Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
1
1. UVOD
Ukupan iznos novca u nekoj zemlji nije kapital. Da bi bio kapital, novac mora da se investira ili
koristi na produktivan način (radi sticanja dobiti), obično putem ulaganja radi stvaranja dobara ili
usluga, na poslovni način. Ako neko koristi svoja kola samo kao sredstvo ličnog transporta, kola
predstavljaju njegovo vlasništvo, ali ne i njegov kapital. Ali ako koristi kola kao taksi, kola
postaju njegov kapital. Finansijska ili tržišta kapitala su tržišta poput ostalih, sa jedinom
razlikom - što se ne radi o robama, uslugama ili radnoj snazi, već o kapitalu u užem,
finansijskom smislu. Ujedno, to su četiri osnovna tržišta koja postoje u skoro svim tržišnim
privredama. Sredstva tržišta kapitala, hartije od vrednosti, u papirnom su obliku i njima se trguje
elektronski. Pošto je predmet trgovine danas uglavnom dematerijalizovan, izraz “hartije od
vrednosi” nije odgovarajući, ali ću ga ovde zadržati zbog ustaljene navike pri korišćenju tog
termina u naučnim, poslovnim i generalno javni krugovima. Većina današnje trgovine na
kapitalnim tržištima se obavlja putem razmene dematerijalizovanih vlasničkih prava. Naravno,
osnovna svrha te razmene ili trgovine je zarada. Tržišta su potrebna da bi se utvrdila glavna
odlika kapitala – cena. Cena obezbeđuje podsticaj pojedincima da u datim okolnostima
usmeravaju kapital u najproduktivniju upotrebu obzirom na lične preferencije, pre svega stav
prema riziku.
Kapitalna ili finansijska tržišta, mogu da budu:
1) zvanična, zakonska
2) nezvanična, siva, crna.
Nezvanična tržišta kapitala
postoje u svakoj zemlji, uprkos zvaničnim naporima da se
sprovedu zakonska pravila i elminiše ili smanji sivo tržište
.
Zvanična tržišta kapitala
mogu da funkcionišu unutar ili izvan berzi. Najveća razlika
između razvijenih i tržišta u razvoju je što prva uključuju većinu operacija kapitalom na berzi,
dok druga karakteriše veći ili bar značajan deo kapitala koji posluje izvan berze. Operacije
izvan berze nisu nužno operacije na sivom tržištu. Mogu se odvijati na međubankarskom tržištu
ili u procesima preuzimanja. Naravno, moguće su i operacije izvan berze ili jednostavno na
sivom tržištu.
Preuzimanja u Srbiji se odvijaju izvan berzi, ali ne pripadaju sivom tržištu, zato što ih nadgleda
Komisija za hartije od vrednosti. Na kapitalnim tržištima u raznim zemljama postoje velike
razlike u pravilima igre, ceni trgovanja, tržišnoj kapitalizaciji, likvidnosti, hronološkoj stabilnosti
trgovanja određenim hartijama, itd. Srbija je tržište u razvoju i u tom smislu ne razlikuje sa
značajno od drugih tržišta u razvoju. Preciznije, Srbija je kao tržište u razvoju početnik. Mnogi
opisuju takvu fazu kao trgovinu malog obima, male dubine, sa malo likvidnih hartija i
nestabilnu.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
3
Postoje zemlje u kojima insajdersko trgovanje nije zabranjeno (Hong Kong) ili gde jeste
zabranjeno, ali se zakon ne primenjuje (Indija, Japan, Singapur), a koja odlično funkcionišu.
Gde nema rizika, nema šanse da dođe do gubitka, ali nema ni šanse za dobitak. Viši rizik daje
šansu za veće dobitke, ali i za veće gubitke. Mogućnost kreiranja većeg dobitka, privlači kapital
na tržišta u razvoju. Oni koji više vole niže prihode u stabilnijim uslovima, imaju dovoljno
mogućnosti da investiraju u “blue chips” ili likvidnije hartije na razvijenim tržištima. Oni koji
više vole da se “kockaju”, imaju tržišta u razvoju. I tržišta u razvou i razvijena tržišta, imaju
svoje prednosti i nedostatke, te od individualne preference investitora zavisi gde će ulagati.
Tržišta kapitala u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) nisu postojala u vreme socijalizma, osim
nezvaničnih (sivih), a posle pada socijalizma – tokom tranzicije – doživela su veliku ekspanziju
u poslednjih nekoliko godina. Prema MMF, cene akcija u osam novih istočno-evropskih članica
Evropske unije iz 2004, povećale su se u proseku 90%, između novembra 2001. godine i sredine
2004. godine. Tokom istog perioda na svetskim tržištima ostvaren je rast od samo 8%. Indeksi
tržišta akcija povećali su se u proseku 50% godišnje u američkim dolarima, u Sloveniji i
Mađarskoj od 2002. do 2004. godine i preko 70% u Litvaniji, u istom periodu. U 2005. godini,
trend se nastavio. Berza u Varšavi (Warsaw Stock Exhcange) zabeležila je rast od 22% od
početka godine, a u Češkoj i Mađarskoj, rast od 40% i 58%. Cene akcija, nekretnina i drugih
dobara na tržištima u razvoju, uključujući istočnu Evropu, znatno su niže od odgovarajućih cena
u razvijenim zemljama i to privači znatna ulaganja, jer obećava veliku zaradu tokom relativno
kratkog perioda vremena.
2. SRBIJA KAO TRŽIŠTE U RAZVOJU
Pozabavimo se posebnim odlikama Srbije kao tržišta u razvoju. Sa obnovljenom Beogradskom
berzom 1989. godine, osnivanjem Komisije za hartije od vrednosti (1990) i Centralnog registra
(2002), sa donošenjem niza zakona (o preduzećima, hartijama od vrednosti, akcijskom fondu,
privatizaciji, itd.) obezbeđen je početni institucionalni okvir za operacije na finansijskom tržištu
u Srbiji. Mnogi autori vide u niskom prometu i vrlo kratkoj listi hartija od vrednosti na stalnom
trgovanju, glavne odlike srpskog tržišta kapitala. Nizak prihod i mala populacija čine prirodne
prepreke tržišta kapitala.
Na primer, češka, slovačka, poljska i mađarska tržišta kapitala u 2001. godini, uzeta zajedno,
predstavljala su samo 0,2% svetskog tržišta, 9,2% nemačkog i 95,2% grčkog, mereno tržišnom
kapitalizacijom.
Tržišna kapitalizacija u novim državama Evropske unije iz centralne i istočne Evrope u drugoj
polovini 1990-ih, u poređenju sa njihovim BDP, kretala se od 10% do 20%, dok ekvivalentne
brojke u razvijenime zemljama prelazile 50%. Na Islandu je tržišna kapitalizacija sredinom 2005.
iznosila skoro 140% od BDP. Tržišna kapitalizacija u Srbiji u poređenju sa BDP kreće se oko
30%, što znači da Beogradska berza poslednjih godina igra još uvek perifernu ulogu za srpsku
ekonomiju.
