Odlomak

VOZNI PARK
Definicija voznog parka
Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava autotransportne organizacije (autobusi, zglobni autobusi, teretna motorna vozila, tegljači, prikolice i poluprikolice). Vozni park može biti formiran po organizacionim i teritorijalnim potrebama. Organizacioni vozni park se može formirati za delatnosti javnog prevoza ili za delatnosti prevoza za sopstvene potrebe. Formiranje voznih parkova po teritorijalnim potrebama podrazumeva sve navedene oblike organizacionog voznog parka ali sa ograničenim teritorijalnim dejstvom, odnosno zadatkom podmirenja transportnih potreba posmatrane teritorijalne oblasti.

 

 

Sastav voznog parka
Vozni park drumskih transportnih sredstava sastoji se od drumskih i priključnih vozila čije su eksploataciono-tehničke karakteristike različite i tehničko stanje nejednako. Pod eksploatacionotehničkim karakteristikama podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila – dužina, širina, visina, razmak osovina, razmak točkova, dužina prednjeg i zadnjeg prepusta, poluprečnici podužne i poprečne prolaznosti, radijus okretanja, dinamička svojstva vozila, masa praznog vozila, ekonomičnost pogona, pogodnost za tehničko održavanje, kapacitet vozila – korisna nosivost, specifična površinska i zapreminska nosivost u t/m2itd.
Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa onda je to homogen vozni park. Sastav voznog parka po pravilu je retko homogen. Vozni park najčešće je heterogene strukture tj., sastavljen je od vozila različitih marka i tipova, kategorije korisnih nosivosti su različite pa su i tehničko-eksploatacione karakteristike različite. Visoku efikasnost pri radu voznog parka najlakše je ostvariti sa homogenim voznim parkom, kod kojeg je tehničko održavanje vozila lakše i racionalnije. Radi toga, kod formiranja voznih parkova potrebno je težiti “tipizaciji” vozila ili bar broj marka i tipova vozila zastupljenih u voznom parku svesti na minimum.

Pri organizovanju eksploatacije vozila, radi stvaranja uslova za upoređivanje rada vozila u voznom parku, potrebno je izvršiti podelu na grupe vozila koje imaju iste tehničko-eksploatacione karakteristike i čije je stanje približno jednako. Vozila se po pravilu svrstavaju u grupe u funkciji marke i tipa vozila, godine proizvodnje, korisne nosivosti, namene tovarnog prostora (sandučari, cisterne, hladnjače, teretna vozila sa uređajima za samoistovar-kiperi itd; autobusi za međugradski saobraćaj, autobusi za prigradski saobraćaj, autobusi za turističke vožnje itd.) Vozila se svrstavaju u grupe i u zavisnost od uslova eksploatacije, kako bi se izmeritelji rada vozila mogli upoređivati.

 

 

Inventarski vozni park
Definicija inventarskog voznog parka
Pod “inventarskim voznim parkom” podrazumeva se skup svih vozila koja se vode u inventaru – knjigovodstvu osnovnih sredstava autotransportne organizacije. Skup svih vozila u voznom parku homogenog sastava označava se sa Ai– inventarski broj vozila. U heterogenom voznom parku inventarski vozni park je skup grupa vozila razvrstanih po markama
i tipovima vozila u voznom parku.– podskupovi broja inventarskih vozila po markama i tipovima vozila u voznom parku. n – broj grupa vozila u inventarskom voznom parku.

 

 

 

Podela inventarskog voznog parka prema tehničkom stanju
Po svom tehničkom stanju inventarski vozni park se deli na vozila koja su tehnički ispravna, tj. sposobna za eksploataciju i vozila koja su tehnički neispravna, odnosno nesposobna za
eksploataciju. Ovo znači da se inventarskom voznom parku imamo vozila koja su “sposobna” za rad i vozila koja su “nesposobna” za rad. U praksi retko nastupa slučaj kada su sva vozila
sposobna za rad i to najčešće kod voznih parkova sa malim inventarskim brojem vozila. Ako se kod homogenog voznog parka sa Ai označi inventarski broj vozila, sa As broj tehnički
ispravnih – za rad sposobnih vozila i sa An broj tehnički neispravnih, odnosno za rad nesposobnih  vozila, tada se dobije podela inventarskog voznog parka po tehničkom stanju– skup broja nesposobnih vozila po grupama vozila Osnovna podela može se prema potrebi dalje raščlanjivati. Na primer: tehnički neispravna vozila mogu se podeliti na vozila koja se nalaze na opravci i na vozila koja čekaju na opravku. Vozila koja se nalaze na opravci mogu se podeliti na vozila prema vrstama opravke (tekuće održavanje, laka, srednja, investiciona opravka). Vozila koja čekaju opravku mogu se podeliti na vozila koja čekaju opravku zbog nedostatka radioničkog kapaciteta ili usled nedostatka rezervnih delova. U kategoriju neispravnih vozila mogu se izdvajati vozila koja čekaju otuđenje (prodaju) ili rashodovanje (totalno uništena u saobraćajnoj nezgodi ili dotrajala u eksploatacij.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Saobraćaj

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese