Zaštita zivotne sredine kao etički osetljivo područje

Zaštita zivotne sredine kao etički osetljivo područje

Zaštite životne sredine
Najozbiljnija upozorenja svetskoj javnosti danas dolaze od biologa i meteorologa, koji tvrde da je broj išcezlih biljnih i životinjskih vrsta u ovom veku izuzetno veliki, da raste po geometrijskoj progresiji, a da uocene klimatske promene vode još uvek nedovoljno izvesnom, ali sigurnom pogoršanju situacije u pojedinim regionima i zemljinoj kugli uopšte.
Na sve ovo, postoje odredena pojedinacna i grupna reagovanja ljudske zajednice, kao što su Deklaracija o covekovoj sredini iz Stokholma (1972), Brutland izveštaj („Naša zajednicka buducnost“ – 1987) i Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju iz Ria de Žaneira. Intenzitet ovih fenomena i veoma nepovoljne prognoze za buducnost su dovele do stvaranja novih razvojnih ciljeva u tržišnim privredama, u koje je ušao nekada nezamisliv pojam „održivi razvoj“ (sustainable develompment) i koji podrazumeva, bez obzira na varijante definicije, odredeni stepen usmeravanja i ogranicavanja u korist mogucnosti razvoja buducih generacija, socijalnu pravdu za postojece stanovništvo i odgovornost za delovanje u smislu prevencije, smanjenja negativnih efekata, smanjenja negativnih efekata i medjunarodne saradnje. Te definicije se krecu uglavnom u rasponu izmedju sledece dve definicije.„Razvoj koji omogucava zadovoljenje današnjih potreba bez dovodenja u pitanje mogucnosti zadovoljenja potreba buducih generacija“ i „Proces promene u kojoj su eksploatacije resursa, smer investicija, orentacija tehnološkog razvoja i institucionalne promene uskladene i povecavaju sadašnje i buduce potencijale za zadovoljavanje ljudskih želja i aspiracija.”
Usvojenom Deklaracijom o životnoj sredini i razvoju iz Rio de Žaneira iz 1992. godine sa Konferencije UN o životnoj sredini, promovisan je skup od 27 principa, delimicno sintetizovanih u tri osnovne poluge delovanja, koje treba da pomognu definisanju i ostvarenju politike u toj oblasti – studije uticaja na okolinu, princip „zagadivac placa“ i prevencija, kao i demokraticnost u smislu ucešca javnosti. Godinu dana ranije, Medjunarodna trgovacka komora (ICC) je usvojila Poslovnu povelju za održivi razvoj. Obzirom na izuzetan znacaj i univerzalnost ovih principa, oni su u prilogu prikazani na osnovu nacrta standarda JUS ISO 14004.

Okolina i zaštita okoline – osnovni pojmovi
Okolina
Okolina / sredina – okruženje (okružujuci prostor) u kojem neka organizacija deluje, ukljucujuci vazduh, vodu i zemlju, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihovo medjudelovanje.

