Poljoprivredni fakultet
Poljoprivredna proizvodnja
Predmet: Stočarstvo
Tema: Veštačko osemenjavanje i
embriotransfer
Profesor:
Student
.
Prof dr Grigorije Trifunović
Aleksandar Gavrić
.
Bijeljina, Jul 2017.
SEMINARSKI RAD: VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE I EMBRIOTRANSFER
STOČARSTVO
4
1. Biotehničke metode
Intenzivni razvoj prirodnih nauka i primena naučno-istraživačkih saznanja pružaju
mogućnost egzogenog delovanja, odnosno dirigovanja ili upravljanja
fiziološko- reproduktivnim procesima domaćih životinja, u cilju bržeg ostvarivanja proizvodnih
planova i programskih zadataka. Metode koje u oblasti reprodukcije obuhvataju mere
planskog delovanja na fiziološke i reproduktivne procese u pravcu poboljšanja proizvodnje i
povećanja plodnosti nazivaju se biotehničke metode.
Najbitnije biotehničke metode su:
veštačko osemenjavanje,
indukcija i sinhronizacija estrusa,
Rana dijagnostika graviditeta
embriotransfer i druge
Šira primene biotehničkih metoda podrazumeva obezbeđivanje optimalnih uslova gajenja u
pogledu ishrane, nege i smeštaja životinja. Korišćenje ovih metoda, omogućilo
je odgajivačima goveda, ovaca, koza i svinja širom sveta da poboljšaju rezultate plodnosti
i podignu genetski novo svojih stada. Da li će primena ovih metoda u konjarstvu omogućiti da se
poboljša genetski nivo i kvalitet populacije konja pokazaće buduće vreme?
Realizacija ovih zahteva u govedarstvu podrazumeva obezbeđenje optimalnih uslova gajenja,
kako u pog ledu ishrane, nege i smeštaja , tako i zdravstvenog stanja goveda. Intenzivna
proizvodnja, selekcijsko-tehnološki usmerena na rentabilnost i maksimalno
iskorišćavane proizvodnih osobina, predstavlja istovremeno veliki zahtev i znatno opterećenje
za organizam životinja. Stoga proizvodni zahtevi mogu ponekad prevazići fiziološke
mogućnosti organizma, što može da se odrazi poremećajima u zdravstvenom stanju i
reprodukciji, o čemu se svakako mora da vodi računa prilikom postavljanja određenih
programskih ciljeva. Međutim, kad govorimo o govedarskoj proizvodnji u našoj zemlji, sa
sigurnošću možemo da kažemo da reproduktivni potencijali u okviru fizioloških granica nisu u
potpunosti iskorišćeni, što se upravo može postići primenom biotehničkih i drugih metoda
reprodukcije.
U biotehničke metode razmnožavanja goveda i kobila ubraja se: veštačko osemenjavanje,
indukcija i sinhronizacija estrusa, rana dijagnostika graviditeta, transplantacija embriona.
SEMINARSKI RAD: VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE I EMBRIOTRANSFER
STOČARSTVO
5
2. Veštačko osemenjavanje
2.1. Veštačko osemenjavanje krava
Ključno mesto u protekljih četrdeset godina zauzimalo je veštačko osemenjavanje, koje je
omogućilo realizaciju produktivnog industrijskog načina gajenja g oveda uz sprovođenje
programa selekcije i hibridizacije, zahvaljujući između ostalog, tehnologiji dubokog
zamrzavanj a i čuvanju semena priplodnjaka i korišćenje genetski najvrednijih bikova.
Sa primenom veštačkog osemenjavanja u našoj zemlji se započelo između 1952. i 1953.
godine i to pre svega kao zoohigijenskom, odnosno sanitarnom merom u suzbijanju tada
veoma opake polne bolesti trihomonijaze koja se prenosila prilikom prirodnog parenja krava,
preko semena inficiranih bikova.
1
Ubrzo posle suzbijanja trihomonijaze, veštačko
osemenjavanje se sve više širi i primenjuje kao biotehnički (zootehnički) metod radi
povećanja produktivnosti krava koristeći seme od određenih genetski najvrednijih bikova,
naročito posle uvođenja duboko zamrznutog semena. Obim krava i junica, obuhvaćenih
veštačkim osemenjavanjem, iz godine u godinu se povećava sve do 1961. godine. Posle ovog
perioda, obim plotkinja obuhvaćenih veštačkim osemenjavanjem opada, a zatim se duže
vreme održava između 35 – 55%. Ovakvoj situaciji doprinelo je veoma teško stanje u
stočarstvu, posebno u govedarstvu, koje i danas traje.
Slika 1 Stado na pašnjaku
1
Lazarević Lj., Latinović D., Lazarević R.: Nukleus zapati i MOET tehnologija u oplemenjivanju goveda.
Poljoprivreda, 348-349, Beograd, 1990.
