Znanje i stručnost kao sociološka futurologija

Futurologija u društvenim naukama, je studija sadašnjih trendova radi predviđanja budućeg razvoja. Futurologiju ili studije budućnosti se definiše kao predviđanje budućih događaja na osnovu postojećih uslova. Na taj način futurologija nam govori kako današnje promene (ili njihov izostanak) postaju sutrašnja realnost. Teme i metodi uključuju moguće, verovatne ili poželjne varijacije ili alternativne transofmacije socijalnih ili „prirodnih“ fenomena (nezavisnih od ljudskog uticaja).
Vremenom se proces obrazovanja menjao od nesvesnog ka svesnom, od neinternacionalnog ka internacionalnom, od neorganizovanog ka organizovanom. Generacije koje se danas školuju, uče ono što im treba u životu i radu nakon završetka školovanja. To znači da pedagogija ne može biti efikasna bez predviđanja budućnosti, a predviđanje budućnosti nije moguće bez predviđanja ukupnih društvenih kretanja.

2. ZNANjE I STRUČNOST KAO SOCIOLOŠKA FUTUROLOGIJA KOMPETENTNOG VASPITAČA U DRUŠTVU DIGITALIZACIJE I INFORMATIZACIJE

U doba burnog razvoja i brzih promena, u našem mobilnom svetu, sve veća i sve značajnija postaju pitanja o tome kako ići u korak sa vremenom, kako pripremati mlade za budućnost koja će biti još složenija, i kako društvu obezbediti dalji napredak u ekonomskom, kulturnom, društvenom i naučnom pogledu.
Društvo koje pažljivo prati savremene tokove razvoja, svesno je da obrazovanje mladih generacija predstavlja jedno od vrlo krupnih faktora razvoja u sadašnjosti, a još više u budućnosti. Istovremeno, društvo mora da bude u stanju da diferencira potrebe mladih i da u okviru toga nađe odgovore i rešenja za različite potrebe i pojedince. U tom pravcu posebnu brigu zaslužuju daroviti pojedinci, jer oni predstavljaju dragocen resurs nacionalnog bogatstva, koji je veoma bitan za budućnost društva. Moderni društveni, ekonomski, politički i kulturni uslovi zahtevaju traganje za talentima i nameću potrebu za njihovim adekvatnim obrazovanjem i vaspitanjem.

3. OBRAZOVANjE

Sve to pokazuje da je obrazovanje danas složen društveni fenomen. Dakle, on nije prirodni fenomen, nego je tekovina društva i kao takvo postalo je osnova društvenog razvitka, uslov njegovog opstanka i progresa.