1
1.Увод
Тржиште је економска категорија и може се дефинисати на различите начине, зависно од
аспекта са ког посматрамо. Уобичајено, економска наука тржиште дефинише као укупност
односа понуде и тражње, која се, на одређеном простору и у одређено време, успостављају
поводом размене роба и услуга(Бошковић Г.,Маринковић Д.,Лајић О.,2015,23). У
ситуацијама када су предмет размене илегални производи или се легални производи
размењују на незаконит начин, кршећи утврђене законске одредбе, говоримо о постојању
илегалних тржишта (Маринковић Д.,2011-2015.,1714). Илегалност тржишних трансакција
искључује улогу државе на пољу дефинисања и заштите имовинских права, учесника ових
активности, што за последицу има дефинисање специфичних кључних обележја илегалних
тржишта, која су несвојствена легалним тржиштима и законитом пословању. Постоје
различите врсте илегалних тржишта, једно од њих је илегално тржиште људи као робе. У
ову категорију спада трговина људима која подразумева сексуалну и економску
експлотацију, као и илегално тржиште људским органима.
Трговина људима је озбиљан друштвени проблем приликом којег долази до најгорих
облика кршења људских права у савременом свету и најдрастичније угрожава основна
људска права лицима која постану њене жртве. Трговина људима је феномен стар колико и
људски род, само је кроз историју имала различите форме и обим. Историја трговања
људима креће од робовласничких односа у старом Египту, Грчкој и Риму. Нови светски
поредак донео је нове облике трговине људима, али увек с истим циљем : стицање
материјалне или неке друге користи. Мушкарци, жене и деца су током целе историје
човечанства били сексуално и економски искориштавани.
Данас су такође подједнако изложени опасности од трговине људима због сексуалног и
економског искориштавања.Трговина људима је најраспрострањенија у Јужној Америци,
Азији и Африци. У Европи је она постала великих проблема након распада СССР-а крајем
осамдесетих година прошлог века, због економских миграција тј. потраге за бољим
животом на западу.
Трговина људима је глобални проблем, који је присутан у свим културама и друштвима
савременог света, без обзира на економску развијеност, политичко уређење или религијску
припадност становништва. Овај проблем заједнички је:
а) земљама у политичкој и економској транзицији и земљама које су имале искуства са
ратовима као и
б) економски развијеним земљама које се истовремено појављују као транзитне земље и
земље дестинације.
Иако данас већина земаља тврди да се код њих људска права и слободе у потпуности
остварују, феномен ропства се није изгубио – имамо га и у 21. веку. Милиони жена и деце,
али и мушкараца, су приморани на проституцију, служење у кућама, рад на плантажама,
просјачење и на друге видове принуде. Људима се тргује унутар граница једне земље
2
(интерна трговина људима), али и интерконтинентално (транснационална трговина
људима), па су све државе суочене са овим озбиљним проблемом. Трговина људима се
најчешће везује за организоване криминалне групе.
Међународне организације располажу различитим подацима о броју људи који годишње
постану жртве трговине људима и о заради који се остварује од ове криминалне
активности:
- Према подацима Уједињених нација, 700.000 жена, деце и мушкараца сваке године
постану жртве трговине људима;
- УС Стате Департмент процењује да 900.000 жена, деце и мушкараца годишње постану
жртве трговине људима (од тог броја 20.000 жртава на територији САД);
- Према проценама неких других истраживања, 27 милиона људи је данас у ропском
положају, а од тога осам милиона деце (чак 20.000 деце из Обале Слоноваче);
- Трговина људима је једна од три најпрофитабилније криминалне делатности (поред
трговине дрогом и оружјем);
- Зарада остварена од трговине људима процењује се на 7 – 60 милијарди УС$ годишње, а
по неким проценама и до 507 милијарди УС$ годишње.
Трговина људима је по мноштву израбљивачких циљева међународни, организовани,
криминални феномен који има тешке последице по безбедност, благостање и људска права
његових жртава .
Не постоји држава у савременом свету која је имуна на овај проблем. Из тих разлога и
приступ овом проблему мора бити глобалан и утемељен на међународној сарадњи.