Zaštita okoline i zaštita prirode
Zaštita okoline i zaštita prirode su dva osnovna zakonska koncepta pristupa okolini.
Zaštita okoline reguliše ogranicavanja uticaja postrojenja na okolinu, a zaštita prirode ogranicava promene u prirodi (ekosistemima). Zaštita okoline se odnosi na podrucja namenjena urbanizaciji, industriji, saobracaju, poljoprivredi i druge covekove aktivnosti, dok se zaštita prirode odnosi na podrucja posebne prirodne vrednosti u kojima je dozvoljeno, ili je veoma ograniceno, unošenje promena u prirodne sadržaje.
Zaštita okoline je kompromis izmedju zahteva za ekonomskim aktivnostima i zahteva za o;uvanjem kvaliteta prirode, a zaštita prirode je kompromis izmedju želje za ocuvanjem prirode u njenom izvornom obliku i neminovnim promenama koje je covekova vrsta unela u, dotada spori i samoregulišuci, razvoj prirode. Zaštita okoline je evoluirala u nešto aktivniji koncept – okolinsko upravljanje. Termin okolinsko upravljanje po ISO EN BAS 14000 znaci upravljanje uz uvažavanje okolinske komponente.
Dan Planete Zemlje
Dan planete Zemlje se u svetu obeležava 22. aprila, na dan kada su u SAD, 1970. godine organizovani prvi masovni protesti za zaštitu životne sredine. Dvadeset godina posle u takvim protestima ucestvuje više od 200 miliona ljudi širom sveta koji su prepoznali da je zaštita životne sredine konacno postala opšta javna briga. Planeta Zemlja nastala je pre cca 4.600 miliona godina kad se od plinova i kosmicke prašine zgusnula u divnu, cvrstu i plavu kuglu, neznatno spljoštenu na jednom polu, ali i dalje takvu da je u nju lako zaljubiti se. Ukoliko se ne dogodi neka nepredvidena nezgoda, kao npr. to da se Sunce ugasi, postojace još 10.000 miliona godina. Može nam izgledati velika, ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu i u pravom smislu reci je jedno veliko globalno selo.
Kad bi saželi istoriju Zemlje u mesec dana, ispostavilo bi se da su prva živa bica stigla otprilike 10-og. Sa nastankom prvih organizama nastalo je i ono što danas nazivamo ekologijom. ekologija je nauka koja proucava odnose živih bica i okolne sredine, medjusobne odnose živih bica i uticaj sredine na živa bica. Ljudska vrsta u njenom sadašnjem obliku (homosapiens) ovde je tek jedan minut.
Pre sedam sekundi ljudi su zamenili lutalacki život za krov nad glavom, obradivali zemlju i gajili životinje te u skladu sa time prestali su da i budu dobri ekolozi…, a tada su poceli stvarni problemi. Trebalo da je prode 100.000 godina da bi se dostigla brojka od cetiri milijarde ljudi, a danas nas ima više od šest milijardi. Hoce li “Plava Planeta” izdržati posledice naše hirovite tehnološke adolescencije u kojoj se sada nalazimo?
Naime, naucnici tvrde kako ce planeta Zemlja ubrzo postati nepristupacna za život, ukoliko ljudi ne budu više obracali pažnju na ocuvanje okoline. Te obaveze se, izgleda, gradani i politicari sete samo 22. aprila svake godine. Trenutno najveci ekološki problemi su globalno zagrevanje, otvaranje ozonskog omotaca i sve vece zagadenje atmosfere. Efekt staklene bašte nas upozorava na povecanje globalne prosecne temperature planete Zemlje, a to povlaci za sobom mnoge stvari. Najocigledniji primer je podizanje nivoa Svetskog mora, topljenje ledenjaka i potapanje teritorija kopna. U ledeno doba, nivo mora je bio 120 metara niži nego danas. Zamislite da se nivo poveca za 5 metara ili više, u tom slucaju bi veliki delovi velikobritanskih ostrva, azijskog kontinenta, obala Afrike i obe Amerike bili potopljeni. To povlaci i promenu klime, a živi svet to ne može tako brzo da prati i žive vrste nestaju.
Trenutno je za život ljudi najopasnije uništavanje ozona, jer kroz rupe na ozonskom omotacu prolazi ultravioletno zracenje koje izaziva rak kože, kataraktu na ocima i razorno deluje na geneticki materijal svih živih bica. Superesonicni avioni su osnovni faktor uništavanja ozonskog omotaca – svakog trenutka u vazduhu ima oko 10.000 putnickih aviona, a o vojnima uopšte i ne postoje podaci. Oni bukvalno cepaju ozonski omotac. Ozonski omotac, takode, uništava i freon. Postoji mnogo konvencija o zaštiti omotaca, ali osim potpisa nije ništa konkretnije ucinjeno. O svemu ovome treba samo malo razmisliti jer … Nema razloga za optimizam, Nema razloga za pesimizam, Postoje svi razlozi da se deluje ODMAH !!!
Velike odluke u pravcu ocuvanja životne sredine svakako zavise od vlada država i njihovih vodecih ekonomskih struja, ali i svako od nas itekako može da doprinese da ova naša, za sada jedina, planeta Zemlja ostane ono što je bila i do sada. Jedno fino mesto za život. Zato pored onih 10 božijih zapovesti, treba poštovati i 10 ekološkoh zapovesti, koje kažu:
1. Napre pocisti pred svojim pragom
2. Ono što si ocistio/la danas cuvaj i sutra
3. Jedna sijalica manje, energija više
4. Cvece sadi, beri pohvale
5. U zdravom telu zdravo pice i hrana
6. Cist vazduh, dug život
7. Manje papira, više šuma i kiseonika
8. Ništa nije vecno – osim plastike
9. Ono što imaš, nastoj da traje što duže
10. Misli danas za bolje sutra.