Upravljanje rizikom na primeru malih i srednjih preduzeća

1. UVОD

Zbog neprestane izloženosti riziku privrednih subjekta usled njihovih poslovnih aktivnosti javlja se potreba da se rizicima upravlja na odgovarajući način. Da bi se bolje razumela uloga rizika i zašto je potrebno držati ga pod kontrolom, pre svega ćemo objasniti šta je to rizik, koje su to vrste rizika i na koji način treba razmišljati o riziku. Zatim ćemo objasniti konkretno upravljenje rizikom i koje su posledice neželjenih događaja. U završnom delu rada ćemo predstaviti upravljanje rizikom u preduzeću UNIMET d.o.o. Kać.

2. RIZIK

Rizik je sastavni deo života ljudi. Prisutan je svuda gde ima ljudske aktivnosti vezane za mašine, tehnologiju, investicije i slično. Rizik zapravo predstavlja mogućnost nastajanja štetnog događaja. Rizik predstavlja izazov i ne sme da bude smetnja. Preuzimanje rizika predstavlja način da se otkriju sopstvene sposobnosti preduzeća i menadžmentu obezbedi veća samouverenost. Ako je menadžment nevoljan da preuzme rizik, nikada neće biti u mogućnosti da iskoristi svoje potencijale. Često se povezuje sa neizvesnošću koja predstavlja sumnju u mogućnost ishoda nekog događaja za koji postoje dve ili više opcija razrešenja. Neizvesnost postoji kada ne možemo biti sigurni u ishod događaja. Rizik može biti materijalne i nematerijalne prirode. Materijalni rizik znači gubitak ili štetu na nekom predmetu ili materijalnoj stvari. Nematerijalni rizik znači gubitak rejtinga, koji može imati velike posledice na uspeh preduzeća.

2.1. Ključni faktori rizika

Rizik se karakteriše sa tri ključna faktora,a to su:
 rizični događaj,
 verovatnoća događaja i
 veličina uloga.
Rizični događaj predstavlja pojavu, aktivnost ili događaj, koji mogu ostaviti negativne posledice po poslovanje preduzeća.
Verovatnoća rizika predstavlja verovatnoću pojavljivanja odredjenog rizika.
Veličina uloga predstavlja veličinu gubita usled nastalog rizičnog dogašaja.

2.2. Vrste rizika

Kada govorimo o vrstama rizika postoji više klasifikacija.
U glavne tri vrste rizika spadaju: – Čisti rizik,
– Spekulativni rizik i
– Temeljni rizik.
Čisti rizk predstavlja se gubitkom ili bez gubitka, ali nema mogućnost dobitka. Primeri čistog rizika su: stečaj kupaca, kradja ili saobraćajna nesreća, smrt bitne osobe u poslovanju preduzeća… Preduzeće ne može ništa preduzeti da otkloni čist rizik.
Kod spekulativnog rizika postoji verovatnoća i dobitka i gubitka. Ukoliko preduzeće kupuje zemljište sa procenom da će u njega moći da investira,tj. da će mu porasti vrednost,ono će sa tom spekulacijom profitirati. S druge strane negativna okolnost jested a će se vrednost investicije smanjiti. Na taj način se preduzeće svesno izlaže riziku gde može doći do gubitka.
Temeljni rizik ne nudi mogućnost izbora, pogađa sve poslove. Obično nastaje zbog ekonomskih, političkih, društvenih i prirodnih sila kao što su: inflacija, zemljotresi,poplave i slično.
Pored glavne podele rizika postoje i:
– Tržišni rizik,
– Kreditni rizik,
– Operativni rizik,
– Kulturni rizik i
– Ekonomsko-politički rizik.
Tržišni rizik nastaje zbog ekonomskih opasnosti koje prete svim kompanijama.To je rizik promena tržišnih cena i odnosa razmene koji dovode do sniženja vrednosti pojedine finansijske imovine. Tržišni rizk uslovljavaju faktori koji ne deluju samo na jedan,već i na sve investicion projekte istovremeno (npr. inflacija, recesija, visoke kamatne stope i slično).