Uvod u epidemologiju

1. EPIDEMIJE I EPIDEMOLOGIJA

Epidemijom zarazne bolesti smatra se porast oboljenja od zarazne bolesti, neuobičajen po broju slučajeva, vremenu, rastu, mestu i zahvaćenom stanovništvu, kao i neuobičajeno broja oboljenja sa komplikacijama ili smrtnim ishodom, pojava dva ili više međusobno povezanih oboljenja od zaraznih bolesti. Kada epidemije poprimaju svetske razmere, tada se govori o pandemijama. Pod epizootijom se podrazumeva neuobičajen porast oboljenja životinja od zaraznih bolesti uz mogućnost da prouzrokuju velike ekonomske štete.

Epidemiologija je naučna disciplina medicine koja se bavi izučavanjem svih faktora koji učestvuju ili utiču na nastanak, frekvenciju i distribuciju zaraznih i drugih masovnih oboljenja, u ljudskim zajednicama. Ona se bavi izučavanjem uzročnka zaraznih bolesti i drugih masovnih oboljenja, sredine i ljudske zajednice, sa osnovnim ciljem očuvanja i unapređenja zdravlja. Obrnuto, nehuman je cilj biološkog istraživanja koji je usmeren protiv zdravlja i života ljudi, životinja i biljaka.

Predmet izučavanja epidemiologije jeste ekološki trijas: domaćin (čovek, kao biološo i društveno biće), agens (biološki, hemijski, fizički) i sredina (biološka, fizička i socijalna)-u njihovoj uzajamnoj povezanosti i uslovljenosti.
Iako je epidemiologija nastala izučavanjem zaraznih bolesti, pre svega u ratnim uslovima, ona se danas bavi izučavanjem zaraznih i ne zaraznih oboljenja i oštećenja zdravlja, kao masovnih pojava, s tim što zarazne bolesti, naročito u ratu, vanrednim prilikama i elementarnim nesrećama ostaju njena dominantna obaveza.

Značaj zaraznih bolesti u ratu kod nas cenimo na osnovu epidemioloških iskustava iz Balkanskog, Prvog i Drugog svetskog rata, našeg ekonmskog stanja, standarda života, higijenske svesti naroda, postojećih mirnodopskih žarišta zaraznih bolesti i stanja pripremljenosti i obučenosti naroda i stručnih službi za sprovođenje preventivnih mera.

Savremena medicinsko-tehnička sredstva omogućavaju razvoj novetaktike i organizacije borbe protiv najmasovnijih zaraznih bolesti. Vakcine, naročito žive, insekticidi, repelenti, antibiotici i tehička sredstva zaštite odlična su preventivna sredstva, pored kontrolisanja ishrane, snadbevanja zdravom pitkom vodom i organizovanog sistama mera lične i kolektivne higijene. Ta sredstva,taktika i sistem higijensko-preventivnih i protivepidemijskih mera, brižljivo i sistematično pripremljeni, osetno ublažuju gubitke id zaraznih bolesti.
Na osnovu izučavanja svih tih faktora, epidemiologija iznalazi i konstruiše mere pomoću kojih razbija uzročnu povezanost faktora koji dovode do oboljenja u pojedinačnim i masovnim razmerama. Time utiče na preduzimanje odgovarajućih mera za sprečavanje i suzbijanje zaraznih oboljenja.