ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

АРАНЂЕЛОВАЦ

УПРАВЉАЊЕ И ОРГАНИЗАЦИЈА ДЕСТИНАЦИЈЕ 

ДЕСПОТОВАЦ

Семинарски рад

Предмет: Менаџмент туристичких дестинација

Ментор:                                                                                                                               Студент:

Немања Филиповић                                                 Катарина Тимотијевић   М-02-4/2015

Аранђеловац, 2018.

2

Садржај:

УВОД

............................................................................................................................................................3

1.ТУРИСТИЧКО – ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ДЕСТИНАЦИЈЕ  ДЕСПОТОВАЦ

.....................4

1.1.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

.............................................................................................................4

1.2.ТУРИСТИЧКО – САОБРАЋАЈНИ ПОЛОЖАЈ

.........................................................................4

2.ПРИРОДНО – ГЕОГРАФСКЕ ВРЕДНОСТИ

....................................................................................5

2.1.РЕЉЕФ И ГЕОЛОШКИ САСТАВ

................................................................................................5

2.2.БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

.............................................................................................6

2.4.ХИДРОГРАФСКИ ОБЈЕКТИ НА ТЕРИТОРИЈИ ДЕСПОТОВЦА

.......................................7

2.3.КЛИМА

.............................................................................................................................................8

3.АНТРОПОГЕНЕ АТРАКТИВНОСТИ

................................................................................................8

.МАТЕРИЈАЛНА БАЗА И ТРЕНУТНО СТАЊЕ РАЗВОЈА ТУРИЗМА (ТУРИСТИЧКИ 
ПРОМЕТ)

...................................................................................................................................................11

4.1.ТУРИСТИЧКИ ПРОМЕТ

.............................................................................................................13

5.ПРОИЗВОДНИ МИКС И МАТРИЦА  АТРАКТИВНОСТИ  И КОНКУРЕНТНОСТИ 
ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА

............................................................................................................15

6.

КОНЦЕПТУАЛНИ ОКВИР ЗА МАРКЕТИНГ МЕНАЏМЕНТ ДЕСТИНАЦИЈЕ

...................17

6.1.ВИЗИЈА ДЕСПОТОВЦА

..............................................................................................................17

6.2.МИСИЈА ДЕСПОТОВЦА

............................................................................................................17

6.3.ЦИЉЕВИ ДЕСТИНАЦИЈЕ ДЕСПОТОВАЦ

...........................................................................17

7.ПЕСТЕЛ АНАЛИЗА

.............................................................................................................................18

8.SWOT АНАЛИЗА

.................................................................................................................................19

8.СЕГМЕНТАЦИЈА ТРЖИШТА

..........................................................................................................20

9.УПРАВЉАЊЕ И ОРГАНИЗАЦИЈА  ДЕСТИНАЦИЈОМ ДЕСПОТОВАЦ

..............................21

10.МОГУЋНОСТИ ЗА ДАЉЕ УНАПРЕЂЕЊЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ

.................................................22

ЗАКЉУЧАК

..............................................................................................................................................23

ЛИТЕРАТУРА

...........................................................................................................................................24

background image

4

1.ТУРИСТИЧКО – ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ДЕСТИНАЦИЈЕ 

ДЕСПОТОВАЦ

1.1.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Деспотовац, град деспота Стефана Лазаревића, налази се у Шумадијско –

Поморавском   региону,   и   данас   представља   центар   Горње   Ресаве,   а   заједно   са 
општином Свилајнац чини Ресавски округ. Од Београда је удаљен само 130

 

km

. У 

свом   источном   делу,   општина   Деспотовац   је   брдско-планинског   карактера 
окружена   Кучајским   планинама,   а   у   западном   делу   преовладавају   равнице. 
Територија Општине простире се на 623  km², од чега пољопривредно земљиште 
заузима 31.481 ha, а шумско 26.688 ha. 

Простире се између 43°   57' и 44° 13' северне географске ширине, односно 

21°15' и 21° 50' источно од Гринича. По попису становништва из 2011. године, на 
територији општине живи 23 191 становник.

