. Rast međunarodne trgovine
Globalna trgovina je značajno porasla u poslednjih nekoliko decenija i podstakla razvoj logistike i
upravlјanja lancem snabdevanja. Takav rast globalne trgovine je u velikoj meri omogućilo smanjenje
trgovinskih barijera između zemalјa i regiona, što je olakšalo trgovinu između zemalјa. Regionalne
integracije, kao što su na primer Evropska unija (European Union) i Asocijacija zemalјa Jugoistočne Azije
(ASEAN - Association of Southeast Asian Nations) su razvijale i dalјe razvijaju i omogućavaju otvoreniju
trgovinu unutar regiona. Godine 1950. vrednost svetskog izvoza robe bila je nešto manja od 62 milijarde
dolara. Godine 2004. vrednost svetskog izvoza robe je iznosio skoro 9 biliona dolara a u 2009. godini
12,147 biliona dolara. Godine 1960. udeo vrednosti svetskog izvoza robe u svetskom bruto domaćem
proizvodu iznosio je 10% a u 2000. godini se povećao na 20%. Ukupna vrednost izvoza robe i
komercijalnih usluga u 2008. godini je za oko 33% bila veća od svetskog bruto domaćeg proizvoda.
U 2009. godini zabeležen je pad obima svetskog izvoza robe od 12,2% (slika 3). Meren dolarima, taj pad
je bio mnogo veći tj. 22,6 %, zahvalјujući, pre svega, padu cena nafte i drugih primarnih proizvoda43.
Evidentno je da je od 1965. do 2009. godine još tri puta zabeležen pad obima svetskog izvoza robe i to:
2001. godine od 0,2%, 1982. godine 2,0 % i 1975. godine 7,0%. Ipak, ove epizode imale su znatno manju
magnitudu u odnosu na onu iz 2009. godine. Stopa pada globalne trgovine u 2009. godini bila je znatno
veća od stope koju su predvideli eksperti Svetske trgovinske organizacije (WTO- World Trade
Organisation) u početnim fazama krize.
Kada je reč o republikama bivše SFRJ, procenjeno je da je u 2010. godini, Slovenija bila na 63. mestu u
svetu sa izvozom od oko 24 mlrd. USA dolara, Hrvatska na 78. mestu sa izvozom od 11,51 mrld. USA
dolara, Republika Srbija na 85. mestu sa izvozom od 9,7 mlrd. USA dolara, Bosna i Hercegovina na 105.
mestu sa izvozom od 4,804 mlrd. USA dolara, Makedonija na 116. mestu sa izvozom od 3,171 mlrd.
USAdolara i Crna Gora (ali prema podacima iz 2003. godine) na 168. mestu sa izvozom od 171,3 miliona
USA dolara45. Evidentno je da je procenjeni izvoz Slovenije bio manji za samo 16% od ukupnog
procenjenog izvoza Hrvatske, Republike Srbije i Makedonije.
Ukupna vrednost izvoza komercijalnih usluga u svetu je znatno manja od vrednosti izvoza robe, ali je još
uvek dosta značajna. U 2002. godini ukupna vrednost izvoza usluga u svetu je iznosila 1,611 biliona
dolara. Tada je učešće razvijenih zemalјa u vrednosti ukupnog izvoza usluga u svetu iznosilo skoro tri
četvrtine. Izvoz komercijalnih usluga u 2009. godini je pao za 13% u odnosu na 2008. godinu i iznosio je
3,31 biliona dolara.
Naravno, u pogledu rasta postoje regionalne varijacije između pojedinih zemalјa u razvoju gde neke od
njih pokazuju izuzetan rast. Kina je, na primer, bila veoma jak igrač imajući u vidu njen rast izvoza robe.
Ona je 1980. godine svom godišnjem izveštaju navela da je izvezla robu u vrednosti od 18 milijardi
dolara. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, tokom 1990-ih trgovina Kine je rasla tri puta
brže od globalne ekonomije, i dok je svetska trgovina stagnirala između 2000. i 2002. godine, uvoz i izvoz
Kine su rasli oko 30%. U 2004. godini Kina je izvezla robu u vrednosti od 574 milijardi dolara a 2009. od
1,202 biliona dolara i time postala najveći izvoznik u svetu48. Vrednost kineskog izvoza čini desetinu
vrednosti ukupnog svetskog izvoza. Zato se Kina često opisuje kao "fabrika sveta"
