2
Turisticka valorizacija
Turisticka valorizacija je jedno od najvaznijih I najslozenijih pitanja teorije I prakse turizma. Podrazumeva
kvalitativnu I kvantitativnu ocenu vrednosti turistickih motiva I predstavlja najzacajniju fazu planiranja prostornog
razvoja turizma, jer treba na objektivan nacin proceniti turisticku vrednost motiva.
Oni motivi koji dobiju najvisu vrednost mogu ocekivati I najvecu turisticku traznju.
Kada govorimo o vrednosti tur motiva treba razlikovati upotrebnu I prometnu vrednost motiva.
Upotrebna vrednost
je vezana za atraktivnost motiva, odnosno za neki od atributa atraktivnosti, koji mogu
zadovoljiti tur potrebu. Upotrebna vrednosti iako je osnavna determinant turisticke vrednosti, nije sama po sebi
dovoljna, jer neophodno je uloziti odredjeni rad (izgraditi put I hotele, organizovati uslugu, kreirati propaganda
aktivnosti) kako bi se formirala turisticka ponuda,kao prometni oblik turisticke vrednosti motiva.
Da bi atraktivna svojstva turistickih motiva dobila
prometni oblik vrednosti
kroz turisticku ponudu, neophodno je
sprovesti postupak valorizacije. Turisitckim vrednostima oznacavamo one motive koji se mogu ekonosmki
iskoriscavati, odnosno koji se mogu tretirati kao privredno turisticki objekti.
Centralno pitanje turisticke valorizacije je procena moguce turisticke posete I analiza turistickih potreba, a tek onda
dolaze oblici ekonomskog oplodjavanja. To znaci da se turisticka valorizacija ne moze svoditi niti indetifikovati sa
ekonosmkom valorizacijom. Ekonomska valorizacija podrazumeva ne samo ocenu postojece, vec I stvaranje nove
vrednosti.
Kriterijumi (elementi) za turisticku valorizaciju
Moze se reci da su osnovni kriterijumi za tur valorizaciju: atraktivnost motiva, turisticko-geografski polozaj
I udaljenost maticnih podrucja.
Iz pomenutog se jasno viidi da je atraktivnost motiva samo jedan, cesto sekundarni, element njegove
valorizacije. To potvrdjuju slucajevi malih niskih planina u blizini gradskih naselja ili gusce naseljenim zonama, koje
beleze veci turisticki promet od visih I atraktivnijih planina, ali sa nepovolnjijim ostalim elemetnima valorizacije.
Valozorizacija kulturinih turistickih motiva
je mnogo jednostavnije od valorizacije prirodnih motiva.
Ocena nekog spomenika, je npr relativno jednostavan postupak, jer su njegovi atribtui vazani za vreme nastanka,
stilsku izrazenost I druge elemente koji se mogu precizno utvrditi.
Prirodni turisticki motivi su
, za razliku od kulturnih po atraktivnosti kompleksniji, po nacinu pojavljivanja
neposredniji I po obliku dejstva trajniji. Zbog tih osobina za prirodne motive se vezuje duzi boravak, koji obicno
donosi vece ekonomske efekte.
Turisticka atraktivnost je vazno merilo vrednosti bilo kog motiva, ali ne predstavlja ni imanentno ni permanentno
svojstvo motiva.
Atraktivnost motiva se moze izraziti na razlicite nacine:
Intezitetom dejstva(temperature vode I vazduha, duzina insolacije)
Poredjenjem u odnosu na objekte I pojave iste vrste
Poredjenjem u odnosu na maticna podrucja
4
Na osnovnu broja elemenata koji se vrednuju na odredjenom prostornom obuhvatu, sve metode mozemo podeliti
na
parcijalne I potpune
.
Parcijalne metode
obuhvataju jednu grupu cinilaca ili vrednosti, dok
potpune metode
sadrze citav kompleks
prirodnih I antropogenih turistickih motiva I drugih resursa na odredjenom prostoru.
Po nacinu istrazivanja
, metode turisticke valorizacije se dela na:
One kojima se vrednuju svu turisticki resursi na odredjenom prostoru
One kojima se vrednuje proctor u zavisnosti od dominantnih vrsta turizma
One koje su orjentisane na vrednovanje razlicitih tipova rekreativnih aktivnosti
Zavrsna faza turisticke valorizacije sastoji se u klasifikaciji motivskih vrednosti u vise razlicitih hijerarhijski
poredjanih kategorija. Znaci vrsi se rangiranje turistickih resursa na osnuvu njihove ukupne vrednosti. Tako se
turisticki resursi mogu rangirati kao resursi medjunarodnog I nacionalnog, regionalnog I lokalnog znacaja.
Kljucni problem vecnine postojecih metoda valorizacije vezan je za pokusaje kvantitativnog izrazavanja vrednosti
odabranih I definisanih kriterijuma.
Znacajan nedostatak niza postojecih pristupa I metoda turisticke valorizacije odnosi se na zanemarivanje stavova I
misljenja turista, odnosno nacina na koji oni dozivljavaju I vrednuju odredjene turisticke motive I objekte.