Општина, поред Деспотовца као градског насеља, у свом саставу има још 32 

насељена   места,   а   то   су:   Балајнац,   Баре,   Бељајка,   Богава,   Брестово,   Буковац, 
Велики   Поповић,   Витанце,   Војник,   Грабовица,   Двориште,   Жидиље,   Златово, 
Јасеново,   Језеро,   Јеловац,   Липовица,   Ломница,   Маквиште,   Медвеђа,   Милива, 
Пањевац,   Плажане,   Поповњак,   Равна   Река,   Ресавица,   Ресавица   (село),   Сењски 
Рудник, Сладаја, Стењевац, Стрмостен и Трућевац.   
(

https://www.agromedia.rs/opstine/despotovac-opstina

)

1.2.ТУРИСТИЧКО – САОБРАЋАЈНИ ПОЛОЖАЈ

 

Саобраћајне везе општина Деспотовац са окружењем остварује друмским 

саобраћајницама. Општина Деспотовац везе са ширим окружењем остварује преко 
државног пута II реда Р 103 који се надовезује на државни пут II реда М-4 све до 
петље на ауто путу Е-75 у Марковцу и даље према средњој и северној Европи преко 
Београда,   а   према   јужној   Европи   и   Блиском   истоку   преко   Ниша.   Истим   овим 
путним правцем остварују се и друмске саобраћајне везе са саобраћајницама преко 
Баточине и Раче са централном и западном Србијом и Црном Гором.

 Општина Деспотовац остварује преко државних путева саобраћајне везе са 

суседним   општинама   Свилајнац,   Јагодина,   Ћуприја,   Параћин,   Жагубица.   Са 
општинама   Петровац   на   Млави   и   Бор   саобраћајне   везе   се   остварују   путевима 
нижег   ранга.   Јавни   превоз   у   општини   Деспотовац   је   организован   на   нивоу 
приградског јавног превоза.

 Железничке саобраћајне везе са окружењем општина Деспотовац остварује 

пругом Ресавица-Деспотовац-Свилајнац-Марковац. Дужина пруге на територији 
општине   Деспотовац   износи   29.992   m.   Општина   Деспотовац   поседује   мрежу 

5

државних   путева   у   укупној   дужини   од   102,30   km.   Сви   државни   путеви   су   са 
савременим коловозом. (

https://www.despotovac.rs/content/view/804/177/

)

2.ПРИРОДНО – ГЕОГРАФСКЕ ВРЕДНОСТИ

Туристичка понуда општине Деспотовац, захваљујући природном богатству 

и   културно   историјском   наслеђу,   је   изузетно   богата   и   разнолика.   Природне 
лепоте,   као   што   су   брдско-планински   предели,   разноврсност   флоре   и   фауне   и 
речни токови, пружају добре услове за развој рекреационог, ловног и риболовног 
туризма. Са друге стране богато културно историјско наслеђе овога краја изузетно 
је привлачно за археологе, антропологе и културологе.

Као резултат посебних услова рељефа, конфигурације, састава живог света и 

других   особености,   могу   се   издвојити   одређене   предеоне   целине,   које 
представљају   посебно   интересантне   природне   целине   од   значаја   за   туризам   и 
рекреацију. Као најзначајније предеоне целине требало би навести: кањон Ресаве, 
кањон Суваје, Винатовачу, водопад Лисине, Дивљаковац, Пасуљанске ливаде, као 
и непосредну близину манастира Манасија. (

http://www.leparesava.com/sr/opstina-

despotovac/turizam/o-turizmu.html

)

2.1.РЕЉЕФ И ГЕОЛОШКИ САСТАВ

Територија општине Деспотовац претежно је брдско-планинског карактера 

са   веома   разноликом   геолошком   подлогом   на   којој   су   се   под   утицајем 
педогенетских чинилаца формирали разни типови земљишта. У сливу реке Ресаве 
јављају се следећи облици рељефа:

-   развођа, представљена гребенима и истакнутим врховима који се дижу са 

гребенима,   који,   повезани   међу   собом,   дају   немирну   кривудаву   цик-цак 
линију. 

- − површи (стеновите висоравни) јављају се по ободу слива Ресаве и имају 

изразите ерозивне карактеристике. 

