МАТУРСКИ РАД
Вјештачка исхрана болесника
1. УВОД
Корекција метаболичких поремећаја и исхрана представљају значајне компоненте
савременог лијечења болесника. У последње двије деценије велики број
експерименталних и клиничких истраживања је омогућио бољи увид у
патолошкофизиолошке процесе који се одигравају у организму болесника изложених
гладовању, инфекцији и различитим врстама траума. Да би корекција метаболичко –
нутритивних поремећаја омогућила ефикасније лијечење и бржи опоравак болесника,
неопходно је добро познавање суштине ових процеса а исто тако и могућности
савремених облика исхране која се данас користи у клиничкој медицини.
Исхрана болесних се квалитативно не разликује од исхране здравих – једино је
начин храњења фактор који их раздваја.
Исхрана болесника је важан дио лијечења, чешће као помоћна, а понекада и као
основна терапија. У ширем смислу нутритивна терапија обухвата све облике исхране
болесника, док у ужем смислу обухвата исхрану пацијената са измјењеним могућностима
за нормалну исхрану и тада се примјењује
ентерална и/или парентерална исхрана
односно вјештачка исхрана болесника.
Нутритивна терапија се може примјенити на више начина:
1. Орална исхрана
2. Ентерална исхрана и
3. Парентерална исхрана.
Ентерална исхрана
се примјењује када је функција гастроинтестиналног тракта
очувана, а онемогућено је орално уношење храњивих материја.
У стањима у којима је онемогућена исхрана пероралним путем, када је организам
приморан да троши сопствена ткива у циљу надокнаде храњивих супстрата, користи се
парентерална исхрана,
којом се дјелимично или укупно обезбјеђују храњиви супстрати
интравенским путем.
2. ЕНТЕРАЛНА ИСХРАНА
Ентерална исхрана (ЕИ) подразумјева уношење хранљивих материја оралним
путем, преко
назогастричне сонде, гастростоме или јејуностоме
под условом да је
гастроинтестинални систем функционалан, а болесник није у могућности да уобичајеним
уносом обезбједи нутритивне потребе организма. Подаци о учесталости и значају
потхрањености, компликације и цијена интравенске исхране, све већа расположивост
хранљивих формула, као и многобројна техничка унапређења представљају основне
разлоге за све чешћу употребу ентералне исхране у лијечењу хоспитализованих
болесника.
Одлука о начину исхране за сваког болесника треба да буде индивидуална али се
увијек треба, ако за то постоје одговарајући услови, опредјелити за ентералну исхрану с
обзиром на њене многобројне предности у односу на интравенску исхрану:
Ентерална исхрана је физиолошкија од парентералне пошто хранљиве
материје после уношења у гастроинтестинални тракт, као и природна
храна, пролазе кроз све фазе варења, апсорпције и метаболичке
трансформације;
Присуство хране у лумену алиментарног тракта омогућује одржавање
функционалне способности гастроинтестиналног система због чега се
примјеном ентералне исхране спречавају атрофичке промјене у цријевима
које иначе настају код интравенске исхране;
Ентерална исхрана је у односу на парентералну исхрану једноставнија за
практично извођење и праћена је мањим бројем тешких компликација;
Ентерална исхрана је неколико пута јефтинија од интравенске исхране, што
је веома значајно с обзиром на то да примјена нових технологија и лијекова
у савременој медицини знатно поскупљује трошкове лијечења, посебно
тешких и оперисаних болесника.
2.2.Контраиндикације за ентералну исхрану
Најважније контраиндикације за ентералну исхрану су:
упорно повраћање
опструкција цријева
тежак ентероколитис
крварење из горњих партија дигестивног тракта
неприступачан гастроинтестиналан тракт
смањење апсорптивне површине цријева (мање од 60-80 цм)
радијациони ентеритис
сепса
2.3.Врсте ентералне исхране
Ентерално храњење примјењује се код болсеника који захтјевају тачно дефинисану
храну, те код оних који нису при свијести, или им је гутање онемогућено. Ентералну
прехрану потребно је започети што прије, тј. у року од 24-48 часова, уколико не постоје
контраиндикације. У ту сврху постоје назогастричне и назојејуналне сонде или се
болесник храни преко јејуностоме или гастростоме.
Врсте ентералне исхране:
назоентералном сондом
o
назогастричном
o
назодуоденалном
o
назојејунална
ентеростомом
o
гастростомом
o
јејуностомом
Ентерална исхрана може да се користи за задовољење нутритивних потреба
болесника који неће или нису у стању да узимају довољну количину хране.
Начин и пут уношења хранљивих формула у дигестивни систем одређује природа и
локализација патолошког процеса, анатомско – функционално стање органа система за
варење, стање свијести и апетит болесника.
