УТИЦАЈ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ НА БЕЗБЕДНОСТ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ
САДРЖАЈ
УВОД
......................................................................................................................................... 1
Први део
1. ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ
................................................ 2
1.1 Дефинисање региона.......................................................................................................... 2
1.2 Повезаност Југоисточне Европе са Русијом - кратка историја...................................... 4
Други део
2 СТРАТЕГИЈСКИ ЗНАЧАЈ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ НА ЕВРОПСКОМ
РАТИШТУ
............................................................................................................................ 6
2.1 Реакција Руске Федерације на сукоб у Југославији........................................................ 9
2.2 Однос Руске Федерације по питању Косова и Метохије...............................................10
2.3 Руска визија безбедности у Европи.................................................................................12
2.4 Руска безбедносно-економска инцијатива на Евроазијском простору........................15
Трећи део
3. ОДНОС РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ СА ДРЖАВАМА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ
...16
3.1 Русија и Молдавија............................................................................................................17
3.2 Русија и Турска..................................................................................................................18
3.3 Русија и Бугарска...............................................................................................................20
3.4 Русија и Румунија..............................................................................................................21
3.5 Русија и Грчка....................................................................................................................22
3.6 Русија и Србија..................................................................................................................22
3.7 Русија и Црна Гора............................................................................................................23
3.8 Русија и Хрватска..............................................................................................................24
3.9 Русија и Босна и Херцеговина и у оквиру ње Република Српска.................................25
3.10 Русија и БЈР Македонија.................................................................................................25
3.11 Русија и Албанија............................................................................................................26
Четврти део
4. ГЕОПОЛИТИКА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ У ЦРНОМОРСКОМ РЕГИОНУ
........26
4.1 Коридор VII........................................................................................................................27
4.2 Отворено питање границе на Дунаву..............................................................................28
Пети део
5. ЕНЕРГЕТСКИ ИНТЕРЕСИ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
........................................................................................29
5.1 Пројект гасовода Јужни ток..............................................................................................30
5.2 Изградња Паневропског нафтовода.................................................................................32
ЗАКЉУЧАК
...........................................................................................................................34
ЛИТЕРАТУРА
.......................................................................................................................35
0
УТИЦАЈ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ НА БЕЗБЕДНОСТ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ
ДИПЛОМСКИ РАД
УВОД
Руска Федерација свој утицај највећим делом заснива на три стуба у простору
Југоисточне Европе, од којих је привелегована позиција Руске Федерације као сталне
чланице Савета безбедности Уједињених Нација. Руска Фдерација може блокирати све
процесе којима управљају Уједињене Нације на простору Југоисточне Европе,
захваљујучи праву вета , који би уотребили уколико би се супростављали политичким
циљевима Руске Федерације на том подручју. Друго, историјско-културна повезаност
Југоисточне Европе које имају православну традицију са Руском Федерацијом. Треће би
био растући привредни значај Руске Федерације за државе Југоисточне Европе. Иако су
државе Југоисточне Европе одредиле пут чланству Европске Уније, Руска Федерација
се није упустила у супарнички однос са Европском Унијом, као покушај да интегрише
неке државе у своје спољнополитичке конструкције попут Заједнице Независних
Држава, него се јавља као инвеститор и трговински партнер које Руска Федерација
првенствено државе Југоисточне Европе види као инзваредног атрактивног привредног
партнера. Из војно-политичке перспективе за Руску Федерацију у неку руку иде у
корист успорена европска инеграција и наставак ширења НАТО ка исток, бар док не
учврсти своје позицијонирање на овом простору. Руска Федерација настоји да решава
тешке међународне проблеме кроз политички дијалог са другим земљама и кроз ојачан
пројекат економске и инвестиционе сарадње, посебмо у региону Југоисточне Европе
који ће у овом раду бити представљен. Настављајући линију јачања регионалне
стабилности, Русија у Југоисточној Европи утиче на нормализацији односа међу
земњама региона, кроз развој регионалне сарадње и поштовања процеса европске
интеграције. Руска Федерација се залаже за усаглашене принципе међународне
заједнице у региону Југоисточне Европе, усмерене ка установљењу стабилности и
добросуседских односа. Руска Федерација се јавља као реална и дугорочна претња САД
и ЕУ који су тренутно доминатнији на полуострву, те би могла да угрози завршетак
геополитичког препакивања, коју САД и ЕУ сматрају завршеном.
1
УТИЦАЈ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ НА БЕЗБЕДНОСТ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ
ДИПЛОМСКИ РАД
супростављених блокова.
1
Југоисточна Европа као геостратешки значајно европско
подручје на њеном југу представља колевку Европе у њеном културно-историјском и
цивилизацијском развоју. Југоисточна Европа у чијем саставу је Балкан (слика 2.) који
се сматра за "простор југоситочне Европе" измедју Црног,Мраморног, Егејског, Јонског
и Јадранског мора, што значи да његову северну границу чинилинија повучена од
Тршћанског залива до Црног Мора, тј. од Трста до Одесе.
