Реч „филозофија“ је грчког порекла и првобитно је значила љубав према мудрости или
тежњу ка мудрости. Она потиче од везе двеју грчких речи:
филос
– што значи волим,
љубав и
софија
– што значи мудрост. Неки од старих грчких мислилаца сматрали су да је
само боговима доступна мудрост, а људи могу само бити љубитељи мудрости, они који
воле и поштују мудрост, који теже ка њој и настоје што више да јој се приближе. То
указује на скормност оних који су се бавећи се филозофским проблемима називали
филозофима, јер су били уверени само у то да траже право знање и мудрост, али не и да их
сами поседују. Филозофи су додуше тежили затим да што више знају, али нарочито је
значајно што су постављали битна питања и тражили одговоре на њих.
Појам филозофије је био увек прилично неодређен после формирања филозофије као
облика човекове теоријске делатности и релативно самосталне сфере друштвене свести.
Сваки филозоф је настојао да одреди своју сопствену делатност према њеној суштини и да
одговори на питње шта је филозофија. Различити одговори које су филозофи давали на
питање шта је филозофија групишемо у 4 гледишта:
1. Још у античко доба преовладавало је схватање које је потицало од Аристотела да је
филозофија наука о постојаном као постојаном. За рализку од посебних филозофија
изучава оно што је постојано, онакво какво је по себи, по својој суштини, по својим
најопштијим својствима и односима. Са аспекта овог гледишта филозофија би била
наука о бићу или онтологија (онтос-биће, стварност).
2. Немачки филозоф Кант је сматрао да филозофија у првом реду треба да буде
гносеологија (од грчке речи гносис – знање, сазнање и логос – наука).
3. Позитивистичко гледиште: Средином 19. века филозофске присталице овог
гледишта мислили су да филозофија није наука и да сасвим треба да се одбаци или
у најбољем случају треба да се сведе на један ивд синтезе, односно на везу осталих
наука. Тако позитивисти су сматрали да су посебне науке поделиле међу собом све
области знања и за филозофију није остало ништа.
4. Антрополошко гледиште (антропус- човек, логос – наука). По овом гледишту
основно питање филозофије је човек, смисао и циљ његовог живота.
-
ФИЛОЗОФИЈА је наука о стварности као целини о сазнајно теоријском и
практично – вредносном односу човека према свету који на тој основи израђује
један општи поглед на свет.
Однос Филозофије према миту, религији, уметности и науци
Филозофија пре свега представља визију о свету. Наравно, у филозофији се не ради о
неком чулном виђењу већ о умном гледању света као целине које се рађа као резултат
методичног, систематског и стрпљивог тражења истине о космосу, друштву и самом
човеку. Према томе филозофија је
умно
трагање за истином о свету.
Целина знања коју филозофија настоји да појми у оквиру своје визије целине света је
целина која је дата у облику
појмовног
сазнања. Тиме се филозофија битно разликује од
осталих покушаја да се достигне један целовит поглед на свет какви се исто т ако
предузимају рацимо у оквирима митске, религиозне, уметничке и здраворазумне визије
света. У појмовном сазнању престављен је темељ филозофије као теорисјке визије о свету.
Облик у коме се испољава један овакав умни поглед назива се
објашњење
. Суштинска
предност објавшњења у односу на било који други тип говора о целини света (мит, бајка,
поема, прича) огледа се у томе што је оно: 1. довољно образложено; 2. логички
непротивуречено (кохерентно); и 3. у принципу искуствено проверљиво и применљиво у
животу. Управо то омогућује да се у филозофији може успоставити
умни дијалог
разборито расправљање и оспоравање аргументима о питањима која се разматрају,
проблемима који се проучавају и одговорима који се нуде. Према томе
филозофија је
целовита и рационална визија света.
Визија света коју филозофија настоји да изгради представља увек покушај да се оцени
смисао, значење и вредност постојеће стварности. Зато ум који заиста филозофира никад
није сасвим задовољан било којим тренутно достигнустим стањем. Отуда филозофирати
значи стално бити на путу истраживања истине, из тога проистиче својеврсност
филозофије као
умне критике
.
-
Филозофија је целовита, рационална и критичка умна визија целине света.
