1
Antifriz
Antifriz je hemijska supstanca koja se koristi kod SUS motora. Njegova osovna namena je da
snizi tačku smrzavanja tečnosti na tačku koja je niža od spoljne temperature na kojoj se vozilo
nalazi. Na taj način se sprečavaju značajna oštećenja mehaničkih komponenti (npr. bloka
motora).
Većina motora sa unutrašnjim sagorevanjem koristi tečnost za hlađenje. Nikada ne treba koristiti
čistu vodu u sistemu za hlađenje motora! Razlozi za to su brojni, a u daljem tekstu su objašnjeni
najvažniji.
Sprečavanje zaleđivanja tečnosti
Tokom zime, voda koja hladi blok motora može se zalediti. S obzirom na to da voda zauzima
veću zapreminu u zaleđenom stanju nego u tečnom, kada led počne da se širi može doći
doozbiljnih oštećenja motora. Uloga antifriza je da spusti tačku smrzavanja mešavine na nivo na
kom je bezbedno da do takve situacije neće doći.
Sprečavanje isparavanja tečnosti
Tokom leta, tečnost u rashladnom sistemu je često na temperaturama koje su bliske temperaturi
ključanja vode (90-100°C). Ako bi se u sistemu našla čista voda, ona bi brzo isparila i sistem bi
ostao bez tečnosti neophodne za hlađenje motora. Jasno je da ovakva situacija, takođe, može
dovesti do ozbiljnih oštećenja motora. Uloga antifriza je da poveća tačku ključanja tečnosti u
rashladnom sistemu vozila i na taj način je spreči da pređe u gasovito stanje i ispari. Sa
2
odgovarajućim antifrizom, moguće je postići veoma širok opseg temperatura u kojima mešavina
ostaje u tečnom stanju – od -34
°
C do +107
°
C (za mešavinu u odnosu 1:1).
Antikorozivna svojstva
Antifriz ima i antikorozivna svojstva. Na taj način, čuva metalne delove motora,
hladnjaka
i
ostalih komponenti sistema za hlađenje.
Osim ovih, antifriz ima i druga svojstva. Neka od njih su: sprečava penušanje, sprečava
taloženje, sprečava stvaranje kamenca, podmazujuća svojstva...
Nekada se kao antifriz koristio metanol (metil-alkohol), a danas se koristi etilen glikol. Za
razliku od metanola i vode, etilen glikol veoma slabo isparava.
Treba imati na umu da je etilen glikol otrovan za ljude i životinje, tako da pri rukovanju i
odlaganju treba biti izuzetno pažljiv!
Kao što nije preporučljivo koristiti čistu vodu, tako nije preporučljivo ni koristiti čist antifriz.
Najbolji rezultati se postižu mešavinom optimalnih količina vode i antifriza. Najbolje je koristiti
destilovanu vodu, jer se na taj način izbegava stvaranje kamenca. Takođe, nikada nemojte mešati
različite tipove antifriza! Ako niste sigurni koji se antifriz nalazi u rashladnom sistemu
automobila, promenite rashladnu tečnost
4
Hidraulična pumpa
Hidraulička pumpa, hidraulička crpka ili hidraulička sisaljka je kao pogonski stroj sastavni
deo hidrauličnog pogona, kojem je izvana dovedena mehanička energija (obično elektromotor) i
koji je pretvara u energiju radnog hidrauličnog fluida. Rotacijski hidraulični motori su slični
strojevi, kod kojih se pretvaranje energije obavlja u suprotnom smeru (energija fluida pretvara se
u mehanički rad). Zavisno od priključivanja, često isti stroj može raditi kao pumpa ili motor (za
takav stroj se kaže da je reverzibilan, ali reverzibilnost takođe može značiti i samo mogućnost
obrtanja u oba smera). Za pogon pumpe obično se koriste elektromotori, a u mobilnoj hidraulici
motori sa unutrašnjim sagorevanjem.
Protok i pritisak
Teoretski protok kroz volumensku pumpu jednak je broju okretanja pumpe
n
i
radnog volumena pumpe
V
, pa prema tome ne zavisi od radnog pritiska pumpe. Stvarni protok
kroz pumpu jednak je:
Q = η
v
n V
pri čemu je
η
v
- volumetrički stepen delovanja pumpe. Volumenski gubici
(1-η
v
) n V
rastu
linearno s povećanjem prirasta pritiska
Δp
P
u pumpi (volumenski protok
Q
se linearno smanjuje).
Prema tome, prirast pritiska
Δp
P
u pumpi linearno opada s povećanjem protoka. Radna
karakteristika volumenskih pumpi vrlo je strma, pa su posebno opasne situacije u kojima je
hidraulički otpor iza pumpe prevelik (npr. zatvoreni vazdušni ventil praktično predstavlja
beskonačni otpor). U tim situacijama volumenska pumpa tipično povećava količinu vazduha do
izuzetno velikih vrednosti, sve dok neki od elemenata ne popusti (oštećenje, pucanje,
pregrevanje motora ili sl.). Zato se takva pumpa obavezno štiti ventilom za ograničavanje
vazduha. Prirast vazduha
Δp
P
u pumpi je parametar koji odgovara visini dobave pumpe
(pomnoženoj sa specifičnom težinom radnog fluida). U hidraulici je zbog relativno visokih
pritisaka od većeg interesa parametar maksimalni radni pritisak pumpe. Uobičajene vrednosti
maksimalnog radnog pritiska pumpe u hidraulici se kreću oko 10 - 60 MPa.
Kavitacija i usisna visina
Najniža vrednost apsolutnog pritiska u pumpi (javlja se u taktu usisa) mora uvek biti viša od
pritiska isparavanja radnog fluida. Zbog tog razloga ograničena je maksimalna usisna visina
pumpe
h
u
5
Vrste hidrauličkih pumpi
Pumpe se dele u dve osnovne grupe: volumenske pumpe (volumetričke) i dinamičke pumpe
(najčešće strujne tj. turbopumpe). Volumenske pumpe prenose hidraulički fluid (ostvaruju
povećanje vazduha i protok) putem smanjenja volumena komora u pumpi, a koriste se za
relativno male protoke uz relativno velike visine dobave. Pomicanjem klipa levo obavlja se takt
usisa (punjenje cilindra), a pomicanjem klipa udesno takt pražnjenja cilindra. Prisutni su takođe
usisni i vazudušni ventil, koji su nužno prisutni kod npr. klipne pumpe s kolenastim
mehanizmom. Kod pumpi se zbog povoljnog redosleda promene tlaka najčešće koriste
samoradni ventili (bez vanjske intervencije, odnosno energije). Tokom usisa, otvara se usisni
(donji) ventil i zatvara vazdušni (gornji), dok se tokom izduvavanja otvara vazdušni ventil, uz
istovremeno zatvaranje usisnog ventila. Ovakvo samoradno otvaranje i zatvaranje ventila
kod hidrauličkog motora nije moguće zbog nepovoljnog redosleda promene pritiska. Motori koji
imaju ventile moraju imati i mehanizam za otvaranje i zatvaranje ventila (kolenasta ili bregasta
osovina).
Turbopumpe u rotoru predaju snagu hidrauličkom fluidu tako da pokretne lopatice ostvaruju silu
pritiska na fluid. Primenjuju se za relativno velike protoke i male visine dobave, pa se zato u
hidraulici u principu ne koriste.
Volumenske pumpe se dele na:
Zupčasta hidraulička pumpa:
s vanjskim ozubljenjem,
