Značaj i uticaj medija na obrazovanje odraslih

 
UVOD

Razna nagađanja, prognoze i futuristička istraživanja u prošlosti nisu mogla predvideti kvantitet i kvalitet promena koje će se desiti i koje su u međuvremenu zahvatile društvo. Jedan od razloga je i nedovoljno poznavanje mogućih posledica tehnološkog razvoja kao generatora tih promena. Nije se moglo naslutiti da će promene koje nastupaju, takvom brzinom i intenzitetom, mnoge sisteme zateći nespremne da na njih adekvatno odgovore.
Došlo je do velikog pomaka u razvoju tehnologija, a samim tim i do povećanja količine znanja koja je potrebna za funkcionisanje u društvu, za rad. Tako, na početku trećeg milenijuma potrebno je veće, raznovrsnije i kvalitetnije znanje. Znanje postaje osnovna potreba svakog pojedinca, bez obzira čime se taj pojedinac bavi. Savremeno obrazovanje i znanje se danas smatra najvećim resursem na svetskom tržištu rada, pa se zbog toga javlja potreba za permanentnim obrazovanjem i stalnim unapređivanjem.
Odrasli, dakle moraju da se prilagođavaju društvu, koje napreduje i razvija se velikom brzinom, iako za to nisu pripremljeni. Da bi bili „u koraku sa vremenom“ moraju pre svega da nauče da koriste savremene tehnike, pa tek onda da pomoću njih stiču znanja, koja su se mnogo puta uvećala i osavremenila, od onih znanja koja su oni stekli za vreme svog formalnog školovanja.
Odrasli se moraju uključiti u tokove globalizaije, kako bi mogli da zadrže svoju konkurentnost na tržištu rada i znanja. Iako se odraslima sada čini da je sve teže učiti, sticati nova znanja i iskustva, u stvari nikada nije bilo lakše i dostupnije sve ono što je potrebno. Odrasli se tako najčešće uključuju u neformalno obrazovanje.
Ipak, pre nego što se uključe u proces savremenog obrazovanja, odrasli moraju da steknu medijsku pismenost, koja je kod njih ostala na nekom osnovnom nivou, ili je uopšte i nema. Moraju da razviju kritičko mišljenje, kako se ne bi prepustili medijskoj manipulaciji.

1. Definisanje pojma odraslosti i pojma mediji

U poslednjih nekoliko decenija, dosta pažnje se posvećuje obrazovanju odraslih. To obrazovanje se postiže na razne načine i putem različith sredstava. Najčešće, kada se govori o obrazovanju odraslih, misli se na obrazovanje odraslih putem raznih medija.
1.1. Pojam odraslosti
U savremenoj psihloškoj i andragoškoj litearturi, postoji dosta neslaganja prilikom definisanja ovog pojma i ističu da je pojam „odrastao“ jedan od najtežih za definisanje. Pojedini naučnici izjednačavaju pojam odraslosti sa pojmom zrelosti. Međutim, sintezom teorijskih stavova o problemu odraslosti zaključujemo da taj fenomen, pored hronološkog uzrasta suštinski opredeljuju:
1. Psihofiziološka zrelost koja znači zrelsot čovekova organizma i njegovih funkcija;
2. Psihološka zrelost koja podrazumeva optimalno funkcionisanje motorike i psihomotorike, sposobnost za kontrolu emocija i usaglašenost emocija sa situacijama u kojima se one ispoljavaju, sposobnost sistemskog učenja i efikasnog korišćenja svojih znanja i sposobnosti, psihološku bliskost sa drugim ljudima i sposobnost da se izbegnu i prevladaju moguće i svtarne konfliktne situacije na poslu, u porodici i životu uopšte;
3. Socijalna zrelost koaja se prvenstveno odnosi na sposobnost odrasle osobe da uskladi svoje potrebe sa postupcima i potrebama drugih ljudi. To je suštinsko obeležje socijalne zrelosti koja se može iskazati u porodici, na poslu, kao i u širim socijalnim zajednicama. Pri tome, veoma je važno preuzimati odgovornosti za svoje zahteve i postupke, što, takođe svedoči o socijalnoj zrelosti jedne osobe. Ne treba zanemariti ni aktivno učešće odraslog u radu užih i širih socijalnih grupa i zajednica kao jednu od odloka njegove zrelsoti;
4. Profesionalna zrelost koju shvatamo kao sposobnost odraslog da kvalifikovano obavlja svoj posao i samostalno zarađuje za život, kako bi obezbeidio sopstvenu egzistenciju, ali i izdržavanje svojih članova porodice.