САДРЖАЈ:
УВОД ...................................................................................................................................
3
1.
ОДРЖАЈ (
USUCAPIO
) ..........................................................................................
5
1.1.
Usucapio
по цивилном праву .................................................................................
9
1.2.
Usucapio
по класичном праву ...............................................................................
10
1.3.
Usucapio
по Јустинијановом праву ....................................................................... 13
Закључак .............................................................................................................................. 14
Литература ..........................................................................................................................
15
3
УВОД
У римском праву постојало је више начина стицања својине. Под стицањем
својине подразумијевају се правне чињенице које објективно право признаје као основ
за стицање својине. Постојала су два начина стицања својине: оргинарни и
деривативни.
Оргинарно стицање својине је стицање својине које није изведено из права
претходника, већ оргинарним, изворним путем,када се на основу других правних
чињеница стиче се својина. Оригинарним путем својина се могла стећи на више начина,
а то су :
1. Стицање својине од невласника - оргинарно стицање својине од невласника
регулисано је Законом о основним својинско правним односима, који предвиђа да
савјесно лице стиче право својине на покретној ствари коју је прибавио уз накнаду од
невласника који у оквиру своје дјелатности ставља у промет такве ствари, од
невласника којем је власник предао ствар у државину на основу правног посла који
није основ за прибављање права својине, као и на јавној продаји.
2. Одржај ( usucapio ) - сврха одржаја је да отклони трајни несклад између
државине и својине и да поједностави право стање и омогући заштиту правног промета.
Може бити редован и апсолутни.
3. Окупација ( occupatio ) - представља прибављање својине једностраним актом
прибавиоца на покретним стварима које је њихов власник напустио, узимањем таквих
покретних ствари у државину са циљем да се присвоје. Законодавац не даје могућност
окупирања непокретних ствари јер са напуштањем прелазе у државну својину од
момента њеног напуштања.
4. Прираштај ( accessio ) - ствари које припадају различитим лицима, могу се
спојити једна са другом, било пристанком њихових власника или противно њиховој
вољи. У вези прираштаја прави се разлика прираштаја покретних и непокретних ствари
прираштаја. Прираштај покретних ствари јавља се у три варијанте: спајање, смјеша и
прерада.
5
1. ОДРЖАЈ (
USUCAPIO
)
Одржај је начин стицања својине држањем ствари кроз прoписани период
времена. ( „
Usucapio est adiectio dominii per continuationem possessionis temporis lege
definiti.“
1
).
Да би се својина стекла, класично право је захтјевало непрекидно
посједовање покретне ствари током године, а непокретне током двије године дана. Ако
дође до прекида држања ствари, рок би почињао да тече из почетка. У случају
узукапирања напуштеног насљеђа, оставиочево вријеме држања ствари се урачунава у
рок. Посједовање ствари подразумјева фактичку могућност коришћења ствари и
постојање воље да се ствар држи за себе. Због тога није испуњен услов за стицање
својине одржајем у случају држања ствари добијене на чување, јер онај који ствар чува
нема вољу да је задржи. Услов неће бити испуњен ни онда када оставопримац одлучи
да ствар не врати, већ да је држи за себе. Класично право захтјева да посјед постоји од
почетка и не дозвољава да држалац ствари сам себи мијења основ држања ( „
nemo sibi
causam possessionis mutare potestas“
2
).
Уз посјед и протек времена, класично право тражи да узукапиенс има ваљан
основ oдржаjа
( iusta causa usucapionis )
и да је савјестан
( bona fides
). Држалац има
ваљан основ одржаја, ако је стекао посјед неким послом који је усмјерен на пренос
права својине. То може бити купопрoдаја, поклон, трампа итд. То је, међутим, увијек
посао који има неки недостатак. У супрoтном, прибавилац би одмах стекао својину по
основу посла и предаје ствари. Одржај је купцу потребан, на пример, ако је ствар купио
од несопственика.
Узукапиенс је савјестан ако у тренутку стицаја посједа вјерује да држањем
ствари не вријеђа туђе право. То не значи да он увијек мора сматрати да је постао
сопственик ствари. Ако је неко купио роба и одвео га кући, а да није с пroдавцем
1
Ромац А.,
Извори римског права
, Загреб, 1973, стр.241
2
Маленца А.,
Римско право
, Нови Сад,1995,стр.201
