SEMINARSKI RAD
PRENOŠENJE ZARAZNIH BOLESTI
PREDMET:
MIKROBIOLOGIJA
1. UVOD
Zarazne bolesti su oduvek ljudima predstavljale veliku pretnju. U ne tako davnoj prošlosti
teške epidemije kolere, kuge, tuberkuloze, španske groznice i velikih boginja odnele su veliki
broj života, kako mladih ljudi, tako i starijih.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je polovina svetske populacije u riziku od
zaraznih bolesti - a da od njih godišnje strada 17 miliona ljudi.1 Za 20 sekundi, koliko Vam je
potrebno da pročitate ovaj uvod, 11 ljudi u svetu će stradati od neke zarazne bolesti.
Svakodnevno dolazimo u kontakt sa brojnim izazivačima zaraznih bolesti. Neki od njih mogu
prouzrokovati ozbiljne bolesti, oštećenja organizma, dok neki mogu biti i fatalni.
Zarazna ili infektivna bolest je klinički evidentno oboljenje ljudi i životinja izazvano
patogenim mikrobnim uzročnicima uključujući viruse, bakterije, gljivice, protoze, rikecije, kao
iprionima. Zarazne bolesti iskazuju široki spektar mogućih simptoma i kliničkih slika razvoja
bolesti. Simptomi se mogu javiti u roku od nekoliko dana, sedmica ili čak godina od zaraze.
Zarazne bolesti se nekada klasifikuju kao kontagiozne bolesti zbog njihove mogućnosti prenosa
sa oboljele na zdravu jedinku. Prenos zarazne bolesti može biti na više načina uključujući
direktan kontakt ili sekundarno preko hrane, tjelesnih tečnosti, leševa, kontaminiranih predmeta,
zrakom ili pomoću vektora (insekti i miševi..sl.).
Termin infekcija se odnosi na prodor, naseljenje i umnožavanje patogenih
mikroorganizama u domaćinu, a infektivnost predstavlja sposobnost mikroorganizma da to učini.
Na listi po zdravlje "najopasnijih" lokacija na našoj planeti, pored Afrike i jugoistočne Azije, sve
češće figuriraju Sjedinjene Američke Države i Japan, a pojedini epidemiolozi prognoziraju da
svetu prete nove nepoznate opasnosti.
U raznim regijama sveta sve češće se beleže prave "eksplozije" u poslednje vreme
uobičajenih infekcija, kao na primer tuberkuloze otporne na antibiotike, prenose analize
epidemiologa svetski mediji. Dimenzije i brzina širenja te bolesti primoravaju Svetsku
zdravstvenu organizaciju (SZO) da ovaj problem proglasi za jedan od najvećih, pored malarije,
HIV virusa, hepatitisa i slicnih infektivnih bolesti. Sve ove tendencije, smatraju američki i
britanski stručnjaci, u velikoj meri zavise od gustine naseljenosti, povećanja međunarodne
trgovine, razvoja turizma i putovanja uopšte, kao i primetnim izmenama tehnologija u
poljoprivredi. Upravo ove promene u svakodnevnom životu ogromne većine stanovnika od 1940.
godine, proglašene su za ključne uzroke katastrofalnog rasta novih infekcija. U tom smislu
posebno se ističu osamdesete godine prošlog veka, kada se pojavilo oko 100 novih infekcija.
Zarazne bolesti mogu se pojaviti u vidu pojedinačnih slučajeva i s vremena na vreme, bilo
u jednom, bilo u različitim mestima, ili se mogu javiti u više slučajeva istovremeno. Pojava neke
zarazne bolesti u više slučajeva istovremeno zove se epidemija. Ako epidemija zahvati široka
prostranstva, prelazeći ponekad i granice nekoliko zemalja ili, čak, kontinenata, naziva se
pandemijom. Kad se jedna zarazna bolest javlja stalno u jednom mestu ili kraju, bez obzira na to
u kom se broju slučajeva javlja, takva pojava naziva se endemijom.
Znaci zarazne bolesti ne pojave se čim njeni uzročnici uđu u srganizam osobe neotporne
prema toj bolesti i otpočnu da se razmnožavaju. Do pojave prvih znakova bolesti prođe uvek
izvesno vreme. To vreme od ulaska zaraznih klica u organizam do pojave prvih znakova bolesti
zove se inkubacija. Za vreme inkubacije mikrobi se u toj meri razmnože da izazovu oboljenje
osobe u čiji organizam prodru.
3.1. Širenje zaraznih bolesti
Mehanizam prenošenja uzročnika zarazne bolesti sa domaćina na osetljivu osobu je
uslovljen njegovim neprekidnim opstankom kao biološke vrste pri prelazu iz jednog u drugi živi
organizam. Na tom putu razlikuju se tri faze. Prva faza je izlučivanje uzročnika iz rezervoara
zaraze u spoljnu sredinu, drugi je boravak uzročnika u spoljnoj sredini, a treći prodor ili ulazak u
drugi, novi živi organizam. Druga faza je uslovljena faktorima spoljne sredine koji uslovljavaju
ili omogućavaju puteve širenja uzročnika zaraznih bolesti.
Među faktore spoljne sredine koji omogućavaju prenos spada vazduh, voda, hrana,
zemlja, predmeti i biološki vektori. Mali broj zaraznih bolesti se prenosi bez druge faze
prenošenja uzročnika, odnosno njegovog boravka u spoljnoj sredini (bolesti koje se prenose
ujedom, polnim odnosom ili vertikalnim prenošenjem sa majke na dete u toku trudnoće).
3.2. Putevi prenošenja zarazne bolesti
Uzročnici zaraznih bolesti se mogu prenosti na raličite načine:
1. kontaktom, koji može biti direktan ili indirektan - neposredan ili posredan
2. hranom (alimentarni put)
3. vodom (hidrični put)
4. vazduhom (aerogeni put)
5. zemljištem (preko povreda na koži)
6. vektorima - raznim vrstama artropoda (transmmisivni ili vektorski put)
7. transplacentarno (preko posteljice), tokom trudnoće, sa majke na bebu (vertikalna
transmisija)
3.2.1. Kontaktni put širenja zarazne bolesti
Neposredan dodir rezervora zarazne bolesti i osetljive osobe (direktan kontakt) ostvaruje
se dodirom dve kože, kože i sluzokože ili dve sluzokože. Načini na koji se prenose uzročnici
zarazne bolesti su u okviru bliskih socijalnih ili emotivnih kontakata ljudi (rukovanje, ljubljenje,
polni odnos, masaža) ili kontakta sa životinjama (ujed, ogrebotina, lizanje).