2
Балкан, такође, као праг и
врата Европе, представља значајну тачку сусретања и сукоба различитих цивилизација
(првенствено православне, католичке и муслиманске) у историји, али и данас. У
етничком смислу Балкан је подручје "етничког коктела"
3
мост сусретања, али и колизије
многих народа, великих сеоба народа, миграција, деоба, сецесија, јаких националних и
националистичких страсти, које су засноване на, тако рећи, "вишку историје"
балканских народа.
4
У географском и геостратешком погледу, Балкан представља
"геополитички крст", и "геополитичко чвориште" Истока и Запада,
5
велика врата према
истоку и западу, северу и југу Европе, "вериге света", како би се изразили неки наши
познати географичари.
6
1
Западно Римско Царство, Византија, Отоманско Царство, Аустроугарска Монархија,НАТО и
СССР.
2
Енциклопедија Југославије, том, Југославенски лексикогорафски завод, Загреб, 1985, стр. 361
3
З. Бжежински
Велика шаховска табла
, ЦИД, Подгорица, 2001.
4
Љубиша Митровић: "Нови светски поредак и Балкан", СКЦ, Ниш, 1999, стр. 30
5
Јован Илић: "Балкански геополитички чвор и српски етнички простор", Зборник
"Геополитичка стварност Срба", Институт за геополитичке студије, Београд, 1997, стр. 413
6
Бранислав Матић: "Геополитички кључ за судбину "верига света" "тајна Балкана", СКЦ,
Београд, 1995, стр.8
3
УТИЦАЈ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ НА БЕЗБЕДНОСТ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ
ДИПЛОМСКИ РАД
Слика 2. Рељеф Балкана и Југоисточне Европе
(извор:http://bs.wikipedia.org/w/index.php?
title=Datoteka:Balkan_topo_en.jpg&filetimestamp=20120201215334)
1.2
Повезаност Југоисточне Европе са Русијом - кратка историја
Традиционална повезаност руских веза с балканским народима првенствено произилази
из чињенице како су то Славени, те да је вечина православне вереисповести. Повезаност
појачава и чињеница како су се на Балкану Славени борили против вечитих руских
непријатеља: Турске и Аустроугарске. Истовремено, Русија се у томе делу борила за
контролу црноморских теснаца и слободу пловидбе до Медитерана, који остаје као
један од ретких руских излаза на топло море. Сви ти историјски, религијски и
геополитички елементи стално су присутни у руској политици према Југоисточној
Европи, али истовремено на основу тих елемента балканске земље траже од руске
политике одређене врсту патроната и подршке. Русија је учествовала у свим великим
балканским сукобима помажући своју „славенску браћу“, што је и видљиво из
прошлости.
4
УТИЦАЈ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ НА БЕЗБЕДНОСТ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ
ДИПЛОМСКИ РАД
као пан-Славенски народи
7
, с Русијом као предводницом. Први светски рат: Опште је
прихваћено да је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у
Сарајеву био само непосредан повод за Први светски рат, док су стварни узроци много
дубљи, од којих су централни пориви и интереси различитих националистичких
елемената. Слабљење утицаја Аустроугарске на Балкану и јачање панславенског
покрета створили су такву политичку атмосверу у којој се сматрало да је нови рат на
Балкану неизбежан. Буђење националне свести одвијало се са сталним растом држава
Балкана, посебно Србије, у којој је антиаустугарско расположење било нарочито
изражено. Аустроугарска је 1878.године окупирала отоманску провинцију Босну и
Херцеговину, у којој су тада Срби чинили већинско становништво. Босну и
Херцеговину су тек 1908.године формално анкетирали Аустроугарске власти. Ово
буђење националне свести, такође се поклапало и са слабљењем Отоманске империје.
Русија је подржавала панславенски покрет због етничке и религијске повезаности са
њим, али и због супростављености тог покрета Аустроугарској, са којом Русија није
била у најбољим односима још од времена Кримског рата.
Од Првог светског рата, па све до краја Другог светског рата делујучи на Балкану Русија
је остваривала своје стратегијске циљеве, односно тежила је одржавању статуса
велесиле. Може се речи како је највечи руски успех на територији како југоисточне,
тако и источне Европе ширење социјалистичког режима. Укључивање неколико
балканских држава у групу држава народне демократије, односно социјалистичког
табора за руску политику је имало значење потврде тезе како је социјализам заправо
светски процес. Успостављањем комунистичких режима у тим земљама, уједно су биле
и својеврсни руски сателити, односно продужене руке руске политике према Западу.
Уједно балканске државе су постављене као прва линија одбране Совјетског савеза
заједно с осталим источноевропским државама. У слућају великог сукоба за време
Хладног рата Балкан је био база за добијање излаза на Медитеранско море и кретање
совјетских војних армија у смеру Западне Европе. Успостављени дипломатски односи
између Југославије и Совјетског савеза 1940.године након сукоба између Југославије и
Комунистичког информационог бироа ( инфобиро) 1948.године Русија доживљава
велики ударац јер се Југославија удаљава од заједничке идеологије, те се окреће
7
Енциклопедија Британика, М-П, Београд, Политика-Народна Књига, 2005, стр. 149
6
