ЈУ СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР
„ЈОВАН ЦВИЈИЋ“
МОДРИЧА
МАТУРСКИ РАД
ИЗ РАЧУНАРСТВА И ИНФОРМАТИКЕ
ТЕМА:
ВИРУСИ И ЗАШТИТА ОД ВИРУСА
Ментор: Ученик:
Кристина Горановић, проф
Драгана Мајиновић , IV-2
Модрича, школске 2016/2017. године
4
Слика 1.Рачунарски вируси
2. ИСТОРИЈА ВИРУСА
Шездесетих и седамдесетих година, још у вријеме великих мајнфрејм рачунара
постојао је феномен звани
Зес (
rabbit). Зец је најчешће настајао случајем или грешком
када би “подивљали” рачунарски програм почео сам себе копирати по систему
изазивајући успорење или чак и пад система. Али нису сви “зечеви” настали случајно.
Први прави предак данашњих вируса -“
Подивљала звијер
”
(Prevading animal) био
је рачунарски програм способан да се надовезује на друге рачунарске програме на
UNIVAC 1108 рачунарском систему, а напраднути програми су били означени
посебном ознаком у сврху самопрепознавања.
Први потврђен налаз рачунарског вируса, далеке 1981. gодине, био је
Елк
Клонер
, вирус који је заразио boot сектор дискету за легендарни Apple II рачунар.
У децембру 1983. године Лен Адлеман је први пут у историји употријебио ријеч
“вирус” описујући самокопирајући код.
Такође, битна је и 1986. година, када се појаљује рачунарски вирус познат под
називом
Мозак
( Brain
) .
Овај вирус био је способан да зарази boot сектор 360 Кb
дискете. Вирус је брзо освојио свијет, али на сву срећу није био деструктиван, него је
само носио податке о ауторима.
Након тога ствари крећу брже. Појављује се вирус звани
Јерусалем
(1988.
године), који је брисао све покренуте програме, затим први прави деструктивац вирус
познатији под именом
Datacrime
(1989. године) који је био способан извршити “low-
level” формат нулте врсте на диску.
1989. године основана је творница вируса у Белгији. Извјесна особа или група,
која је себе назвала
Црни осветник
(Dark Avenger) до данас је написала најмање 50-так
вируса укључујући и неке од најпознатијих као што су
New Zeland
и
Michelangelo.
Један од вируса који је покренуо “епидемију” глобалних размјера, и због којег је
послије уведен данас познати термин “злонамјерни софтвер”, био је вирус
Мелиса
који
се појавио 1999. године а ширио се као датотека приложена уз поруку е-маил поште.
Само у Сјеверној Америци заразио је више од милион рачунара.
Након вируса Мелиса, у јуну 2000. године појављује се вирус познат под
називом
I love you,
a садржавао је мали дио кода и додатак за e-mail.
5
3. ПОДЈЕЛА ВИРУСА
Вирусе можемо подијелити у неколико категорија и то на основу начина на који
се шири и на основу терета који носи односно начина на који дјелује на заражени
систем. Нека основна подјела вируса би била на:
boot sector вируси
паразитски вируси
свестрани вируси
вируси пратиоци
линк вируси
макро вируси
Такође вирусе можемо подијелити и на основу тога да ли је вирус присутан у
меморији на:
вируси који су отпорни у меморији
- та врста вируса се инсталира на
радној меморији рачунара и остаје активна дуго након што заражени
програм буде извршен. Вирус активиран у меморији може бити способан
заразити сваки извршни програм. Ти вируси су изузетно ефективни. Осим
тога, они су способни да користе све могуће вирусне технике.
вируси који нису отпорни у меморији
- основна врста су вируси који, када
њихов код буде извршен и пошто врате контролу оргиналном програму,
не остају активни у меморији. Ова врста функционише тако да приликом
свог извршења пронађе објекат погодан за заразу и зарази га. Зарази ли
прграм који се често извршава, биће изузетно учинковит. Како ови
вируси не мијењају количину слободне радне меморије, могуће их је
примјетити само по промјени врмена трајања програма на диску.
3.1. Boot sektor вируси
То су вируси који нападају Мaster boot sector, DOS boot sector, oдносно програме
који се у њима налазе. BOOT sector је идеалан објекат за заразу, будући да садржи први
програм који се извршава на рачунару, а чији се садржај може мијењати. Када је
