Uklanjanje arsena iz vode za piće

Brz razvoj i napredak doveli su do znatnog smanjenja, ali i zagađenja izvora vode. Iz tog razloga
je svet suočen sa najvećom do sada zabeleženom krizom snadbevanja vodom. Prema podacima
Svetske zdravstvene organizacije, situacija je dosta zabrinjavajuća, kada su u pitanju rezerve čiste
vode (tekuće i stajaće), kao i podzemne koje se koriste za piće. Ujedinjene Nacije su upozorile na
prognozu da će sredinom 21. veka čak sedam milijardi ljudi biti suočeno sa nedostatkom vode, jer
broj stanovnika raste, a vodeni resursi su sve manji. Prosečan stanovnik SAD troši 250 litara vode
dnevno, stanovnik Evrope 150 litira vode dnevno, a stanovnik zemalja u razvoju 12 litara dnevno.
Osim smanjenja količine raspoložive vode, svetu preti i opasnost od dugoročnog zagađenja
postojećih rezervi.
Sačuvati preostalu čistu vodu i smanjiti zagađenje u procesu njene ekspoatacije predstavljaju
osnovne ciljeve u ovom veku, jer ljudska vrsta, kao i sav živi svet na našoj planeti direktno zavisi
od količine i kvaliteta vode. Na smanjenje količina vode utiču: razni zagađivači površinskih i
podzemnih voda, sve veća potrošnja vode za potrebe stanovništva i industrije, zatim potrebe
poljoprivrede za navodnjavanjem i proizvodnja hrane. Ovaj deo upotrebljene vode u poljoprivredi
je praktično izgubljen za duži vremenski period. Voda koja se koristi za snadbevanje nije
izgubljena već se samo promenjenog kvaliteta vraća u prirodu. Veći deo ove vode je zagađen. Ako
bi se pre upuštanja u vodoprijemnike (reke, jezera, kanale, mora) prečistila ne bi bila izgubljena.
Kontaminacija izvora pijaće vode arsenom je jedan od najvećih i najrasprostranjenijih problema u
životnoj sredini sa kojim se danas susreće čovečanstvo. Zdravlje više od 100 miliona ljudi je
ugroženo korišćenjem vode koja sadrži povećanu koncentraciju arsena. Kada je brojnim
toksikološkim ispitivanjima dokazano da je neorganski arsen kancerogen, pri čemu je primarni put
izloženosti arsenom preko vode za piće, SZO (Svetska Zdravstvena Organizacija) je 1993. donela
preporuku da količina arsena u pijaćoj vodi ne bude veća od 10 µg/l. Od ovog trenutka arsen
postaje element čija se koncentracija u pijaćoj vodi prati. Sprovode se i obimna ispitivanja
prirodnih voda koje se koriste kao izvor vode za piće. Najveće koncentracije arsena nađene su u
podzemnim vodama, kao rezultat jakih interakcija voda-stena. Bangladeš, sa prosečnom
koncentracijom arsena u podzemnim vodama u opsegu od 10 do 1000 µg/l i nepostojanjem
postrojenja za preradu ovih voda, predstavlja oblast u svetu čiji su stanovnici najugroženija
populacija ljudi arsenom iz voda. Poznat je i slučaj hroničnog trovanja u jugozapadnom delu
Tajvana gde je koncentracija arsena u bunarskim vodama koje se koriste za piće bila u opsegu od
10 do 1820 µg/l. U Srbiji, u severoistočnom delu, nađena je povećana koncentracija arsena u
podzemnim vodama. Ova voda se u seoskim sredinama ispumpava iz bunara i bez dalje obrade
koristi u domaćinstvima.