UNIVERZITET „UNION-NIKOLA TESLA“ BEOGRAD
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
SMER: BEZBEDNOST
PREDMET: SISTEMI BEZBEDNOSTI
SEMINARSKI RAD
UGROŽAVANJE BEZBEDNOSTI
NASTAVNIK
STUDENT
prof.dr BOŽIDAR FORCA
Alisan Turković
Novi Pazar, oktobar 2016.
4
I POJAM UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI
Problemi određenja ugrožavanja bezbednosti slični su problemima definisanja
bezbednosti, jer je reč o komplementarnim i dijametralnim kategorijama. Uopšteno, ugrožavanje
bezbednosti (ne-bezbednost) je suprotnost – antipod bezbednosti. Reč je o svim pojavama i
procesima koje su destruktivne po referentne vrednosti i interese jer onemogućavaju ili otežavaju
njihovo dostizanje, postojanje (održanje i opstanak), uživanje i razvoj, kao i o nastalim
posledicama.
1
Ugrožavanje bezbednosti se u raznim naukama i sferama prirodne i društvene stvarnosti
različito tumači i određuje.
2
U sociološkom i kriminološkom smislu, pojave nebezbednosti
ljudskog porekla određuju se kao socijalne devijacije, zločini i delinkvencija.
Socijalne devijacije obuhvataju ponašanja ljudi koja u značajnijoj meri odstupaju od
društvenih normi i izazivaju neodobravanje. Zločin je pojedinačno kriminalno ponašanje kojim
se krši krivični zakon i manifestuje se činjenjem ili nečinjenjem. Delinkvencija je ukupnost u
pravnom poretku zabranjenih dela – delikata (krivična dela, prekršaji, privredni prestupi i
disciplinske krivice).
Krivično delo je svako delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je
protivpravno i koje je skrivljeno. Nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili
krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom. Može se izvršiti činjenjem
(preduzimanjem radnje koja je zabranjena i proizvodi štetnu posledicu) i/ili nečinjenjem
(propuštanjem da se preduzme određeno činjenje na koje obavezuje zakon). Nečinjenjem može
biti učinjeno i krivično delo koje je zakonom određeno kao činjenje, ukoliko je učinilac
propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja tog krivičnog dela.
3
Prekršaji su povrede javnog poretka utvrđene zakonom ili drugim propisima, za koje su
propisane prekršajne kazne i zaštitne mere. Ove pojave su društveno štetne, jer remete određenu
1
Božidar Forca,
Sistemi bezbednosti,
Beograd 2015. god., str. 87.
2
Ibid.
3
Ibid. str. 88.
5
društvenu disciplinu.
4
Njima se ugrožava javna bezbednost, odnosno bezbednost pojedinca i
društva i, u određenoj meri, bezbednost države. Izvršilac prekršaja može da bude fizičko lice,
pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu.
Privredni prestupi su društveno štetne povrede propisa o privrednom i finansijskom
poslovanju koje su prouzrokovale ili su mogle uzrokovati teže posledice, a propisom nadležnog
organa inkriminisani su kao privredni prestupi. Izvršilac privrednih prestupa može da bude
pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu. Njima se ugrožava ekonomska bezbednost zemlje,
odnosno privredni i finansijski odnosi nacionalnih i nadnacionalnih subjekata, a posredno i
egzistencijalna bezbednost ljudi.
5
Disciplinske krivice su povrede internih propisa kojima pravna lica (organizacije i
institucije) normiraju pravila ponašanja zaposlenih. Čine ih pojedinci koji zbog toga snose
disciplinsku odgovornost i disciplinsku sankciju.
Očigledno je da sve devijantne pojave nisu istovremeno i zločini (npr., oblici
samougrožavanja ljudi poput alkoholizma, narkomanije, samopovređivanja, samoubistva), kao i
da je pojam zločina uži od pojma delinkvencije. Osim toga, određene krivičnopravne
inkriminacije negde se ne doživljavaju kao devijantne: iako je ubistvo u svakoj modernoj državi
inkriminisano kao krivično delo, u nekim sredinama krvna osveta je i dalje moralno dopustivo,
pa i obavezujuće sredstvo društvene regulacije. To je čini legitimnim, ali ne i legalnim činom.
Dalje, pojam ugrožavanja bezbednosti ljudskog porekla je širi pojam od pojma
delinkvencije, jer obuhvata i postupke lica koja nisu odgovorna (npr., ubistvo koje je učinio
duševni bolesnik), ali i destrukcije znatno šireg obima (npr., politički, ekonomski i vojni pritisci
na državu). Najzad, ovim određenjem zanemaruju se destrukcije prirodnog i tehničko-
tehnološkog porekla.
Doktrina i teorija odbrane i civilne zaštite svako ugrožavanje ljudi, materijalnih dobara i
životne sredine svrstava u:
6
4
Ibid.
5
Ljubomir Stajić,
Osnovi bezbednosti sa osnovama istraživanja bezbednosnih pojava
, Beograd 2005. god., str. 90.
6
Božidar Forca,
Sistemi bezbednosti,
Beograd 2015. god., str. 92.