Faktori I oblici turistickog prometa
Faktori tur prometa
Pod faktorima turistickog prometa podrazumevamo odredjene ljudske aktivnosti koje uticu na oblike, masovnost I
pravce turistickih kretanja. Preko njih se reflektuje politika razvoja turizma odredjenog podrucja.
Prema svom poreklu
, razlikuju se 4 grupe faktora:
ekonomski, politicki, kulturni I organizacioni.
Prema mestu dejstva,
faktori se mogu podeliti na:
inicijativne I receptivne
. Inicijativni deluju u maticnim mestima,
uslovljavajuci pokretljivost turista, a receptivni u turistickim mestima determinisuci organizovanje I promet turista.
Prema velicini uticaja
, faktori se mogu razvrstati na:
lokalne, regionalne
,
nacionalne I medjunarodne
.
Medjunarodni su najzacajniji jer se odrazavaju na turisticka kretanja kontinentalnog I interkontinentalnog
karaktera.
Prema trajanju dejstva
, faktori mogu biti:
povremeni I stalni.
Ekonosmi faktori
Ekonomski faktori su primarni, kako u pojavljivanju, tako I u dinamici I rastu turistickog prometa. Kao inicijativni,
ekonomski faktori neposredno uslovljavaju kretanja, a kao receptivni odrazavaju se u velicini turistickih investicija.
Turizam obelezava najvisi domet zivotnog standard koji u svom razvoju prolazi kroz 3 etape:
o
Zadovoljavanje osnovnih zivotnih potreba
5
o
Modernizacija zivotnih uslova
o
Preduzimanje turistickih kretanja
Ekonomski faktori u turistickim mestima odredjuju turisticku investicionu potrosnju sa odgovarajucim efektima. I
licna I investiciona turisticka potrosnja moze se finansirati iz porodicnih , drzavnih budzeta te fondova preduzeca.
U medjunarodnom prometu, turisti potrosnjom prelivaju deo svog dohotka koji su stekli u maticnoj zemlji, u zemlju
koja je odrediste njihovog kretanja. Ova turisticka potrosnja se u zemlji domacina registruje kao povecanje
ukupnog dohotka. Na taj nacin inostrana turisticka potrosnja u celini utice na povecanje nacionalnog dohotka
zemalja davalaca usluga, ciji se znacajan deo investira u izgradnju novih ili odrzavanje postojecih kapaciteta I
infrastrukturnhih sadrzaja, razvoj turisticke propaganda, obrazovanje kadrova I sl.
Inicijativni faktori
Inicijativni faktori deluju prekjo visine licnih I porodicnih dohodaka, dohotka preduzeca I nacionalnog dohotka. Na
prvom mestu treba izdvojiti znacaj licnog dohotka jer se na osnovu njega procenjuju
prosecne mogucnosti tur kretanja. Visina licnih dohodaka utice na daljinu I tranjanje kretanja, kao I na izbor nivoa
usluga, narocito saobracajnih I ugostiteljskih.
Turisticka kretanja su integralna komponenta kvaliteta zivota I sluze rekreaciji, oporavku I razumevanju ljudi I
naroda. Zadatak je drzavnih organa je da podsredstvom odredjenih fondova, stimulise razvoj domaceg turizma,
kroz investiranje u izgradnju odmaralista ili davanjem dotacija korisnicima odmora. I privredna preduzeca su
takodje zainteresovana da ekonomski stimulisu turisticka kretanja svojih radnika, jer je turisticka rekracija jedan od
faktora produktivnosti rada.
Kada je rec o stimulisanju prekogranicnih turistickih kretanja, ona su neposredno uslovljena platno bilasnom
situacijom u zemlji ili bilateralnom saradnjom izmedju pojedinih drzava.
Receptivni faktori
Ovi faktori deluju na turistickim mestima I podrucjima, kao I na pravcima kretanja. Najvazniji su: rentabilnost
turistickog privredjivanja, stepen ekonomske razvijenosti, sposobnost turistickog investiranja.
Rentabilnost turistickog privredjivanja je ekonomski izraz turisticke vrednosti motiva. Ovaj factor je veoma
kompleksan I obuhvata:
Politiku turistickog razvoja
Organizaciju poslovanja I koordiniranost privrednih I turistickih cinilaca
Cenu usluga kao najneposredniju vezu izmedju rentabilnosti privredjivanja, velicine turistickog prometa I
atraktivnosti motiva.
Faktor rentabilnosti turistickog privredjivaja narocito dolazi do izrazaja u ekonomski nedovoljno ili osrednje
razvijenim, a turisticki atraktivnim podrucjima.
Stepen opste ekonomske razivijenosti
dvostruko se reflektuje na obim I strukturu prometa: Neposredno, preko
saobracaja I infrastructure u celini, kao nuzne komponente ekonomskog razvoja I posredno, preko mogucnosti
turistickog investiranja.
Ovaj fakot posebno dolazi do izrazaja u ekonomski visoko razvijenim zamljama ali koje ne odlikuje izrazito
atraktivan motivski potencijal.
