Umjetna inteligencija

UVOd

„Posle pisma, arapskih brojeva, analitičke geometrije i diferencijalnog računa, računar je – prema mišljenju Herberta Sajmona – četvrta istorijska prekretnica u razvitku civilizacije. Da li je to, možda, osokolilo izvesne naučnike da predvide da će umjetna inteligencija nadmašiti ljudsku? „ Čovečanstvo je sebi dalo naučni naziv Homo sapiens – inteligentan čovek – jer su naše mentalne sposobnosti toliko važne za naše svakodnevne živote i osećanja o nama samima. Oblast umjetne inteligencije, takođe VI (artificial intelligence,AI) pokušava da razume inteligentne entitete. Tako, jedan od razloga jednog ovakvog razumevanja je da saznamo više o sebi. Ali za razliku od filozofije i psihologije, čije je interesovanje takođe inteligencija,VI nastoji da izgradi inteligentne entitete kao i njihovo razumevanje. VI je proizvela mnoge značajne i impresivne proizvode čak i u svojoj ranoj fazi razvoja. Iako niko ne može predvideti budućnost u detalje, jasno je da kompjuteri na ljudskim nivou inteligencije (ili bolje) imaju veliki uticaj na naš svakodnevni život i na dalji tok civilizacije.
Umjetnu inteligenciju možemo definisati kao naučnu disciplinu pomoću koje se električna računari programiraju za složene zadatke nalik zadacima koji se postavljaju pored čoveka, ali ne nužno na način koji bi ih rešavao čovjek.
Naime, «inteligentno» ponašanje mašina može se temeljiti na nekim njegovim prednostima pred ljudskim mozgom, ali naravno i na njegovim nedostatcima.
Prednost kompjutera jeste u njegovoj mogućnosti da obavlja veliki broj jednostavnih artimetičkih i logičkih operacija u za čovjeka nezamislivo kratkom vremenu.
Kompijuter takođe može potpuno precizno memorisati veliki broj podataka uz brzu mogućnost njihovog pronalaženja u svojoj memoriji. Čovek, naprotiv, takve zadatke obavlja vrlo sporo, neefikasno i uz zamaranje i dosadu.
Nedostižne su prednosti ljudskog mozga pred «inteligencijom» mašina u sposobnosti obavljanja vrlo kreativnih i selektivnih traženja pretraživanja podataka, uz korištenje složenih i ne do kraja determinisanih kriterijuma.
Karakteristika ljudskog rasuđivanja je kreativnost, sposobnost asociranja, upućivanje i mogućnost prevladavanja informacijske podloge odlučivanja putem originalnosti i novih ideja. Čovjek poseduje vrlo malu kratkotrajnu memoriju, na primjer dovoljno da pamti neki šestocifreni telefonski broj tako dugo dok ne dobije vezu ili obavi razgovor. Kasnije ga brzo zaboravi, osim ako ga koristi često. Međutim, ljudski mozak ima veliku dugotrajnu memoriju koja je organizirana ne na principu adresa (kao kompjuterska), nego na temelju asocijacija. To znači da se svaka memorisana činjenica ili događaj može povezati sa svakom drugom takvom činjenicom ili vrlo ograničena i temelji se na krutim pravilima, pretvorenim u egzaktne algoritme. Moderna i buduća istraživanja na području umjetne inteligencije omogući će čoveku da bolje shvati vlastite misaone procese i da bolje rešava vlastite probleme. Tako ćemo postati sposobniji programirati mašinu koja će oponašati složenije ljudske intelektualne radnje nego što to možemo danas. Koncepcije umjetne inteligencije ne mogu se testirati i razvijati bez elektroničkog računala. Svoje glavne uspehe to naučno područje duguje jednoj drevnoj igri, igri šaha. Šah je veće decenijama poligon za istraživanje ideja i teoretskih konstrukcija upoređivanja načina mišljenja čoveka i mašine. Često se održavaju i pravi šahovski turniri između kompjutera ili između mašina i ljudi. Napredak na tom području može se ilustrirati činjenicom da mašine više nisu inferiorni i vrsnim šahistima.