Uzorkovanje iz dimnjaka

Više od milion i po građana Srbije udiše zagađeniji vazduh nego što je dozvoljeno, a među najugroženijima su stanovnici Bora, Kostolca, Obrenovca, Užica, Smedereva, Pančeva, Beograda, Čačka, Subotice, Valjeva i Loznice! Praktično ne prođe nijedan mesec a da se u ovim gradovima ne zabeleži koncentracija zagađujućih materija opasna po zdravlje ljudi. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, od tridesetak parametara čijim se merenjem određuje kvalitet vazduha, višedecenijski problem Srbije su: sumpor-dioksid, čađ, azotni oksidi i taložne materije. Kad je reč o sumpor-dioksidu, najveće emisije potiču od industrije, a najteža situacija je u Boru, gde je koncentracija često veća i 60 puta u odnosu na evropske propise. Iako je, prema našim propisima, granična vrednost 350 mikrograma po metru kubnom, očitana vrednost je iznosila je preko 13.000 mikrograma. Izuzetno visoko zagađenje vazduha sumpor-dioksidom karakteristično je za Kostolac i Obrenovac. Što se tiče čađi, koja dospeva u vazduh sagorevanjem goriva u industriji, saobraćaju i individualnim ložištima, najzagađeniji srpski grad je Užice, u kome je dnevna koncentracija veća od dozvoljene oko 240 dana u godini. Slede Subotica, Ivanjica, Pančevo, Beograd, Valjevo i Loznica. Glavni grad Srbije prednjači u odnosu na ostale i po zagađenosti vazduha azotnim oksidima (benzen, toluen i ksilen), što i ne čudi, imajući u vidu frekvenciju saobraćaja u Beogradu. Zbog toga su dnevne koncentracije azotnih oksida u blizini najvećih beogradskih saobraćajnica veće i po dva, tri puta od dozvoljenih satnih vrednosti, a sličan problem, u nešto manjoj meri, muči i žitelje Čačka. Opet, zagađenje vazduha taložnim materijama najizraženije je u Kostolcu i Smederevu, gde je dnevna koncentracija veća od dozvoljenih vrednosti i po četiri, pet puta.