Када се заврши варење у желуцу, храна се захваљујући снажним грчењима мишића
зида кроз отворени кружни мишић на крају желуца потискује у дванаестопалачно
црево, које је почетни део танког црева, дужине 12 палаца. У првих неколико
центиметара дванаестопалачног црева, на месту где се панкреасни сок и жуч празне у
дванаестопалачно црево, налази се велики број мукозних жлезда које се називају
Брунерове жлезде. Те жлезде секретују слуз која штити зид дванаестопалачног црева од
варења желудачним соком. Дванаестопалачно црево се састоји из:

1. Канала панреаса
2. Канала јетре

2.1. Панкреас (гуштерача)

Панкреас се налази паралелно и испод желуца. То је велика сложена жлезда чија је
унутрашња структура слична оној у пљувачним жлездама. Панкреас граде две основне
врсте ткива које обављају двоструку улогу:



Ацинуси који излучују сокове потребне за прераду хране у цревима, који се
мешају са жучи из јетре (егзокрина функција). Мали и велики канали који полазе
од ацинуса излучују велику количину натријум-бикарбоната



Лангерхансова острвца која луче хормоне у крв, ти хормони делују у другим
деловима тела (ендокрина функција). Ту се лучи инсулин.

Слика 2. Панкреас

Панкресни сок

се секретује у великим количинама као одговор на химус у горњим

деловима танког црева, а особености панкреасног сока у великој мери одређује тип
унете хране.Панкреасни сок садржи ензиме за варење све три врсте хранљивих
супстрата: протеина, угљених хидрата и масти.

Назив матурског рада

Име и презиме ученика, IV-1

Значајнији протеолитични ензими су трипсин и химотрипсин који варе несварене или
делимично сварене протеине у пептиде различитих величина, али не изазивају одвајање
појединачних аминокиселина. Док карбоксиполипептидазе цепају пептиде на
аминокиселине. Када се синтетишу у панкреасним ћелијама, протеолитички ензими су
неактивни. Постају активни само после уласка панкреасног сока у цревни тракт.
Трипсиноген активира ензим који се назива ентерокиназа, који се излучује у цревној
слузници када химус дође у контакт са слузницом. Химоптрипсиноген активира
трипсин.

Ензим за варење угљених хидрата је амилаза која хидролизује скроб, гликоген и више
друге угљене-хидрате, осим целулозе, до дисахарида и нешто мало до трисахарида.

Главни ензими за варење масти су:



Липазе које хидролизују неутралне масти у масне киселине и моноглицериде.



Холестерол-естеразе које хидролизују холестеролске естре.



Фосфолипазе које одвајају масне киселине од фосфолипида.

Главни стимулуси лучења панкреасног сока су :

1. Ацетилхолин
2. Гастрин
3. Холецистокинин
4. Секретин

Ацетилхолин, гастрин и холецистокинин стимулишу ацинусне ћелије панкреаса много
више   него   ћелије   изводних   канала.   Због   тога   изазивају   стварање   велике   количине
ензима за варење, али релативно мале количине течности која одлази са ензимима. Тако
да већи део ензима остаје неко време складиштен у ацинусима и каналима све док не
пристигне   већа   количина   течног   секрета   којом   се   они   спирају   у   дванаестопалачно
црево.
Насупрот   њима,   секретин   углавном   стимулише   лучење   велике   количине   раствора
натријум-бикарбоната у епителу канала, али не стимулише ензимску секрецију.

Фазе панкреасне секреције су: цефалична фаза, гастрична фаза и интестинална фаза.

У току цефаличне фазе долази до ослобађања ацетилхолина у панкреасу што доводи до
секреције умерене количине ензима у ацинусима панкреасног секрета. Али пошто се
мала количина воде и електролита секретује заједно са ензимима у црево доспева само
мала количина панкреасног секрета.

У току гастричне фазе је повећано излучивање ензима, јер на то поред нервне
стимулације утиче и велика количина гастрина насталог у желуцу. Међутим и даље
само мала количина секрета доспева у лумен дванаестопалачног црева, јер се не ствара
довољна количина течног секрета.

У току интестиналне фазе лучење панкреаса постаје обилно, када химус уђе у танко
црево, као одговор на хормон секретин, а холецистокинин изазива још веће излучивање
ензима.

2.2. Јетра