промишљања о свету. Ваља издвојити два
филозофа природе друге половине 16. века, који су снажно утицали на Campanell-ину
филозофску мисао: Bernardino Telesio и Giordano Bruno. Исте године када је G. Bruno
спаљен на ломачи у Риму, 1600. године, Campanella доспева у затвор, у којем је остао
пуних 27 година. Наиме, Campanella је оптужен да је хтео подићи народни устанак у
домовини Јужној Италији и на тај начин макнути с власти Шпанце који су у то доба
оштро и немилосрдно  спроводили државну инквизицију. Током свог затвореничког
живота написао је многа дела, међу којима је најпознатија његова социјална утопија –