1
1. Uvod
Nastavni plan i nastavni program su glavni dokumenti na kojima se temelјi nastava u
školi. Nјin donose organi vlasti u skladu sa politikom razvoja društva.
Nastavni plan je školski dokument kojim se određuje koji će se predmeti predavati u
određenom tipu odnosno vrsti škole, kojim redosledom po razredima i kolikim brojem
časova po predmetu i razredu. Klasifikacija nastavnih planova može biti: prema nivou škole
(za osnovnu, srednju, višu školu ili fakultet), prema tipu škole (za gimnaziju, medicinsku,
ekonomsku školu itd.), prema trajanju školovanja (potpuni ili skraćeni) itd. Planom se ut-
vrđuje godišnji i nedelјni fond časova za nastavu određenog predmeta.
Nastavni program je dokument kojim se propisuju nastavni sadržaji po predmetima
iz nastavnog plana. Nјime se utvrđuju cilјevi, zadaci i sadržaji nastave. Nastavnim
programom se realizuje nastavni plan - utvrđuje obim, dubina i redosled nastavnih sadržaja.
Nastavni program je dokument zakonske snage koji obezbeđuje nivo obrazovanja za sve
učenike istog tipa škole nezavisno od regiona gde se škola nalazi.
3
Razume se, ove koncepcije nisu oštre i odvojene među sobom. U istorijskom razvoju
nastavnih planova teško je naći pokušaj koji ima obeležje samo jedne od pomenutih koncep-
cija.
Progresivan-predmetni ili logičko-stepenast raspored. – Može da ima sukcesivan
karakter, koji podrazumeva da se predmeti izučavaju vremenski jedan za drugim. Ovakav
raspored srećemo u školama srednjeg veka, kada je broj predmeta bio mali.
Drugi progresivni raspored, nasuprot sukcesivnom, je simultani predmetni raspored.
Po njemu u određenom periodu izučavaju se svi predmeti. Istina, teško je utvrditi kada je
uveden ovakav sistem rasporeda, ali se smatra da je to bilo u periodu kada je kvadrivijum
izguvio svoj tradicionalni red i kada su se predmeti počeli izučavati simultano, zajedno sa
trivijumom. Ovakva koncepcija, donekle očuvana je i u današnjem rasporedu predmeta u
nastavnim planobima.
Predmetno-koncentričan raspored - Prethodni raspored vodi računa o strukturi
sadržaja, a zapostavlja mogućnosti učenika, pa se zato javlja pokušaj da se u rasporedu pred-
meta pored logičkog (struktura predmeta) uzima u obzir i psihološki momenat (mogućnost
učenika).
Otuda pojava koncentričnog rasporeda, koja je svojom prirodom omogućila simul-
tano izučavanje istovremeno više predmeta. Dakle, progresivno-predmetni raspored više
vodi računa o logičkim sadržajima predmeta, a koncentričan respektuje psihološke
mogućnosti učenika.
Organski ili celosan raspored - Za razliku od pomenuta dva rasporeda koji polaze od
predmetnog sistema nastave, celosni raspored sadržaje određuje po određenim životnim
celinama, na primer: šuma, more, vazdun, zemljoradnja i sl.
Sve ovo ukazuje da se u izradi planova polazi od principa sukcesije i principa simul-
tanosti. Raspored predmeta po razredima ne sme biti slučajan, već rezultat saznanja
pedagoške nauke o tome na kom psinođizičkom uzrastu je moguće tumačiti pojedine nauke.
Naročito je potrebno voditi računa o unutrašnjoj logičkoj povezanosti izmenu određenih
predmeta. Isto tako pri rasporedu predmeta treba voditi računa o stepenu intelektualne
razvijenosti učenika. Zato se određeni predmeti izučavaju u višim razredima određene škole.
Fond časova kojim je zastupljen svaki nastavni predmet.
U određivanju fonda časova za nastavni predmet potrebno je poći od nekoliko kriter-
ijuma:
-Najpre se polazi od vaspitno-obrazovne vrednosti koju ima predmet u odgovarajućoj
školi. Fond časova predstavlja orijentaciju o mestu predmeta u nastavnom planu škole.
-U određivanju fonda časova treba voditi računa i o ukupnom vremenu za sve pred-
mete, o tome koliko od ukupnog fonda časova može da se odvoji za jedan predmet, jer je
neophodna ravnoteža među izabranim nastavnim predmetima.
-U određivanju fonda časova treba imati u vidu strukturu predmeta, tj. da li predmet
zanteva praktične vežbe, lavoratorijski rad i sl. jer je za ovakve delatnosti potrebno više vre-
mena.
