Univerzitet u Novom Sadu
Ekonomski fakultet
Subotica
Turizam u 21. veku – šanse i opasnosti
SEMINARSKI RAD
Mentor:
Student:
Ime i prezime studenta
Subotica, 2016.
2
omogućavaju pojedincu da prema svojim ličnim željama i mogućnostima provode slobodno
vreme i ispuni ga željenim sadržajem.
Vremensko trajanje putovanja takođe se menja. Sve više su atraktivnija češća i kraća
putovanja, za razliku od 20. veka u kom su putovanja bila duža, ali znatno ređa. Ova promena
uslovila je razvoj destinacija koja su geografski bliža metropolama, i ne samo to, ovakva
putovanja postala su nov kriterijum za segmentaciju turističke tražnje, a samim tim, stvoreni
su i preduslovi za razvoj ovakvog tipa turizma.
Savremeni turizam karakteriše i činjenica da se sve više traga za novim turističkim
proizvodom. Što znači da se postepeno napuštaju poznate turističke lokacije i traga za
drugačijim i neviđenim destinacijama i novim doživljajima. Dakle, dolazi do prestruktuiranja
turističkih kretanja. Nažalost, „vrlo često se zaboravlja da na tim prostorima žive ljudi sa
svojim specifičnim potrebama i željama koje se neretko ne poklapaju sa željama i potrebama
turista i tour operatora“.
1
Nove turističke destinacije, u cilju privlačenja što više turista, često
mogu da se posete po nižim cenama. Iako kratkoročno ovakvi potezi donose pozitivne
rezultate, dugoročno posmatrano, održivi razvoj turizma takvih područja nije izvestan. Ovakvi
poduhvati trenutno preduzimaju zemlje Istočne Evrope, Severne Afrike, Bliskog Istoka i
Kine.
1
Štetić Snežana, „Nove tendencije svetskih turističkih kretanja“, „Turizam“, Univerzitet u Novom Sadu,
Prirodno-Matematički fakultet, Departman za geografiju turizam i hotelelijerstvo, broj: 6/2002, str.: 7.
3
1. Koncept održivog turizma kao deo održivog razvoja privrede
Turizam je važan činilac društveno-ekonomskog razvoja u brojnim državama i itekako je deo
potreba savremenog čoveka. Njegov razvoj direktno utiče na napredak obuhvaćenog
područja, odnosno na privredni razvoj, jer ima brojne pozitivne ekonomske efekte – utiče na
rast društvenog proizvoda, rast nacionalnog dohotka, na unapređivanje delatnosti turističke
privrede, na zaposlenost stanovništva i drugo. Iz tog razloga postoji globalna svest i težnja da
se kvalitet okruženja i resursa svih postojećih i potencijlanih turističkih destinacija očuvaju i
unapređuju. U 20. veku, težilo se razvoju turizma isključivo zbog navedenih ekonomskih
koristi, ali danas iako ekonomske koristi i dalje imaju prioritet, raste značaj ciljeva
neekonomskog karaktera. Odnosno, sve više država usvaja i sprovodi novi koncept razvoja
turizma (koncept održivog razvoja turizma) u čijem centru su ekološki interesi destinacija.
Osim ovih, razvoj turizma pomaže da se uspostave čvršće veze između različitih naroda, tako
što omogućava međusobno upoznavanje kultura, stilova života i slično.
Deklaracija iz Manile o svetskom turizmu, Deklaracija iz Haga, Povelja prava u turizmu i
Kodeks u turizmu upućuju na principe ponašanja koji moraju da se poštuju od strane vlada,
drugih državnih organa, udruženja i institucija iz ove delatnosti, kao i na same turiste, kako bi
se koncept održivog turizma uspešno implementirao u sve privrede.
Održivi razvoj je planirani proces koji podrazumeva takvo upravljanje resursima na način da
oni zadovolje ljudske potrebe, a da se pritom ne ugrozi prirodna i životna sredina, kao i da se
budućim naraštajima ne uskrate mogućnosti za ostvarivanje svojih. Može da se kaže da je
održivi razvoj nova strategija i filozofija celokupnog društvenog razvoja.
„Održivi turizam se u literaturi često definiše kao pozitivan pristup koji nastoji da umanji
tenzije koje su rezultat kompleksne interakcije između turističke industrije, posetilaca,
okruženja i društva kao domaćina. Radi se o savremenom pristupu razvoju turizma koji
podrazumeva uspostavljanje jednog pozitivnog odnosa i veze između razvoja turizma i zaštite
životne sredine, odnosno postizanje potpunog sklada između ekonomskih i ekoloških interesa.
Jedino odgovorni turizam koji je zasnovan na poštovanju ekoloških interesa može da
obezbedi stalno održavanje ravnoteže u prirodnoj sredini i turističkog razvoja.“
2
Prema Povelji o održivom turizmu, on se smatra veoma moćnim sredstvom održivog razovja,
a uslov za takvu njegovu primenu jeste obezbeđivanje održivosti resursa od kojih on zavisi.
Turističke aktivnosti ni na koji način ne smeju da naruše ravnotežu prirodnih okruženja,
pogotovu specifičnih područja koja su ocenjena kao ekološki izuzetno osetljiva. Takođe,
turističke posete postojećim lokalnim zajednicama se organizuju sa uvažavanjem kulturnih
nasleđa i tradicije, i naravno, tako da budu u interesu istih, pogotovu ukoliko su u pitanju
lokalne zajednice zemalja u razvoju. Zato se i prioritetni ciljevi u formulisanju strategija i
projekata u turizmu definišu u saradnji sa lokalnim zajednicma. „Da bi učestvovao u
održivom razvoju, turizam se mora zasnivati na raznolikosti mogućnosti koje nudi lokalna
ekonomija. On treba da bude potpuno integrisan i da pozitivno doprinosi lokalnom
privrednom razvoju.“
3
2
Tatjana Bošković, „Održivi turizam kao savremni koncept razvoja turizma“, „Škola biznisa“ Naučno-stručni
časopis, str.: 123.
3
http://www.cenort.rs/?page_id=59, 09.12.2016.