Донедавно су људи ових простора праксу трговину људима везивали за друга географска
подручја или за неке раније историјске периоде. Међутим,она је сада и наша реалност, и
треба јој се адекватно и супротставити.
4
3. Процес трговине људима
Ланац трговине људима подразумева три фазе:
1. Фаза регрутације (врбовања)
2. Фаза транзита
3. Фаза експлоатације
Жртве су често преварене тако што верују да иду и иностранство како би радиле као
конобарице, дадиље, манекенке, радници у фабрици, играчице…, али, када стигну у неку
страну земљу, бивају присиљене на проституцију, принудни рад, просјачење…
Облици трговине људима су следећи:
а) сексуална експлоатација
б) радна експлоатација
в) дужничко ропство
г) принудни брак
д) лажно усвајање
ђ) принудно просјачење
е) принуда на вршење кривичних дела
ж) трговина органима
5
4.Правни основ супротстављања трговини људима
Наведена дефиниција трговине људима у односу на претходне које су све до реда
настојале да буду свеобухватне, има више позитивних аспеката, који су значајни за њену
примену у кривичном законодавству држава потписница (Кartucuh,2001,47-48,69).
Дефиниција не прави разлику у погледу пола жртве и предвиђа све облике експлоатације.
Крајњи циљ експлоатације може бити ропство, ропски положај, служење, принудни рад и
сексуалне услуге, а не једино сексуална експлоатација. Жртве трговине људима могу бити
сва лица, тј. оба пола, малолетна и пунолетна лица. Као основни елементи и обележја бића
кривичног дела прописани су одређени начини утицања (сила, превара, злоупотреба моћи)
на вољу пунолетног лица у циљу њеног искривљења, наглашавајући тако да је пунолетна
особа слободна да одлучује о свом животу, избору рада и миграцији. У дефиницији се
експлицитно истиче да за постојање кривичног дела није од значаја постојање жртвине
сагласности на сопствену експлоатацију, уколико је употребљено неко од средстава
принуде или злоупотребе према њој. Уколико је реч о детету (лицу млађем од 18 година)
кривично дело ће постојати и ако није употребљено неко од средстава за добијање
"пристанка" од жртве.
За постојање трговине људима дефиниција не захтева прелазак жртве преко државне
границе, узимајући у обзир да се људима може трговати и унутар граница једне државе.
Међутим, дело може имати транснационални карактер и када жртве трговине људима нису
прешле државну границу, односно дело је извршено у једној држави, али је већи део
припрема, планирања, руковођења и контроле обављен у другој држави; или је у њега
укључена организована криминална група која делује у више држава; или су суштинске
последице наступиле у другој држави.
Када је дело трговине људима извршено под наведеним условима, или у више држава и од
стране организоване криминалне групе тада су за превенцију, истрагу и судско гоњење
релевантне не само одредбе поменутог Протокола већ и одредбе Конвенције УН против
транснационалног организованог криминала (чл. 3).
Све државе које су прихватиле Конвенцију УН против транснационалног организованог
криминала и допунски Протокол, на себе су преузеле обавезу да пропишу трговину
људима као кривично дело и предвиде кажњавање за покушај, саучесништво у извршењу
кривичног дела, организовање или наређивање другима да изврше кривично дело, те
пруже помоћ и заштиту жртвама у току и после учествовања у судском поступку против
учинилаца (Република Србија је у оквиру националног законодавства прописала кривично
дело трговине људима у чл. 111б КЗ РС (2003), извршила измене и допуне постојеће
инкриминације 2005. и 2009. године (чл. 388. КЗ РС). Затим, у оквиру кривичнопроцесног
права низом измена и допуна осавременила приступ борбе против организованог
криминалитета, па тако и трговине људима као тешког кривичног дела, и предузела читав
низ других активности које су имале за циљ ефикасно кривично гоњење и кажњавање
учинилаца, изручење осумњичених, пружање помоћи и заштите жртвама, размену
информација и сл. ). Затим, да у правцу спречавања и сузбијања трговине људима
предузму широк спектар превентивних мера и посебно оспособе службена и друга лица
