Универзитет у
Правни факултет
Семинарски рад из предмета
УСТАВНО ПРАВО
Тема:
УСТАВНИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
(КНЕЖЕВИНА И КРАЉЕВИНА СРБИЈА)
Ментор:
Студент:
Садржај:
1. Увод................................................................................................................................4
2. Значај устава..................................................................................................................5
3. Акти који су претходили првом уставу Србије.........................................................5
4. Aкти пре устава.............................................................................................................5
4.1. Акт од 1808. године.....................................................................................................5
4.2. Акт од 1811. године.....................................................................................................6
5. Устави Кнежевине и Краљевине Србије......................................................................6
6.
Сретењски устав од 1835. године
................................................................................6
7. Органи власти..................................................................................................................7
7.1. Народна скупштина......................................................................................................7
7.2. Књаз...............................................................................................................................7
8. Неки од чланова Сретењског устава.............................................................................7
9.
Турски устав од 1838
.....................................................................................................9
10. Органи власти.................................................................................................................9
10.1. Положај кнеза..............................................................................................................9
10.2. Функције совјета.........................................................................................................9
10.3. Влада.............................................................................................................................9
11. Неки од чланова Турског устава.................................................................................10
12.
Намеснички устав од 1869. године
..........................................................................10
13. Органи власти...............................................................................................................10
13.1. Народна скупштина...................................................................................................10
13.2. Влада...........................................................................................................................11
13.3. Кнез.............................................................................................................................11
13.4. Државни савет............................................................................................................11
14. Опште карактеристике.................................................................................................11
15. Неки од чланова Намесничког устава........................................................................11
16.
Радикалски устав из 1888. године
...........................................................................12
17. Органи власти...............................................................................................................12
17.1. Народно представништво.........................................................................................12
17.2. Влада...........................................................................................................................13
17.3. Краљ............................................................................................................................13
18. Опште карактеристике.................................................................................................13
19. Неки од чланова Радикалског устава.........................................................................13
20.
Октроисан устав од 1901. године
.............................................................................14
21. Органи власти...............................................................................................................14
21.1. Краљ............................................................................................................................14
21.2. Народно представништво.........................................................................................14
21.3. Сенат...........................................................................................................................14
21.4. Министри...................................................................................................................14
21.5. Државни савет............................................................................................................15
22. Опште карактеристике.................................................................................................15
23. Неки од чланова Октроисаног устава.........................................................................15
Page 2
1. УВОД
Устав као највиши правни акт сваке државе се развијао годинама. Дуго је
требало да се донесу први писани устави, али посматрајући сам уставни развој,
учимо и историју. Посматрајући историју пратимо промене самог развоја
државе, самим тим и промене Устава. За нас је битна чувена 1835. година када
је Србија добила свој први устав. Уставни развој Србије можемо поделити на
неколико периодизација, сходно њиховој садржини. Како је то Слободан
Јовановић урадио:
доба стварања владалачке власти, доба чиновничке
олигархије, доба полицијске државе, доба уставности, доба парламентарности,
доба реакције и доба повраћене парламентарности.
Устав својом снагом зрачи,
њени чланови се мењају, али треба да се упознамо са претходним Уставима и
њиховим члановима које су у извесној мери утицале на данашњи развој и
данашње постојање устава да би смо на најбољи начин разумели наш данашњи
Устав.
У наставку рада биће изнете најбитније карактеристике устава донетих у
периоду од 1835. до 1903. Под тим уставима је Србија трајала скоро један век.
Неки од њих нису били дугог века, али њихов утицај је остао записан у времену
и историји коју је тешко избрисати.
Page 4
2. ЗНАЧАЈ УСТАВА
Устави у свакој земљи имају велики значај. Устави се прво појављују у малом
броју земаља, а то су најчешће земље западне и централне Европе и Северне Америке.
Они имају за циљ да се поставе нека основна правила која су грађани дужни да
поштују. Поједини устави су јако прецизни, имају добро дефинисану садржину и на
најбољи начин ограничавају и уређују једно друштво. Данас у Свету има на стотине
устава, али не мора да значи да је сваки новији устав бољи од претходног. Тако да они
могу имати двоструку улогу: да буду иструмент развоја, али некада и кочница развоја.
1
Ипак сама историја не признаје никакве крте и оштре периоде, али ипак мора
постојати период који је карактеристичан. Тако и у нашој земљи су карактеристична
три временаска периода: први који траје од првих писаних устава у свету, до избијања
Првог светског рата, други, између два рата, и трећи након завршетка Другог светског
рата. Прву фазу можемо обележити као пун развој буржоаске уставности, другу као
њену кризу и прву појаву социјалистичких устава и трећу као ренесансну демократију
уставности.
2
3. АКТИ КОЈИ СУ ПРЕТХОДИЛИ ПРВОМ УСТАВУ СРБИЈЕ
Због сталних ратова у Србији је било тешко донети устав у деветнаестом веку.
Али када је створена слободна територија у Првом српском устанку поставило се
питање уставности у земљи. Да би Србија успела да реши то питање донет је нацрт
уредбе о Правитељствујушчем совјету и беседа која је ишла уз њега.
Правитељствујушчи совјет је био као централни орган власти који је све радио заједно
са вождом. Нацрт и беседу припремио је Божа Грујовић, али његов нацрт на скупштини
није прихваћен.
Након тога у Србији се памти и беседа или
''слово''
које је написао Божа
Грујовић, у коме се за Закон каже да је то воља народа и да по њему мора сви да се
владају, без обзира да ли су они поглавари или господари или сам Совјет
Правитељствујушчи, он је исти за све без обзира да ли штити или кажњава. Он је све у
једној држави, као што су и храна и пиће неопходни човеку да опстане тако је и Закон
неопходан једној држави и народу да би опстао.
3
Акти који су претходили уставима
нису били устави, јер нису имали својства и садржину која би одговарала теорији
уставног права. У њима није било одредби различитог карактера и нису били највиши
правни акти, а ни правила по којима ће се израђивати нижа првна правила.
4. АКТИ ПРЕ УСТАВА
4.1. АКТ ОД 1808. ГОДИНЕ
1
Одељење друштвених наука извора Српског права VIII,
Устави Кнежевине и Краљевине Србије 1835-
1903
, Српска академија наука и уметности, Београд, 1988. године, стр 7.
2
Александар Фира,
Уставно право Републике Србије. Књ. 1,
Правни факултет, (Крагујевац : Family
Press)2007. године
, стр
37.
3
РаткоМарковић,
Уставно право и политичке институције,
Јустинијан (Београд : Full Moon), 2006.
године, срт. 103-104.
Page 5
