ГИМНАЗИЈА
БАЊА ЛУКА
МИЛАН СТОЈАДИНОВИЋ
(МАТУРСКИ РАД ИЗ ИСТОРИЈЕ)
МЕНТОР: УЧЕНИК:
СЛОБОДАН СТАНИЋ МИЛИЦА ЗИРОЈЕВИЋ
У БАЊОЈ ЛУЦИ, 2021. ГОДИНЕ
2
Милан Стојадиновић Милица Зиројевић
САДРЖАЈ
Страна
УВОД..........................................................................................................................................3
1. ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА........................................................................................................5
2. ЈУГОСЛОВЕНСКА РАДИКАЛНА ЗАЈЕДНИЦА.................................................................8
2. 1. Спољна политика.........................................................................................................9
2. 2. Пут до пада Стојадиновићеве владе.........................................................................12
2. 3. Интернација и изганство...........................................................................................13
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................14
ПРИЛОЗИ.................................................................................................................................15
БИБЛИОГРАФИЈА.................................................................................................................16
4
Милан Стојадиновић Милица Зиројевић
Енглези су изазвали пад његове владе 1939. године. На самом почетку рата југословенске
власти су га изручиле Британцима, који су га све до 1948. држали у интернацији на
Маурицијусу. Послије тога је отпутовао у Аргентину. У овој земљи се успешно бавио
економском науком и био саветник владе. Југословенска Удба га је 1952. врбовала за свог
доушника, користећи чињеницу да су му сестра и брат, власник предратног дневног листа
Време, остали у Београду.
Слика 1
.- Сарадња Стојадиновића са Хитлером
Стојадиновић се у емиграцији, највјероватније по налогу Удбе, приближио поглавнику
НДХ Анти Павелићу и с њим потписао споразум о разбијању и подјели Титове
Југославије, што је Павелића компромитовало код Хрвата, који нису могли да замисле
било какав договор са Србима.
Милан Стојадиновић је умро као богат човек 1961. године.
На таласу ревизије новије српске историје, неки београдски кругови без реалног упоришта
проглашавају Милана Стојадиновића за „једну од најзначајнијих српских личности“,
призивајући његове идеје и дух у данашњу политику.
5
Милан Стојадиновић Милица Зиројевић
1. ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА
Стојадиновић је постао министар финансија 1922. са само 34 године. Никола
Пашић му је повјерио задатак да стабилизује југословенску монету. Стабилизација динара
била је прво Стојадиновићево дјело и од њега се његово име прочуло у најширим
круговима. Почео је да пише за београдску Политику и недељник на енглеском језику
Економист. Стојадиновић је иступио из владе 1928. Након проглашења краљеве дикатуре,
придружио се радикалском крилу које се супротставило давању диктаторских овлашћења
краљу Александру. За вријеме диктатуре није био политички активан, већ је сасвим
повучено живио у својој београдској вили и студирао. У једној мисији, коју му је повјерио
краљ Александар, Стојадиновић је отишао у САД. Кад се вратио ступио је у управне
одборе неколико предузећа и постао председник Београдске берзе.ј
У децембру 1934, послије атентата на краља Александра у Марсељу, Стојадиновић
је напустио свој повучени став. По жељи кнеза - намјесника Павла и Намесничког вијећа
Југославије др Стојадиновић је позван у владу, кратко вријеме послије парламентарних
избора од 16. маја 1935. Избори су показали опасан расцјеп у Југославији. Влада Богољуба
Јевтића, која је провела те изборе, добила је већину гласова, али су се у земљи појавила
два фронта. У једном фронту скупили су се Хрвати, већина Словенаца, босански
муслимани, као и велики дио Срба. Пријетила је опасност, да ће се, ако буде настављена
Јевтићева политика, настале супротности још продубити и проузроковати катастрофалне
потресе у државном животу. Такав положај био је тим опаснији, што се земља још није
опоравила од трагедије коју је претрпјела трагичном смрћу краља Александра у Марсељу,
9. октобра 1934. године.
У ситуацији новог заоштравања после петомајских избора, кнез Павле
Карађорђевић, дјелујући из позадине, изазвао пад Јевтићеве владе и мандат за састав нове
додијелио Милану Стојадиновићу. Стојадиновићев долазак на чело Владе, 24. јуна 1935.
године, значио је да је у Београду превагнуо британски утицај. Познати финансијски
стручњак био је директор филијала два британска концерна у Краљевини Југославији.
Стојадиновић је био први премијер са модерном економском визијом, рјешен да
унутрашњу и спољњу политику стави у службу економије. Спроводио је политику јавних
радова, градио је пруге у брдским пределима, нове путеве, поправљао и проширивао луке,
изграђивао обалоутврде и канале и за те радове запослио око 150.000 људи, док је ситним
