Копаоник   је   највећи   планински
масив у Србији, дужине 82,7 km (од
42º43'36"   до   43º28'01"   сjеверне
географске ширине) и ширине 63,5
km   (од   20º37'09"   до   21º24'02"
источне   географске   дужине).
Простире   се   између   ријека   Ибра   и
Ситнице   на   западу   и   Лаба   на
југоистоку.   Пружа   се   разгранатим
гребеном правцем од подбрђа изнад
Косовске

Митровице

на

сјеверозападу,   преко   низа   врхова
виших   од   1600   m,   до   највишег
дијела   масива,   Равног   Копаоника,
око кога се дижу Суво Рудиште са
Панчићевим   врхом   (2017   m),
Караман (1934 m) и Гобеља (1834 m). Сјеверна граница масива одвојена је од масива
планине Жељин Јошаничком и Козничком ријеком. Са западне стране дуж цијелог
гребена Копаоника усјечена је долина ријеке Ибар. Источна страна омеђена је долином
ријеке Расине и Топлице.

Подгорина Копаоника богата је минералним, термоминералним, гасним и
радиоактивним изворима. Због савремених кретања у туризму и комплементарних
могућности, могу се издвојити: Јошаничка бања, Луковска бања, Куршумлијска бања и
Пролом бања.

2.1 Саобраћајно-географcки положај

Све   категорије   саобраћаја   од   великог   су   значаја   за   општи   развој   Копаоника.
Саобраћајни   положај   у   поменутим   категоријама   заузима   важну   позицију   с   тачке
обједињавајуће   константе,   која   се   може   представити   низом   активности   од
саобраћајница, инфраструктуре, субинфраструктуре до пратећих садржаја.

Источна подгорина Копаоника смјештена је у Србији, док већи дио западне подгорине
припара покрајини Косово и Метохија. Административна граница води углавном преко
највиших планинских врхова. Од посебног значаја је друмски саобраћај који има низ
предности у туризму у односу на жељезнички, утолико прије што жељезничка пруга,
слабе фреквенције постоји само у долини Ибра, са западне стране Копаоника и њоме
директно није повезан ни један од центара туризма на планини. Копаоник је омеђен
долинама Ибра, Јошанице, Расине, Горње Топлице, Косовском и Топличком котлином.
Ове   котлине   и   долине   природно   су   врло   проходне   и   плодне,   па   су   одувијек
представљале   привредне,   саобраћајне   и   насеобинске   осе   Србије.   Два   правца   су   од
великог   значаја:   Ибарска,   жељезничко-друмска   магистрала,   која   води   дуж   читаве
западне ивице Копаоника, и Топличка, магистрала која попрјечно пресјеца југоисточни

Слика 1 – Географски положај Копаоника

Извор: (

http://www.lovekopaonik.com/sr/sta-saznati/

)

дио планине. Са становишта укупног развоја, важан је положај, тачније удаљеност
Копаоника од већих градских насеља. Ради прецизније представе, приказаће се
растојања у километрима од појединих градова до Копаоника, растојања износе: од
Новог Сада дуж Ибарске магистрале 351 km, од Београда истим правцем 269 km,
Крагујевца 151 km, Краљева 97 km, Приштине 92 km и Скопља 206 km.

На основу саобраћајног положаја и мреже модерних саобраћајница, може се рећи да је
Копаоник сигурно најприступачнија планина Србије.

2.2 Туристичко-географски положај

Туристички положај Копаоника може се сагледати кроз глобалне, туристички
релебантне међуодносне релације:



Положај према главним туристичким правцима



Положај према главним туристичким дисперзивима



Положај према конкурентним туристичким земљама

Положај према главним туристичким правцима.

Савремена туристичка кретања су

везана за велики број праваца и смјерова у домену туризма Србије, а у мањој мјери и
Копаоника.   Примарни   значај   има   тзв.   источни   медитерански   правац,   који   повезује
сјеверну,   централну   и   западну   Европу   са   Јадранским,   Егејским   и   Црним   морем.
За каопаоник су битна нарочита кретања према Јадранском мору. Иако представља
напоран дио пута, он транзитним туристима углавном из источних крајева наше земље,
пружа   мноштво   атрактивних   природних   пејзажа.   Овај   правац,   који   у   односу   на
Копаоник пролази са источне стране везујући се код Крушевца на саобраћајницу Е-75,
доводи на Копаоник знатно већи број туриста у односу на остале правце. Не таквог
значаја, али доста фреквентан је правац Ибарске магистрале Е-763, који спаја Београд
са западном Србијом и са Копаоником, настављајући према Косову и Метохији. У
непосредној близини пролази и путни правац Е-761, нешто мањег значаја, који се од
границе БиХ наставља на Ужице-Чачак-Краљево-Крушевац, пресјеца Е-75 и води до
Зајечара и даље према граници са Румунијом.

Положај према главним туристичким дисперзивима.

Главни туристички

дисперзиви   за   Копаоник   су   сличне   планине,   како   ближег   тако   и   даљег   окружења.
У   широком   окружењу   Копаоника,   иако   височије   планине:   Дурмитор   (2.522   m),
Бјеласица (2.139 m), Комови (2.487 m) у Црној Гори, Кораб (2.753 m) у Македонији,
као и Проклетије (2.656 m), Шар планина (2.498 m) и Стара планина (2.170 m) у нашој
земљи, нису успјеле да се наметну боље од Копаоника туристичком тржишту. То се
нарочито сагледава кроз планински туризам, као основну врсту стационираног туризма
и туристичког промета на њему. Ближим окружењем Копаоник положајем доминира
како својом висином, тако и туристичком атрактивношћу. Једино Златибор (1.497 m)
може   да   се   похвали   нешто   већим   туристичким   прометом.   Остале   планине   ближег
окружења могу се разматрати са аспекта споредних туристичких дисперзива и слабије
туристичке афирмације.