Uloga čula u fiziologiji rada

Uloga čula u fiziologiji rada

UVOD

Fiziologija rada proučava uticaj rada na fiziološke procese u čoveku. Ona istražuje posledice koje u čovekovom organizmu nastaju pod uticajem rada u različitim uslovima. Njen cilj je da utvrdi kako da se radi i bude zdrav, odnosno kako da rad ne bude razlog za bolest.
Fiziologija rada je u početku istraživala samo uticaj fizičkog rada na organizam, da bi kasnije počela da proučava i:

•  materije koje postoje u radnoj sredini ili sa kojima se manipuliše;
•  radno vreme i režim rada i odmora;
•  dizajn i konstrukciju pribora za rad, radnog mesta i radnog prostora;
•  odnose u radnoj grupi ili po hijerarhiji;
•  odgovornost i strepnju za uspeh u proizvodnji i karijeri;
•  otuđenost od sopstvenog rada;
•  kompjuterizaciju i teledirigovano upravljanje tehnološkim sistemima.

Fiziologija rada proučava i kvalitet rada i fiziološke mogućnosti čoveka da savlada njegove najrazličitije oblike i njihove uzajamne odnose. Da bi se sa sigurnošću moglo govoriti o uticaju rada na čoveka, mora se precizno, u svakom konkretnom slučaju odrediti o kojoj vrsti rada je reč. Potencijalni uticaji na organizam radnika moraju da budu tačno definisani i po vrsti i po intenzitetu i po trajanju.
Pri uvidu u rad mora da se definiše sadržaj i način rada, sredstva i matrerijal sa kojim se radi, ritam i režim rada i odmora, radna sredina i dr. Ovakvo upoznavanje rada daje podatke o vrsti posla i upućuje na moguća opterećenja, zahteve i štetnosti.
Rad se obavlja u interakciji tri uzajamno povezana činioca:

•   sam rad – koji svojim sadržajem, režimom i organizacijom predstavlja opterećenje čoveku;
•  radna sredina – koja može da bude stecište raznih otežavajućih, rizičnih ili čak štetnih činioca;
•  čovek koji obavlja rad – koji mora da uloži određeni napor kako bi savladao opterećenja iz rada i štetnosti iz radne sredine. Pri tom on koristi svoje sposobnosti, znanja i veštine.

Kada su zahtevi rada takvi da čovek uloženim naporom može da ih savlada, funkcionalna sposobnost njegovog organizma i njegovo zdravstveno stanje nisu ugroženi i postoji ergonomska ravnoteža.
U toj smislu fiziologija rada se bavi: definisanjem radnog opterećenja, fefinisanjem zahteva rada i proučavanjem fizioloških sposobnosti čoveka i veličine fiziološkog napora koji on može da uloži da bi odgovorio na zahteve rada.
Fiziologija rada se dakle bavi proučavanjem i rada i čoveka koji radi. Primenjena fiziologija bavi se proučavanjem opterećenja i zahteva, a štetnosti proučava higijena rada.
Predmet ovog rada biće jedna od tema kojom se fiziologija rada bavi u svojoj teoriji i praksi. Reč je o ulozi čula u fiziologiji rada. Osnovni cilj rada jeste da prikaže i objasni ulogu svakog ljudskog čula u procesu rada i to: čula vida, čula sluha, čula ukusa, čula mirisa i čula dodira.

1 Uloga čula u fiziologiji rada

1.1 Čulo vida

Čulom vida čovek prima više od 80% utisaka iz spoljašnje sredine. Oči su parni organi čula vida i nalaze se u sklopu lica. Čine ih glavni i pomoćni delovi. Pomoćni delovi oka su: obrve- upijaju znoj, trepavice, očni kapci – štite oči od raznih spoljašnjih uticaja, suzne žlezde – one luče suze, vežnjača, očni mišići – pokreću očne jabučice u pravom smeru.
Glavni delovi oka su: očne jabučice  i očni nerv.
Očna jabučica smeštena je u očnoj duplji. U njoj se nalaze čulne ćelije-prijemnici svetlosnih draži.  Očni nerv prenosi svetlosne nadražaje sve do centra za vid. Očna jabučica je složene građe.