Крагујевац, 2019.
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Менаџмент технологије и развоја
Тема рада:
Управљање технологијом и развојем
4
Појам технологије
У данашње време појам технологије има далеко шири смисао
захваљујући присуству и деловању у свим активностима човека, како у
материјалној тако и у области ван материјалне производње.
Технологија обухвата човеково знање, вештину и способност да
израђује у циљу задовољавања материјалних и нематеријалних потреба.
Материјалне потребе дефинишемо као природне-физиолошке
потребе за здрављем, кретањем, заштитом од деловања природних
непогода, док са друге стране нематеријалне потребе обухватају потребе
за креативношћу, идентитетом, аутономијом, заједништвом,
образовањем, самоиспуњењем, налажење животног смисла и многе друге
потребе.
Повезаност технологије и човека
Кроз историјски развој технологије сагледава се однос технологије
и природе који се започиње човековом борбом за опстанак у природној
средини. Најзначајнија функција односа технологије и природе је
настојање човека да природу максимално прилагоди својим потребама,
што за узврат има одговарајуће утицаје на природну средину.
Видљиве негативне последице настале услед прилагођавања
природе човековим потребама захтевају озбиљан и одговоран приступ
решавању насталих последица и неминовност знатно већег поклањања
пажње експлоатације природних ресурса, проналажењем нових и
алтернативних ресурса, еколошкој заштити и перманентном обнављању
природе и заштите природе.
Термин технологија се обично везује за одређену привредну грану
или за начин добијања односно обраде одређених материјала
(технологија метала, технологија влакнастих материјала, текстилна
технологија).
У различитим гранама индустрије производна технологија се
стално обнавља и мења, што доводи до убрзаног техничког прогреса.
Правци развоја савремених технологија су: прелазак од
дискретних технологија процеса на непрекидне и утврђивање еколошких
5
технологија ради што потпунијег коришћења материјала, сировина,
енергије и горива, уз свођења на минимум или потпуну ликвидацију
отпада.
Технички прогрес можемо дефинисати као економски феномен
који изражава сваку промену у средствима за производњу, технолошким
процесима и организационим формама производње и расподеле, која
доводи до повећања производње, до пораста употребе вредности
производа, до редукције у трошковима друштвеног рада по јединици
производа, те до напретка у знању произвођача и условима њиховог
рада.
1
Задатак технологије као науке јесте утврђивање и избор оних
хемијских, физичкохемијских, физичких, механичких и других законитости
у току природних процеса које се могу практично искористити, у циљу што
ефикаснијег и економичнијег вођења производних процеса, с најмањим
утрошком времена и материјалних ресурса, уз повећање продуктивности
и ефикасности.
Производна технологија се у различитим гранама индустрије с
развојем технике стално обнаваља и мења. Усавршавање технологије је
важан услов убрзања техничког прогреса. Основни правци развоја
савремених технологија су прелазак од дискретних технолошких процеса
на непрекидне, увођење еколошких, безотпадних технологија ради што је
могуће потпунијег коришћења сировина, материјала, енергије и горива, уз
свођење на минимум или потпуну ликвидацију отпада.
Нарочит значај добија усавршавање технологије рударства у циљу
повећања ефикасности добијања руда, њиховог обогаћивања и прераде,
рекултивације животне средине и обезбеђења комплексности коришћења
рада у привреди.
1
Вујковић, Т. “Квантитативна анализа техничког прогреса”, Информатор, Загреб, 1972.