У   оквиру   свог   рељефа,   Деспотовац   има   природна   добра   која   су   под 

заштитом државе:

Предео нарочите природне лепоте „Ресава“

  обухвата слив горњег 

тока Ресаве, ограничен са севера гребеном Соколице и венцем Бељанице, а са југа 
платоом   Вртачеља   и   Вите   Букве.   Присутни   су   сви   облици   рељефа   почев   од 
истакнутијих врхова (Бељаница 1339m), стрмих страна испресецаних потоцима и 
увалама,   клисура   (Ресаве   и   Суваје),   до   типичних   платоа,   богатих   вртачама   и 
јамама. Ово заштићено природно добро регионално припада источној Србији и 
простире се на територији општине Деспотовац. 

background image

7

заступљени.   Поред   речних   долина   се   уочавају   шевар,   трска,   барска   млечика, 
љутић, барски раставић, а долинске ливаде су углавном претворене у оранице.

Животињски   свет   је   захваљујући   бујној   вегетацији   и   не   тако   густој 

насељености, разноврстан и релативно богат. Срне су најзапаженије у подручју 
шума и високих пропланака. У нижим деловима доминирају зец, лисица и куна, а 
има   и   дивљих   свиња,   јелена.   Птичји   свет   је   такође   разноврстан,   од   којих   су 
најбројнији   врапци   и   птице   певачице,   затим   орлови   крсташи,   јаребице, 
јастребови, дивљи голубови и гугутке, али и фазани и препелице. У рекама Горње 
Ресаве има пастрмки, кркуша, кленова и беовица. (Перуничић, Б., 1989.)

2.4.ХИДРОГРАФСКИ ОБЈЕКТИ НА ТЕРИТОРИЈИ ДЕСПОТОВЦА

Река Ресава

, притока Велике Мораве, представља основу хидрографске 

мреже подручја општине Деспотовац. Сви изворни водотоци – саставнице Ресаве 
извиру на висини од преко 1000 m надморске висине, док се ушће реке налази на 
94 m надморске висине. Највећа количина воде протиче у пролеће, од марта до 
краја маја. У састав реке Ресаве улази и неколико мањих притока:

Клочаница

  је у горњем делу тока веома богата водом, док њеним доњим 

током, кањоном Суваје, вода протиче површински само повремено, тј. највећим 
делом протиче подземним током.

Ресавица

,   притока   Ресаве,   представља   један   од   најинтересантијих     и 

најлепших водних токова читавог подручја општине. Извире испод Јаворишта и 
тече између Велике и Мале Ршице и Мегиног врха, с једне стране, и Црвеника, 
Антрвеља и Полома, с друге.

Река Некудово

 представља јужну саставницу или притоку Ресавице, са којом 

се састаје, односно улива се у њу на коти 552 m. У западном делу речне долине 
река се губи и не тече по површини.

Чемерница

  је   као   и   Клочаница   највећа   притока   Ресаве.   Веома   је 

интересантна и атрактивна клисура Чемернице, јер је усечена под вертикалним и 
више стотина метара високим кречњачким одсецима Бељанице.

Ресавичко   језеро

  је   настало   стварањем   бране   од   јаловине   оближњих 

Сењских   рудника.   Иако   је   у   близини   реке   Ресавице,   језеро   се   водом   напаја 
самостално захваљујући падавинама и није повезано са самом реком. Језеро је 
мало   познато   и   приступачно   само   путем   са   макадамом. 
(

https://www.penzin.rs/resavicko-jezero-kod-despotovca/

 )

Извори и врела су најзначајније и најинтересантније хидролошке појаве. У 

планинском   делу   њих   уопште   нема,   али   су   зато   многобројни   у   долинама   свих 
притока Ресаве. 

Као   значајан   природни   туристички   мотив   у   самом   граду   је   извор 

термоминералне   воде   који   је   условио   постанак   Деспотовачке   бање. 

Деспотовачка   бања

  је   лечилиште   вековне   традиције,   чија   је   околина   била 

насељена још у праисторијско доба, о чему сведоче разни праисторијски налази, 
као и за време Римљана када су овде постојала насеља, на шта указују остаци 
римског пута и утврђења.

Извор 

Велико врело

 и водопад 

Велики бук

 налазе се у подножју планине 

Бељанице. Заштићени су Уредбом Владе Републике Србије из 1995. године, као 

Želiš da pročitaš svih 25 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti