Etika je posebna filozofska disciplina koja se bavi izučavanjem morala, moralne svesti čoveka i
njene prirode. Posebno se bavi pitanjima moralne svesti i sadržine pojmova dobra, vrline i
dužnosti. Etika se može podeliti na: teorijsku i normativnu. Teorijska izučava i objašnjava
moralnu svest. Normativna etika utvrđuje vrednosti, norme i vrline sa stanovišta konkretnih
shvatanja o najvišem dobru.

Poslovna etika predstavlja način moralnog podcenjivanja pojedinih poslovnih odluka i
reaktivnosti na bazi opšte prihvaćenih načela ponašanja. Etika se odnosi na moralno
procenjivanje pojedinca koji obavlja poslovnu delatnost.

Zaštita   životne   sredine   podrazumeva   skup   različitih   postupaka   i   mera   koji   sprečavaju
ugrožavanje   životne   sredine   s   ciljem   očuvanja   biološke   ravnoteže.   Ekološka   odbrana   je
multidisciplina   i   treba   da   predstavlja   trajnu   obavezu   svih   članova   društva.   Njena
multidisciplinarnost   proističe   iz   činjenice   što   zdravlje,   životna   sredina   i   socijalni   uslovi
predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji. Briga o životnoj sredini je
sa gledišta našeg društva prioritet od sveukupnog značaja za društvo. Zdrava životna sredina je
osnov za očuvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor za nivo života
stanovništva.

Životna sredina jeste skup prirodnih i otvorenih vrednosti čiji međusobni odnosi čine okruženje.
To su svi uslovi, odnosi i uticaji koji okružuju i utiču na razvoj jednog organizma ili grupe
organizma. Uticaji dolaze kako od žive tako i od nežive prirode. Životnu sredinu čini svet
prirode (biljke, životinje, zemljište, vazduh i voda), koji je postojao milijardama godina pre
čoveka i svet objekata, predmeta i institucija koje je čovek sam izgradio koristeći tehniku,
tehnologiju i nauku da bi stvorio okruženje koje odgovara njegovim potrebama. Životna sredina
ili čovekova okolina predstavlja sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono sa čime je direktno
ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost.

Ekoligija je nauka koja izučava životnu sredinu.

2.1. Prva konferencija UN o životnoj sredini

Jedan od rezultata industrijske revolucije bilo je i neracionalno trošenje prirodnih resursa i
zagađenje životne sredine. Masovna proizvodnja je rezultovala masovnom potrošnjom što je
krajnji rezultat bio narušavanje životne sredine.Od sedamdesetih godina dvadesetog veka pitanje
zaštite životne sredine postaje sve značajnije prevashodno na globalnom nivou.

Godine 1972.Održana je Prva konferencija UN o životnoj sredini na kojoj je doneta i deklaracija
UN o životnoj sredini.Jedan od značajnih koraka u razvoju globalnog delovanja u domenu zaštite
i unapređivanja životne sredine jeste i donošenje Bazelske konvencije o kontroli međunarodnog

Đorđević D., Ćoćkalo D., Poslovnaetika i pravo, Univerzitet u NovomSadu, Tehničkifakultet „Mihajlo Pupin“,

Zrenjanin, 2007

Mišković D., Petrović O., Babović J., Održivirazvoj i zaštitaživotnesredine, Fakultetzaekonomiju i

inženjerskimenadžment, Novi Sad, 2013.

Knežić L., Stevanović B., Životnasredina i održivirazvoj, Ecolibri, Beograd, 2003.

pomeranja opasnog otpada i odlaganja, usvojen na diplomatskoj konferenciji u Bazelu
1989.godine i koja se razvila pod pokroviteljstvom programa za zaštitu životne sredine UN
(UNEP), a koja je stupila na snagu u maju 1992 godine.

Osnovni ciljevi Bazelske konvencije su sledeći:



Smanjivanje međunarodnog pomeranja opasnog otpada;



Odlaganje opasnog otpada bliže mestu nastanka;



Svođenje stvaranja opasnog otpada na minimum u pogledu količine rizika;



Obezbeđivanje stručne kontrole;



Pomeranje opasnog otpada preko granice i sprečavanje ilegalnog prenosa;



Zabranjivanje slanja pošiljki opasnog otpada u zemlje koje nemaju legalne, administrativne i
tehničke mogućnosti za bezbedno rukovanje i odlaganje;



Pomoć zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji u bezbednom rukovanju opasnim otpadom
koji stvaraju.

2.2. Druga konferencija UN o životnoj sredini i razvoju

Početkom devedesetih godina je održana Druga konferencija UN o životnoj sredini i razvoju,
konferencija je održana u Rio de Žaneiru 1992. godine, a kao jedan od glavnih pravaca
razmišljanja bio je i koncept održivog razvoja, koji je razmatran krajem osamdesetih godina. Na
konferenciji je bio prihvaćen koncept održivog razvoja koji se zasniva na principima:



Usklađeni privredni rast;



Socijalna pravda;



Zdrava životna sredina;



Održiva ekonomija;



Održivo korišćenje energije;



Održive industrijske aktivnosti.

Na konferenciji su usvojena i sledeća dokumenta:
1. Deklaracija UN o životnoj sredini i razvoju,sa usvojenim konceptom održivog razvoja. Ovim

dokumentom su utvrđene i prihvaćene obaveze razvijenih zemalja sveta da finansijski i
tehnološki pomognu zemljama u razvoju.

2. Konvencija o biodiverzitetu, odnosno obaveza svih zemalja da čuvaju i racionalno troše

raznovrsnost i rasprostranjenost biljnog i životinjskog sveta.

3. Konvencija o promeni klime, sa obavezom da smanji emisiju onih gasova koji dovode do

efekta staklene bašte i gasova koji utiču na oštećenje ozonskog omotača.

4. Agenda 21, koja predstavlja uputstvo za primenu i sprovođenje koncepta održivog razvoja u

svim sektorima razvoja i korišćenja životne sredine u XXI veku, a sve zemlje potpisnice su
obavezne da primenjuju i formiraju komisije za održivi razvoj. Agenda sadrži 4 osnovna
poglavlja:



Socijalna i ekonomska pitanja;



Zaštita i upravljanje resursima za razvoj;



Jačanje uloge i značaja društvenih grupa;

www.cmv.org.rs/blog/socijaldemokratija-blog/istorija-odrzivog-razvoja-u-ujedinjenim-nacijama

www.carina.rs/lat/MedjunarodnaSaradnja/MedjunarodneCarinskeKonvencije/Stranice/BazelskaKonvencija.aspx

www.cmv.org.rs/blog/socijaldemokratija-blog/istorija-odrzivog-razvoja-u-ujedinjenim-nacijama